Značajan izvor informacija za ocenu finansijskih mogućnosti investitora

Sponzor projekta je preduzeće koje je u stanju da realizuje određeni pozitivno ocenjeni projekat putem sopstvenog finansiranja i/ili putem drugih izvora finansiranja

• Sponzor projekta je preduzeće koje je u stanju da realizuje određeni pozitivno ocenjeni projekat putem sopstvenog finansiranja i/ili putem drugih izvora finansiranja

• Da bi privukao finansijere (investitore i kreditore) sponzor mora da predstavi svoje finansijske mogućnosti (finansijski izveštaji i finansijski pokazatelji)

• Izvodljivost projekta zavisi od mogućnosti sponzora projekta (kredibiliteta menadžmenta, strategije, ali i finansijske moći)

• Finansijska mogućnost sponzora se posmatra kroz njegovu zarađivačku snagu (profitabilnost), solventnost i finansijsku fleksibilnost.

1. Na finansijske mogućnosti sponzora utiče veliki broj faktora: karakteristike delatnosti (poljoprivreda), tehnologija (velike zalihe u proizvodnji čelika), stepen zaduženosti (osiguravajuća društva i trgovinski lanci) i poslovni koncept (na primer, način prodaje)

• 1. Na finansijske mogućnosti sponzora utiče veliki broj faktora: karakteristike delatnosti (poljoprivreda), tehnologija (velike zalihe u proizvodnji čelika), stepen zaduženosti (osiguravajuća društva i trgovinski lanci) i poslovni koncept (na primer, način prodaje)

• 2. Bitna je razlika između profita i novčanog toka

• Posledica 2. načela: Profitabilna preduzeća mogu biti nesolventna (na primer, prebrz rast profitabilnog preduzeća, neadekvatna naplata potraživanja)

Značajan izvor informacija za ocenu finansijskih mogućnosti investitora

• Značajan izvor informacija za ocenu finansijskih mogućnosti investitora

• Vrste izveštaja: bilans stanja, bilans uspeha, izveštaj o neraspodeljenoj dobiti (bilans kapitala), izveštaj o gotovinskim tokovima, izveštaj o kapitalu.

• Principi dvojnog knjigovodstva

• Jednačina bilansne ravnoteže

• Bitno: Numerička jednakost leve i desne strane potreban ali ne i dovoljan uslov korektnog finansijskog izveštavanja!

• Tri elementa bilansa stanja (balance sheet): aktiva (po osnovu ulaganja, pozajmljivanja i stvaranja), obaveze, kapital (uplaćeni, naknadno uplaćeni, neraspodeljena dobit, rezerve)

Tekuća aktiva- current assets (gotovina-cash, kratkoročne hartije-marketable securities, kupci-accounts receivable, zalihe robe i gotovih proizvoda-inventories, AVR-prepaid expenses)

• Tekuća aktiva- current assets (gotovina-cash, kratkoročne hartije-marketable securities, kupci-accounts receivable, zalihe robe i gotovih proizvoda-inventories, AVR-prepaid expenses)

• Dugoročna aktiva- long-term assets (zemljište-land, građevinski objekti i oprema-plant and equipment, menice-note receivable, dugoročne hartije od vrednosti-long-term securities)

• Nematerijalna aktiva- intangibles (patent, trgovačko ime, good-will)

Tekuće obaveze- current liabilities (dobavljači- accounts payable, plate- wages payable, kamate- interest payable, porez na dohodak- income taxes payable, kratkoročne obaveze po osnovu dugoročnih kredita- current maturities long-term debts)

• Tekuće obaveze- current liabilities (dobavljači- accounts payable, plate- wages payable, kamate- interest payable, porez na dohodak- income taxes payable, kratkoročne obaveze po osnovu dugoročnih kredita- current maturities long-term debts)

• Dugoročne obaveze- long-term liabilities (dugoročne menice- long-term notes payable, dugoročne obveznice- long-term bonds payable)

Uplaćeni kapital- Contributed Capital

• Uplaćeni kapital- Contributed Capital

• Naknadno uplaćeni kapital- Additional-paid-in capital

• Neraspodeljena dobit– Retained earnings

• Rezerve - Reserves

Portretiše finansijski rezultat (prihode, rashode i neto-rezultat) za određeni period

