Van redno izdanje

98 

klasa, no već smo dokazali, da bi u tom slučaju bile presude isto¬ 

vjetne s onima, koje se danas stvaraju. Drugi se pozivaju na za¬ 

blude, koje su počinile porote, pa bi ih željeli dokinuti i zamije¬ 

niti sucima. No kako mogu smetnuti s uma, da su te zablude, koje 

se spočitavaju poroti, počinili u prvom redu suci i da optuženika, 

kad dolazi pred porotu, smatraju krivim mnogi suci: istražni 

sudac, državni odvjetnik i sud, koji ga je stavio pod optužbu. A ne 

opaža li se, da bi optuženik u slučaju, da mu konačno sude suci 

mjesto porote, izgubio jedinu šansu, da bude proglašen nekrivim? 

Zablude porotnika uvijek su bile u prvom redu zablude sudaca. 

Prema tomu valja samo potonje učiniti odgovornima, kad dolazi 

do monstruoznih pravnih zabluda, kakva je na priliku bila u novije 

vrijeme osudjenje doktora  L . . . , koji bi, proganjan po uistinu vrlo 

ograničenom istražnom sucu, na denuncijaciju sulude djevojke, 

koja je optužila liječnika, da joj je za 30 franaka učinio, da dodje 

do pometnuća, bio poslan u tamnicu, da nije bilo javnog negodo¬ 

vanja, zbog kojeg ga je glavar države odmah pomilovao, časnost 

osudjenoga, koju su posvjedočili svi sugradjani, činila je oče¬ 

vidnom sva grubost zablude. To su priznavali i sami suci, pa su 

ipak po duhu kaste učinili sve, što su mogli, da spriječe, da liječnik 

bude pomilovan. U svim analognim slučajevima, punim tehničkih 

pojedinosti, od kojih ona ništa ne razumije, porota naravno sluša 

javnoga tužitelja, držeći, da su stvar u prvom redu ispitali suci, 

koji su vješti svim pojedinostima. Tko su onda pravi autori za¬ 

blude: porotnici ili suci? Čuvajmo dakle brižno porotu! Ona sa¬ 

činjava možda jedinu kategoriju gomile, koju ne bi ni jedna indivi¬ 

dualnost mogla zamijeniti. Samo ona može ublažiti krutost zakona, 

koji, jednak za sve, mora u načelu biti slijep: ne smije poznavati 

svakom gradu postavili po jedan sud, koji po volji raspolaže 

čašću i slobodom gradjana. Kakav mali istražni sudac, tek što je 

izišao iz škole, ima vlast, da po svom mišljenju i na prostu su¬ 

mnju sa svoje strane, koju ne treba nikomu opravdavati, pošalje u 

zatvor najuglednije gradjane. Tu ih može čuvati šest mjeseci ili 

godinu dana pod izlikom istrage i kad ih napokon pusti na slobodu, 

ne treba im se ispričavati, niti im dati odštetu. Nalog, da se gra-

djanin zatvori, apsolutno je istovjetan s »lettre de cachet«, s tom 

razlikom, što su ovi nalozi zbog kojih su toliko napadali staru 

monarhiju, bili u vlasti vrlo visokih ličnosti, dok je to pravo danas 

u rukama jedne cijele klase gradjana, koja je daleko od toga, da bi 

bila najprosvjetljenija i najneovisnija. 

99 

izuzetnih slučajeva. Nepristupačan samilosti i znajući samo za 

pisano slovo zakona, udarat će sudac sa svojom zvaničnom kru-

tošću istom kaznom provalnoga razbojnika i sirotu djevojku, koju 

su nevjerni zavoditelj ili bijeda naveli na čedomorstvo, dok porota 

će svojim nagonom vrlo dobro osjećati, da je zavedena djevojka 

daleko manje kriva, nego li zavodnik, koji je izmakao zakonu i 

da ona zavrjedjuje svu obzirnost. 

Znajući vrlo dobro, što je psihologija kasta a što je psiho¬ 

logija drugih kategorija gomila, ne vidim ni jedan slučaj, u kome, 

optužen nepravo za kakav zločin, ne bih volio, da imam posla 

s porotnicima, nego sa sucima. Kod prvih bih imao dosta izgleda, 

da budem riješen krivnje, a kod drugih ni najmanje. Čuvajmo se 

sile gomila, ali čuvajmo se još mnogo više moći izvjesnih kasta! 

