Univerzitet u Beogradu Fakultet političkih nauka



Yüklə 31,48 Kb.
Pdf görüntüsü
tarix06.05.2018
ölçüsü31,48 Kb.
#41850


Stefan Radojković

1

Univerzitet u Beogradu



Fakultet političkih nauka

Evropa dugog 

20. veka – slučaj 

Jugoslavije

Mari Žanin-Čalić, Istorija 

Jugoslavije u 20. veku

, Clio, 


Beograd, 2013.

D

elo nemačke istoričarke, 



Mari Žanin-Čalić, bavi se 

jugoslovenskom idejom, 

otelotvorenjem te ideje, njenim tra-

janjem, turbulentnim krajem i posle-

dicama raspada Jugoslavije – mani-

festacije ideje koja svoje korene vuče 

od Berlinskog kongresa 1878. godine, 

a čiji uticaj se oseća i danas, na počet-

ku XXI veka. Bez namere da kritikuje 

Hobsbauma, čiju čuvenu periodizaci-

ju na dugi XIX i kratki XX vek ne treba 

dodatno predstavljati, autorka poku-

šava da kroz analizu četiri duga struk-

turalna procesa – nacionalno pitanje, 

socioekonomsku (ne)razvijenost, re-

gionalne razlike i Jugoslaviju u svet-

skim okvirima – koji nadilaze pome-

nutu periodizaciju, ponudi sintezu 

jugoslovenske istorije koja je pisana, 

po njenim rečima, „bez predrasuda 

ali ne i bez strasti“.

Dnevno-politička pitanja koja 

danas opterećuju države-nasledni-

ce Jugoslavije – Jugoslavija kao ta-

mnica naroda ili istorijska greška, 

Jugoslavija kao diskontinuitet u okvi-

ru kontinuiteta nacionalnog sazre-

vanja etničkih zajednica na Balkanu, 

neizbežnost „večite mržnje“ i odgo-

vornost za krvav raspad Jugoslavije, 

uloga političkih elita i / ili stranih 

sila u raspadu Jugoslavije – predstav-

ljaju samo deo motiva za pisanje ove 

knjige, a tiče se pre svega laičkog au-

ditorijuma koji je zainteresovan za 

ovu temu. Što se tiče stručne javnosti, 

glavni motiv je da se ponudi alterna-

tiva i kritika tzv. instant istoriografiji, 

koja je plod pretežno stranih autora 

i koja u poslednje vreme pretenduje 

da preuzme primat u tumačenju ove 

kompleksne teme.

Autorka, Mari Žanin-Čalić, bavi 

se u svom profesionalnom radu pre 

svega društvenom istorijom, s ak-

centom na Balkan ali i evropsku po-

litiku prema Balkanu. Ovo dolazi do 

značaja kada se uzme u obzir da je 

ova knjiga nastala u okviru projekta 

Evropska istorija 20. veka

 i da je sama 

struktura knjige koncipirana tako 

da prati Jugoslaviju kroz dva okvi-

ra – jedan uži, regionalni i lokalni, 

drugi širi, evropski i svetski. Posebnu 

težinu ovoj knjizi daju takozvane 

tačke preseka, u kojima se daju ana-

lize društveno-političkih procesa u 

Email: stefan.radojkovic@hotmail.com



PRIK AZI


Evropi i Jugoslaviji radi njihovog po-

ređenja. Za to su uzeta četiri ključna 

vremenska perioda kao referentne 

tačke – vreme oko 1900. godine, sre-

dina dvadesetih godina XX veka, pe-

riod Drugog svetskog rata, šezdesete 

godine XX veka i vreme posle 1990. 

godine. Opravdanje za ovakav pri-

stup leži u činjenici da je Balkan deo 

Evrope i sveta, te da su globalna de-

šavanja u svetu imala izuzetno veliki 

uticaj na Balkan i obrnuto.

Ispravno shvativši komplek-

snost teme, njenu težinu u današnjoj 

političkoj situaciji na Balkanu i u 

Evropi – naročito kada se uzme u ob-

zir da se bliži obeležavanje stogodiš-

njice Prvog svetskog rata – autorka 

je izvanredno uočila da svako pojed-

nostavljeno prikazivanje Jugoslavije 

ne može ponuditi konstruktivne 

odgovore na pitanja koja optereću-

ju region danas, niti dati objektivnu 

sliku o istoriji Jugoslavije. Zbog toga 

je i struktura same knjige koncipira-

na hronološki, kada se radi o istoriji 

Jugoslavije, ali i dijahrono-sinhrono 

kada se porede procesi koji su zahva-

tili Evropu i Jugoslaviju.

Hronološki gledano, knjiga po-

kriva period od 1878. godine do 

danas i po tom principu podeljena 

je na šest poglavlja, ne računaju-

ći uvod, predgovor, završno razma-

tranje i dodatak. Prvi deo se odnosi 

na period od 1878. do 1918. godine 

kada je došlo do rađanja južnoslo-

venske ideje i pokreta kao odgovora 

na okruženje u kome su se stvarali 

nacionalni identiteti južnosloven-

skih naroda. Za tačku preseka uzeta 

je 1900. godina gde se porede proce-

si stvaranja nacionalnih identiteta 

južnoslovenskih i ostalih evropskih 

naroda.