• Portretiše finansijski rezultat (prihode, rashode i neto-rezultat) za određeni period

• Prihodi: 1. Poslovni prihodi- sales ili fees earned, 2. Drugi prihodi- other revenues (kamate, prihodi od zakupa prostora, lizinga opreme)

• Rashodi: 1. Poslovni rashodi – cost of goods sold (cena koštanja kod proizvodnih preduzeća, nabavna cena kod trgovinskih preduzeća; uključuje i druge troškove), 2. Ostali rashodi- other expenses (kamate, zakupnine, knjigovodstveni gubici od prodaje aktive ispod stvarne vrednosti)

Pokazatelj neto-dobitka koji nije isplaćen kroz dividende

• Pokazatelj neto-dobitka koji nije isplaćen kroz dividende

• Saldo na početku plus dobitak u tekućoj godini minus isplaćene dividende jednako saldo na kraju godine

• Bilans uspeha praktično deo izveštaja o neraspodeljenoj dobiti

Ranije rečeno: 1. Bilans uspeha evidentira i prinose koji nemaju karakter gotovine, 2. Evidentira gotovinske tokove samo po osnovu poslovnih aktivnosti. Gde su prilivi i odlivi gotovine po osnovu investiranja i finansiranja?

• Ranije rečeno: 1. Bilans uspeha evidentira i prinose koji nemaju karakter gotovine, 2. Evidentira gotovinske tokove samo po osnovu poslovnih aktivnosti. Gde su prilivi i odlivi gotovine po osnovu investiranja i finansiranja?

• Izveštaj o gotovinskim tokovima analizira promet na računu gotovine za određeni vremenski period

• Tri dela:

• G.t. iz poslovnih aktivnosti (ne moraju se poklapati sa prihodima i rashodima u b.u.)

• G.t. iz investicionih aktivnosti (npr. kupovina i prodaja osnovnih sredstava)

• G.t. iz finansijskih aktivnosti (prilivi i odlivi po osnovu obaveza i uplaćenog kapitala)

Pozicija gotovina u bilansu stanja se prati na izveštaju o gotovinskim tokovima

• Pozicija gotovina u bilansu stanja se prati na izveštaju o gotovinskim tokovima

• Početni saldo neraspodeljene dobiti se preuzima iz bilansa stanja prethodne godine u izveštaj o neraspodeljenoj dobiti

• Ostvareni neto-rezultat se preuzima iz bilansa uspeha u izveštaj o neraspodeljenoj dobiti

• Krajnji bilans stanja preuzima krajnji saldo sa izveštaja o gotovinskim tokovima i završni saldo neraspodeljene dobiti sa izveštaja o neraspodeljenoj dobiti

Finansijski izveštaji su podložni verifikaciji, reinterpretaciji i dopunskoj analizi

• Finansijski izveštaji su podložni verifikaciji, reinterpretaciji i dopunskoj analizi

• Značaj nezavisnih revizora (auditors)

• U skladu sa domaćim i stranim računovodstvenim standardima (IAS) revizor može dati: 1. mišljenje bez rezerve (unqualified opinion), 2. mišljenje sa rezervom (qualified opinion), 3. uzdržavanje (disclaimor), 4. suprotno mišljenje (adverse opinion)

• Posebna pažnja posvećena bitnim transakcijama ili događajima (statusne promene, otpis potraživanja ili zaliha, otkup sopstvenih akcija, promene u računovodstvenim standardima, itd.)

• Analizu vrše finansijeri (potencijalni investitori i kreditori)

• Kreditor zainteresovan za likvidnost, a investitor za profitabilnost (zarađivačku snagu)

• Likvidnost i profitabilnost povezani koncepti

• 3 razloga analize:

• utvrditi trenutni bonitet finansijskog položaja (“as is”)

• procena budućih performansi preduzeća sa i bez projekta

• kontrola uprave

Bilans stanja- primarni izvor informacija za kreditore (odnos tekuće i trajne aktive, struktura tekuće aktive, sopstveni kapital, struktura sopstvenog kapitala).

• Bilans stanja- primarni izvor informacija za kreditore (odnos tekuće i trajne aktive, struktura tekuće aktive, sopstveni kapital, struktura sopstvenog kapitala).