Prve se još mogu dati uvjeriti, dok druge ne može nikad ništa da 

umekša. 

ČETVRTO POGLAVLJE. 

Izborne gomile. 

Općeniti karakteri izbornih gomila. — Kako se one uvjera¬ 

vaju. — Osebine koje mora imati kandidat. — Potreba prestiža. — 

Zašto radnici i seljaci tako rijetko biraju kandidate iz svoga kruga. 

— Moć riječi i formula na izbornika. — Općeniti pregled izbornih 

govora. — Kako se stvaraju mišljenja izbornika. — Moć odbora. 

— Oni predočuju najzazorniju formu tiranstva. — Odbori revolu¬ 

cije. — Unatoč svojoj slaboj psihološkoj vrijednosti, općenito pravo 

glasa ne može biti zamijenjeno. — Zašto će rezultat glasovanja 

biti isti, da se i pravo glasovanja suzi na ograničenu klasu gra¬ 

djana. — Što odaje općenito pravo glasa u svim zemljama. 

Izborne gomile, to jest zajednice, koje su zvane, da biraju 

nosioce izvjesnih funkcija, sačinjavaju heterogene gomile; no bu¬ 

dući da one djeluju samo na jednu odredjenu točku: da biraju 

izmed različitih kandidata, mogu se kod njih promatrati samo neki 

od prije opisanh karaktera. Karakteri gomila, koje one uglavnom 

očituju, jesu: slaba podesnost za razmatranje, odsuće kritičkoga 

duha, razdražljivost, lakovjernost i jednostranost. U njihovim se 

odlukama opaža i utjecaj vodja i uloga faktora, koje smo nabrojili: 

tvrdjenja, ponavljanja, prestiža i zaraze. 

Istražimo, kako se gomile zavode. Iz postupaka, koji naj¬ 

bolje uspijevaju, najjasnije ćemo izvesti njehovu psihologiju. 

---

100 

Prva svojina, što je kandidat mora imati, jest prestiž. 

Osobni se prestiž može nadomjestiti samo prestižem, što ga daje 

imutak i sreća u životu. Talenat, genij nisu elementi, podesni za 

uspjeh. 

Ova potreba, da kandidat ima prestiža, to jest da može bez 

diskusije imponirati, od glavne je važnosti. Činjenica, da izbornici, 

kojih je većina sastavljena od radnika i seljaka, vrlo rijetko biraju 

svoga čovjeka, da ih zastupa, potječe odatle, što osobe njihovog 

ranga nemaju u njihovim očima nikakva prestiža. Kad pak slučajno 

imenuju kojega od sebi ravnih, biva to najčešće iz nuzgrednih 

razloga, na priliku, da osujete posao kakvom odličnom čovjeku, 

moćnomu vlastelinu, prema kojemu dolaze izbornici svaki dan u 

ovisnost i kojemu oni na taj način žele na čas postati gospodarom. 

No prestiž ne dostaje, da obezbijedi kandidatu uspjeh. Iz¬ 

bornik se drži onoga, što laska njegovim požudama i taštinama; 

treba ga obasuti najvećim ulagivanjima i ne štediti s najfantasti-

žnijim obećanjima. Ako je izbornik radnik, valja što više grditi 

i vrijedjati njegove poslodavce. Što se tiče protukandidata, valja ga 

ugušiti tvrdjenjem, ponavljanjem i zaražljivošću, da je on poslje¬ 

dnji nitkov i da je svakomu poznato, da je počinio više zločina. 

Ako protivnik slaba poznaje psihologiju gomila, on će pokušati, 

da se argumentima opere, mjesto da na tvrdnje odgovori drugim 

tvrdnjama i on ne će imati šanse, da pobijedi. 

Program, što ga kandidat napiše, ne smije biti previše kate¬ 

goričan, jer bi mu ga njegovi protivnici mogli kasnije staviti na¬ 

suprot, no ni njegov usmeni program ne smije biti previše pre¬ 

tjeran. Najznatnije reforme mogu se bez straha obećavati, časovito 

polučuju ta pretjerivanja mnogo efekta, a za budućnost ne obve¬ 

zuju. Redovito se opaža, da izbornik nikad ne mari, da dozna, do 

kojeg se je stepena izabrani držao danih obećanja, koja su bila 

burno pozdravljena i na osnovu kojih je bio i izabran. 