Drugo poglavlje obuhvata peri-



od kraljevine Jugoslavije (1918–

1941), a tri potpoglavlja obuhvata-

ju dva perioda (od 1918. do 1929. i 

od 1929. do 1941. godine) i jednu 

tačku preseka koja se bavi dvadese-

tim godinama XX veka, kada dolazi 

do sudara modernizacije i tradicio-

nalnog života kako u Evropi, tako i 

na Balkanu. Doduše, na Balkanu sa 

određenim vremenskim kašnjenjem 

u odnosu na Evropu. Sledeće poglav-

lje bavi se Drugim svetskim ratom 

i neizbežnim pitanjima okupacije, 

kolaboracije i otpora koja optere-

ćuju danas podjednako balkanske i 

evropske zemlje. Iako daje pojedine 

informacije o primerima kolaboraci-

je i otpora, akcenat ovog poglavlja je 

pre svega na glavnoj odlici ovog rata 

– njegovog totalnog karaktera – bez 

čijeg razumevanja se ne može pra-

vilno shvatiti, i danas vrlo delikatna, 

tema o kolaboraciji, tj. otporu.

Četvrto i peto poglavlje obuhva-

taju period republike Jugoslavije, s 

tim da četvrto poglavlje opisuje vre-

me od 1943. godine, kada počinje 

proces konsolidacije komunističke 

vladavine u Jugoslaviji, do 1980. i 

smrti Josipa Broza Tita. Procesi koji 

su obeležili ovaj period, i koji su uzeti 

kao referentna tačka za poređenje sa 

ostatkom Evrope, prelazak sa agrar-

nog u industrijsko društvo, glavna 

su odlika šezdesetih godina XX veka 

u Jugoslaviji. Naravno, ovaj proces je 

u Evropi uveliko bio prisutan u na-

značenom periodu. Peti deo analizi-

ra krizu socijalističke moderne i ano-

miju koja je zahvatila jugoslovensko 

112

PRIK A ZI




društvo osamdesetih godina, a koji su 

nagoveštavali kraj Jugoslavije.

Šesto, ujedno i poslednje po-

glavlje bavi se finalnom dezintegra-

cijom Jugoslavije u periodu od 1991. 

do 1995. godine, kao i posledicama 

koje je ono ostavilo na društvima 

koja se smatraju naslednicima ove 

zemlje. Tačku preseka ovde čini za-

pravo analiza sveta posle 1990. godi-

ne, dakle nakon završetka Hladnog 

rata, kada dolazi do prestanka bipo-

larnosti sveta i kada proces industri-

jalizacije biva zamenjen razvojem 

tržišta usluga. Ispostaviće se da na-

rodi Jugoslavije nisu shvatili koliko 

se svet promenio oko njih i koliko ih 

hronično kašnjenje za svetom čini 

ranjivim ali i povezanim i zavisnim 

od globalnog okruženja. Ovo je i da-

nas jedna od glavnih odlika, bolje 

reći boljka, društava koja su nasledila 

Jugoslaviju.

Zajednica južnoslovenskih na-

roda kao istorijska pojava XX veka, 

kako je to prikazala Mari Žanin-Čalić, 

ne može biti objašnjena bez da se 

hronološki zagazi u vreme koje čini 

poslednje decenije XIX veka, niti da 

se pravilno razume ako se ne uzmu u 

obzir četiri duga strukturalna proce-

sa sagledana iz dve perspektive – lo-

kalne i globalne. Iako ova knjiga neće 

ponuditi jednostavne odgovore, ko-

jima su ljudi skloni, na kompleksna 

pitanja, pružiće čitaocu odmerenu 

i vešto skrojenu istoriju Jugoslavije 

koja će dati laičkoj i stručnoj javno-

sti objektivni uvid u ovu izuzetno za-

nimljivu temu, ali i vrednosni okvir 

kada je reč o mnogobrojnoj literaturi 

koja je napisana o Jugoslaviji, a naro-

čito o njenom raspadu.

Andrijana Jovanović

2

Univerzitet u Beogradu

Fakultet političkih nauka

Urbana 


politikologija

Snežana Đorđević, Savremene 



urbane studije – Preduzetnički, 

kreativni, demokratski gradovi

Fakultet političkih nauka i 



Čigoja štampa, Beograd, 2012.

I

zučavanje fenomenologije gra-



dova-metropola danas dobi-

ja novu dimenziju, posebno sa 

stanovišta gradova kao administra-

tivnih, političkih, kulturnih i eko-

nomskih centara modernog doba. 

Urbana politikologija i ekistika da-

nas predstavljaju značajne discipli-

ne koje treba da istraže i prikažu kre-

tanje i razvoj gradova u interakciji sa 

nekoliko ključnih faktora: antropo-

loškim, ekološkim, ali posebno po-

litičkim, ekonomskim i kulturnim. 

Prema predviđanjima Ujedinjenih 

nacija, 2025. godine 61% svetskog 

stanovništva će živeti u gradovima, 

a u razvijenim zemljama taj proce-

nat danas iznosi već oko 80%. Veliki 

gradovi kao višemilionska naselja 

danas predstavljaju središta druš-

tvenog života i indikatore napret-

ka pojedinih društava, i imaju po-

sebnu odgovornost za upravljanje 

Email: andrijana.jovanovic@fpn.bg.ac.rs



113

PRIK A ZI




Yüklə 31,48 Kb.

Dostları ilə paylaş:




Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©genderi.org 2022
rəhbərliyinə müraciət

    Ana səhifə