• Bilans uspeha – interes investitora (pozitivan rezultat merilo zarađivačke moći preduzeća)

• Izveštaj o neraspodeljenoj dobiti- interes investitora (visina dobitka i procenat reinvestiranih sredstava u rast)

• Izveštaj o gotovinskim tokovima- kreditor (4 pravila analize cash flow izveštaja)

Ideja: Projekcija budućih novčanih tokova u dobroj meri zavisi od trenutne zarađivačke snage (earning power) i solventnosti (solvency) sponzora projekta.

• Ideja: Projekcija budućih novčanih tokova u dobroj meri zavisi od trenutne zarađivačke snage (earning power) i solventnosti (solvency) sponzora projekta.

• Investitora interesuje poslovni profit (B.U.) zbog uticaja na dividende i kapitalni dobitak (equity investment)

• Kreditora (debt investment) interesuje solventnost sponzora projekta tokom perioda otplate kredita (B.S. i C.F. izveštaj). Na osnovu procene buduće solventnosti kreditor određuje kreditne uslove.

Investitori usmeravaju upravu ka maksimizaciji vrednosti. Zato sistem nagrađivanja vezuju za profit.

• Investitori usmeravaju upravu ka maksimizaciji vrednosti. Zato sistem nagrađivanja vezuju za profit.

• Kreditori štite svoje interese praćenjem odluka menadžera (strah od mismanagement-a) i nametanjem dodatnih restriktivnih uslova (ograničavanje dividendi, sprečavanje otkupa sopstvenih akcija, minimum NOF-a, tekući racio ne sme biti ispod 1, zabranjena dupla kolaterizacija, itd.)

1. Računovodstveni konzervatizam (istorijski podaci, zanemarivanje tržišnih vrednosti, zanemarivanje inflacije)

• 1. Računovodstveni konzervatizam (istorijski podaci, zanemarivanje tržišnih vrednosti, zanemarivanje inflacije)

• 2. Pristrasnost uprave u pripremi finansijskih izveštaja (kreativno računovodstvo)- primer Enron-a

• 3. Zanemarivanje bitnih izvora informacija (makroekonomskih i mikroekonomskih)

• Zaključak: Finansijski izveštaji imaju dosta mana ali sadrže visoko relevantne i suštinske informacije za ocenu finansijskog stanja sponzora projekta. Analizom finansijskih izveštaja dobijaju se finansijski pokazatelji performansi i poluge kontrole.

To su smislene kombinacije pojedinačnih pozicija iz osnovnih finansijskih izveštaja (3 grupe: profitabilnost, likvidnost i aktivnost)

• To su smislene kombinacije pojedinačnih pozicija iz osnovnih finansijskih izveštaja (3 grupe: profitabilnost, likvidnost i aktivnost)

• 1. Profitabilnost- četiri bitna pokazatelja: ROI, ROE, P/E, prirast dividende

• a) ROI (Return on Investment)= profit / ukupna investicija

• Daje informaciju o kvalitetu menadžmenta (efikasnost upotrebe sredstava), uporediv sa drugim investicionim aranžmanima (kupovina obveznica, štednja...)

• Drugi način izražavanja:

• ROI = koef. obrta * profitna stopa profit/investicija= prodaja/investicija * profit/prodaja

DuPont metod finansijske kontrole (suština je u razlaganju ROI na sastavne komponente i formulisanju različitih strategija za povećanje ROI)

• DuPont metod finansijske kontrole (suština je u razlaganju ROI na sastavne komponente i formulisanju različitih strategija za povećanje ROI)

• b) ROE (return on equity) - meri prinos na ulaganje iz ugla vlasnika za razliku od ROI koji meri prinos iz ugla preduzeća. ROE=ROI samo ako preduzeće nema kredita.

• U slučaju da postoje krediti javljaju se efekti finansijskog leveridža. Bitno: krediti dovode do rasta ROE sve dok je ROI veći od cene pozajmljenih sredstava

• Interesantan je odnos između ROI, ROE i koeficijenta solventnosti.