Ovdje raspoznajemo sve faktore uvjeravanja, koje smo opi¬ 

sali. Naći ćemo ih i u akciji  r i j e č i i  f o r m u l a , kojih smo 

čarobnu moć već opisali. Govornik, koji ih umije upotrebljavati, 

može voditi gomilu, kudgod mu se prohtije. Fraze: infamni kapital, 

bezdušni iznudjivači, divno radništvo, socijalizacija bogatstva itd., 

uvijek se jednako rado slušaju, makar kako su već otrcane. No 

kandidat, koji nadje novu formulu, makar da je i bez preciznoga 

smisla, pa može njome zadovoljiti najrazličitije težnje, uvijek će 

postići nepromašivi uspjeh. Krvava španjolska revolucija od godine 

101 

1873. bila je podjarena jednom od onih čarobnih riječi zamršenoga 

smisla, koju svatko može na svoj način tumačiti. Jedan savremeni 

pisac opisao je njenu genezu riječima, koje zavrijedjuju, da se 

iznesu: 

»Radikali su pronašli, da je unitarna republika prikrivena 

monarhija i da im zadovolje, Kortesi su jednodušno proklamirali 

federativnu republiku, makar da ni jedan od glasača ne bi bio 

mogao kazati, što je votirano. No ova js formula svakoga opčinjala, 

bila je to prava mahnitost, ludovanje. Sad će nastati na zemlji 

vladavina kreposti i sreće. Jedan republikanac, kojemu je njegov 

neprijatelj uskratio naslov »federativni«, uvrijedio se, kao da se 

radi o smrtnoj uvredi. Ljudi su se na ulicama nagovarali riječima: 

S a l u d y  r e p u b l i c a  f e d e r a l ! Iza toga su se pjevale pjesme 

svetoj nedisciplini i autonomiji vojnika. Što je to zapravo »fede¬ 

rativna republika«? Jedni je shvaćahu kao emancipaciju pokrajina, 

kao uredbu sličnu onima u Udruženim državama ili kao admini¬ 

strativnu decentralizaciju; drugi vidjahu u njoj uništenje svakog 

autoriteta i blizi početak velike društvene likvidacije. Socijalisti 

iz Barcelone, Andaluzije propovijedahu apsolutni suverenitet općina, 

oni su htjeli dati Španjolskoj deset hiljada neovisnih općina, koje 

ne će primati zakona ni od koga, osim od sebe samih, ukidajući 

u isti mah vojsku i oružništvo. Doskora se opazilo, kako se južnim 

pokrajinama širi ustanak, od grada do grada, od sela do sela. Cim 

je koja općina načinila svoj  p r o n u n c i a m e n t o , bila joj je prva 

briga, da razori telefone i željeznice, da presiječe svoj saobraćaj 

sa susjedima i Madridom.Nije bilo zabitnog mjestanca, koje ne bi 

htjelo, da zasebice gospodari. Federalizam je ustupio mjesto bru¬ 

talnom kantonizmu, koji je palio i klao i na sve su se strane sla¬ 

vile krvave saturnalije«. 

Što se tiče utjecaja, što bi ga mogla imati razmatranja na 

duh izbornika, valja da čovjek nije nikad čitao izvještaj s kakve 

izborne skupštine, da ne bude s tim na čistu. Tu se smenjuju 

tvrdjenja, pogrde, ponekad i udarci, no nikad razlazi. Ako na čas 

zavlada šutnja, znači to, da jedan prisutnik oteškog karaktera na¬ 

javljuje, da želi staviti kandidatu jedno od onih neugodnih pitanja, 

koja uvijek u slušalaca pobudjuju veselost. No zadovoljština proti¬ 

vnika ne traje dugo, jer je glas upadačev brzo zaglušen urlanjem' 

protivnika. Kao tip javnih skupština može se smatrati slijedeći 

izvještaj, uzet izmedju stotinu sličnih izvještaja, a koji sam posudio 

iz svakidašnjih novina: 

---