• ROI * koef. solventnosti = ROE

• Prodaja/investicije * profit/prodaja * investicije/s.k. = ROE

• ROI utiče na odluke o (dez)investiranju menadžera pojedinačnih biznisa preduzeća

Pravilo: Menadžeri biznis segmenata obično odbacuju projekte koji smanjuju nivo ROI segmenta. Slično, menadžeri biznis segmenata mogu povećati ROI dezinvestiranjem aktive iz projekata čiji je ROI ispod ROI biznis segmenta. (primer)

• Pravilo: Menadžeri biznis segmenata obično odbacuju projekte koji smanjuju nivo ROI segmenta. Slično, menadžeri biznis segmenata mogu povećati ROI dezinvestiranjem aktive iz projekata čiji je ROI ispod ROI biznis segmenta. (primer)

• Na nivou preduzeća: prihvatiti projekat čiji ROI je iznad cene kapitala. Često se prihvataju i tzv. profitno neutralni projekti.

• c) P/E (price/earning ratio) = TC akcije / Zarada po akciji

• Visok racio – investiciona javnost dobro gleda na preduzeće (max. vrednost u mladim preduzećima sa brzim rastom)

• Nizak racio – 2 razloga (pad poverenja investitora, precenjivanje zarade od strane menadžmenta)

• d) prirast dividende (dividend yield) – Količnik isplaćenih dividendi i tržišne vrednosti akcija

Likvidnost podrazumeva 2 stvari istovremeno: raspoloživost i brzinu konverzije kratkoročne aktive u gotovinu.

• Likvidnost podrazumeva 2 stvari istovremeno: raspoloživost i brzinu konverzije kratkoročne aktive u gotovinu.

• Likvidnost aktive i pasive

• Pravilo: Neophodno upariti ročnost sredstava i izvora sredstava

• 2 pokazatelja: tekući racio i brz racio.

• a) Tekući racio= kratkoročna aktiva / kratkoročne obaveze (MIN 2)

• Govori o rezervi sigurnosti u slučaju nepredviđenih šokova

• Slabosti: nema uvida u ročnost pojedinih delova kratkoročne aktive, različiti izvori gotovine (npr. prodaja mašina), subjektivna primena računovodstvenih standarda

• b) Brz racio = (kratkoročna aktiva – zalihe) / kratkoročne obaveze

• Pravilo: MIN 1

Aktivnost se meri preko koeficijenata obrta sredstava

• Aktivnost se meri preko koeficijenata obrta sredstava

• Dve grupe:

• 1. Obrt ukupne aktive (prodaja / prosečna vrednost ukupne aktive; 365/k.o. = prosečno vreme vezivanja aktive)

• 2. Obrt specifičnih aspekata aktive (zalihe, potraživanja, obrtna sredstva, trajna aktiva)

• Povećanje obrta: povećanjem prodaje, smanjenjem investicija ili kombinovano.

Svodna ocena finansijskih mogućnosti investitora podrazumeva ocenu zarađivačke snage i solventnosti.

• Svodna ocena finansijskih mogućnosti investitora podrazumeva ocenu zarađivačke snage i solventnosti.

• Za ocenu zarađivačke snage bitne su dve grupe informacija: kapitalne transakcije i operativne transakcije.

• 1.Kapitalne transakcije podrazumevaju investiranje, finansiranje produktivnih kapaciteta kao i raspodelu stvorenog prinosa na vlasnike.

• Tangiraju dva računa bilansa stanja, ne i bilans uspeha

• Ako tangiraju račun gotovina, transakcija se prikazuje i u izveštaju o gotovinskim tokovima (investicione i finansijske aktivnosti)

• Četiri vrste kapitalnih transakcija: transakcije sa kapitalom, promena struktura finansiranja, zaduživanje i otplata duga, transakcije sa neposlovnom aktivom

2. Poslovne transakcije se odnose na kupovinu i prodaju proizvoda i usluga

• 2. Poslovne transakcije se odnose na kupovinu i prodaju proizvoda i usluga

• Prihodi i rashodi se mogu grupisati u tri nivoa (A, B, C)

• Solventnost predstavlja sposobnost preduzeća da odgovori svojim obavezama u trenutku njihovog dospeća. Analizira se preko dve bitne komponente: tajming priliva i tajming odliva gotovine.

• Na tajming i iznos odgovarajućih gotovinskih tokova utiču tri faktora:

• Poslovne mogućnosti

• Finansijska fleksibilnost

• Likvidnost

1. Poslovne mogućnosti pokazuju zarađivačku snagu, odnosno sposobnost preduzeća da uveća neto imovinu kroz poslovne transakcije.

• 1. Poslovne mogućnosti pokazuju zarađivačku snagu, odnosno sposobnost preduzeća da uveća neto imovinu kroz poslovne transakcije.

• Za procenu solventnosti bitan poslovni aspekt izveštaja o gotovinskim tokovima, kao i racio brojevi aktivnosti (k.o. kupaca i robe)

• 2. Finansijska fleksibilnost – sposobnost preduzeća da generiše gotovinu iz alternativnih izvora.

• Za procenu solventnosti bitne su obe komponente finansijske fleksibilnosti (prilivi i odlivi gotovine)

• Finansijska fleksibilnost se može proceniti pomoću racio brojeva likvidnosti (tekući i brzi racio), finansijskog gearing-a ili finansijskog leveridža.

• Za procenu fin. fleks. bitne su i fusnote i aneksi finansijskih izveštaja (aktiva za neotplaćene kredite), pokazatelj zarada po akciji (za izvodljivost novih emisija akcija u kontekstu razvodnjavanja vrednosti postojećih akcija)

Likvidnost je deo finansijske fleksibilnosti. Predstavlja brzinu konverzije tekuće aktive u gotovinu.

• Likvidnost je deo finansijske fleksibilnosti. Predstavlja brzinu konverzije tekuće aktive u gotovinu.

• Likvidnost aktive bitna za solventnost (mogućnost otplate dospelih obaveza ili kao hipoteka za neotplaćene kredite)

• Bitne su pozicije aktive u bilansu stanja kao i koeficijenti obrta kupaca i zaliha.

• Za procenu solventnosti bitan je odnos između poslovnih mogućnosti, finansijske fleksibilnosti i likvidnosti.

Sistematičan način da se proceni:

• Sistematičan način da se proceni:

• Mogućnost plaćanja finansijskih obaveza o roku
• Kapacitet oporavka kreditora u slučaju nesolventnosti debitora

• Kredit rejting obavljaju:

• Banke i institucionalni investitori (credit risk assessment)
• Preduzeća (nonpayment risk)

• Suštinu kredit rejtinga čini:

• Procena rejtinga (marks, scores, ratings) kao indikatora rizika
• Određivanje kreditne premije
• Dugoročna evaluacija kreditnog rizika
• Procena sposobnosti oporavka kreditora u slučaju nesolventnosti debitora

Sistemski pristup:

• Sistemski pristup:

• “Zid od cigala” (building-block approach)

• Koncept “5 Cs”

• Character
• Reputacija, performanse i strategija preduzeća
• Capacity
• Sposobnost generisanja finansijskih sredstava da bi se ispunile obaveze
• Capital
• Stepen kapitalizacije
• Conditions
• Uticaj okruženja na poslovanje
• Collateral
• Analiza drugih izvora za plaćanje duga

Merila kredit rejtinga kombinuju dva tipa rizika:

• Merila kredit rejtinga kombinuju dva tipa rizika:

• RIZIK NEMOGUĆNOSTI PLAĆANJA (default risk):
• 90 dana po isteku roka kada se mora platiti obligacija (uključujući i period odlaganja otplate) ili posle iniciranja postupka stečaja
• Meri se kapacitetom i spremnošću preduzeća da svoje obaveze servsira o roku
• PERSPEKTIVE OPORAVKA (recovery prospects):
• Procena mogućnosti oporavka kreditora u slučaju nemogućnosti plaćanja debitora
• Meri se na bazi procene strukture i karakteristika kredita kao i ocene kolaterala

Kreditni rizici preduzeća (corporate credit risks):

• Kreditni rizici preduzeća (corporate credit risks):

• Rizik zemlje (sovereign and country risks)
• Regulativa, carine i porezi, devizni kurs
• Rizik grane (industry risk)
• Uticaj ekonomskih promana na poziciju
• Specifični rizik preduzeća (company specific risk)
• “5 konkuretskih sila”
• Menadžerski rizik (corporate governance risk)
• CG rejting
• Finansijski rizik (financial risk)
• Analiza performansi i mišljenja revizora

• Kreditni rizici instrumenata finansiranja (credit risk of debt instruments):

• Struktura duga
• Procena novčanog toka