Voda pokriva oko 2/3 Zemljine površine, a njena ukupna količina iznosi približno 2x1018 tona ILI 1,6 milijardi km3



Yüklə 445 b.
tarix30.04.2018
ölçüsü445 b.



Voda pokriva oko 2/3 Zemljine površine, a njena ukupna količina iznosi približno 2x1018 tona ili 1,6 milijardi km3

  • Voda pokriva oko 2/3 Zemljine površine, a njena ukupna količina iznosi približno 2x1018 tona ili 1,6 milijardi km3

  • Mora i okeani zauzimaju oko 71% površine Zemlje, nasuprot kopnu koje zauzima svega 29%

    • u morima i okeanima se nalazi 97% ukupne vode na Zemlji
    • oko 2% vode zamrznuto je u polarnim oblastima ili “zarobljeno u lednicima”
    • svega oko 1% vode se nalazi na kopnu, u atmosferi i živim organizmima






Iako je voda jedno od najjednostavnijih hemijskih jedinjenja, ona je neophodan preduslov postojanja života na planeti Zemlji

  • Iako je voda jedno od najjednostavnijih hemijskih jedinjenja, ona je neophodan preduslov postojanja života na planeti Zemlji

  • Život je nastao u vodi i u njoj se razvijao milijardama godina

  • Pored mnogih složenih prilagođenosti na suvozemne uslove, na kopnu život ne može opstati na mestima gde nema makar i minimalne količine vode



Voda je osnovni gradivni element živih bića

  • Voda je osnovni gradivni element živih bića

    • Tela najvećeg broja živih organizama sastavljena su od 80-90% vode
  • Voda održava strukturu organizama

  • U procesu fotosinteze voda je jedna od osnovnih komponenti za proizvodnju organskih supstanci

  • Voda je jedna od najznačajnijih neorganskih komponenti ekosistema, kao i jedan od najznačajnijih klimatskih ekoloških faktora

  • Osim toga, voda predstavlja neposrednu životnu sredinu za ogroman broj organskih vrsta



Izuzetno veliki značaj vode za žive organizme zasniva se na njenim jedinstvenim fizičko-hemijskim osobinama

  • Izuzetno veliki značaj vode za žive organizme zasniva se na njenim jedinstvenim fizičko-hemijskim osobinama

  • Voda je idealan medijum za život, jer:

    • je obilna na većem delu površine Zemlje
    • je odličan rastvarač i medijum u kome se odvijaju hemijski procesi
    • dozvoljava visoke koncentracije molekula koji su neophodni za brze hemijske reakcije
    • svojom fluidnošću omogućava kretanje organizama


Voda se odlikuje specifičnim termalnim karakteristikama:

  • Voda se odlikuje specifičnim termalnim karakteristikama:

    • tečna je u širokom opsegu temperatura
    • zbog svog velikog toplotnog kapaciteta pruža otpor promenama temperature
    • brzo provodi toplotu
    • pruža otpor promenama stanja:
      • mržnjenje zahteva oslobađanje toplote od 333,6 J/g
      • isparavanje zahteva dodavanje toplote od 2441 J/g


Voda ima i druge neobične termalne osobine

  • Voda ima i druge neobične termalne osobine

  • Mnogim supstancama se povećava gustina sa snižavanjem temperature

  • Do određene tačke voda takođe postaje gušća, ali:

    • dostiže maksimum gustine na 4°C, a sa daljim snižavanjem temperature počinje da se širi
    • nakon mržnjenja nastavlja da se širi
  • Ova osobina ima izuzetno veliki značaj za život na Zemlji:

    • dna jezera i okeana se ne mrznu
    • plutajući sloj leda koji je pokriven snegom obrazuje zaštitnu, izolacionu površinu


Gustina vode (800 puta veća od gustine vazduha) i obezbeđuje njenu plovnost

  • Gustina vode (800 puta veća od gustine vazduha) i obezbeđuje njenu plovnost

  • Akvatični organizmi postižu odgovarajuću gustinu putem:

    • redukcije (koštane ribe) ili eliminacije (ajkule) teških skeletnih komponenti
    • korišćenja mehurova za plivanje koji su ispunjeni vazduhom (ribe, biljke)
    • akumulacije lipida


Gustina - viskozitet vode usporava kretanje organizama (neki organizmi su aerodinamični, drugi razvijaju izraštaje koji funkcionišu kao padobrani)

  • Gustina - viskozitet vode usporava kretanje organizama (neki organizmi su aerodinamični, drugi razvijaju izraštaje koji funkcionišu kao padobrani)



Sve prirodne vode sadrže rastvorene supstance

  • Sve prirodne vode sadrže rastvorene supstance

    • Zbog polarnosti molekula koji je izgrađuju, voda je dobar rastvarač
    • Gotovo sve supstance se do izvesne mere rastvaraju u vodi
    • Gotovo sve vode sadrže neke rastvorene supstance:
      • apsolutno čiste vode nema u prirodi
      • kiša (prirodna destilacija) sadrži rastvorene gasove i minerale u tragovima – ‘’najčistija prirodna voda’’
      • jezera i reke sadrže 0,01 – 0,02% rastvorenih mineralnih supstanci
      • okeani sadrže 3,4% rastvorenih mineralnih supstanci


Normalni opseg pH vrednosti površinskih voda je 6-9

  • Normalni opseg pH vrednosti površinskih voda je 6-9

  • Kisele kiše mogu nekada da snize pH vrednost do 4

  • Kiselost rastvara minerale

    • voda u krečnječkim područjima je tvrda, sa značajnom količinom Ca2+ i HCO3- jona
    • većina organizama održava pH vrednosti oko neutralne
    • adaptacije na život izvan ravnoteže sa spoljnim medijumom (visok ili nizak pH) su zahtevne (da bi se bio različit potrebne su znatne količine energije)


Pri uobičajenim pH vrednostima (6-9), rastvorljivost CO2 u vodi je oko 0,03% zapreminski

  • Pri uobičajenim pH vrednostima (6-9), rastvorljivost CO2 u vodi je oko 0,03% zapreminski

    • ugljendioksid se brzo prevodi u HCO3-:
  • CO2 + H2O → H2CO3 → H+ + HCO3-

    • ovaj proces smanjuje količinu rastvorenog CO2, omogućavajući novim količinama CO2 da uđu u vodu i dodatno obogate zalihu HCO3- koji je biljkama dostupan za usvajanje
  • U vodi je koncentracija kiseonika ograničena:

    • malom rastvorljivošću
    • ograničenom difuzijom
  • Ispod granice prodiranja svetlosti, kao i u sedimentima koji su bogati organskim supstancama, nastaju uslovi anaerobije ili anoksije



Svetlost se u vodenoj sredini, u zavisnosti od dubine, odlikuje smanjenim intenzitetom i izmenjenim kvalitetom

  • Svetlost se u vodenoj sredini, u zavisnosti od dubine, odlikuje smanjenim intenzitetom i izmenjenim kvalitetom



Ciklus kruženja vode u prirodi predstavlja kretanje vode na, u i iznad Zemlje. Voda na planeti je u stalnom kretanju i uvek u drugom agregatnom stanju, od tečnog, preko gasovitog, do čvrstog, i nazad. Ciklus kruženja vode u prirodi postoji milijardama godina i sav život na Zemlji zavisi upravo od njega.

  • Ciklus kruženja vode u prirodi predstavlja kretanje vode na, u i iznad Zemlje. Voda na planeti je u stalnom kretanju i uvek u drugom agregatnom stanju, od tečnog, preko gasovitog, do čvrstog, i nazad. Ciklus kruženja vode u prirodi postoji milijardama godina i sav život na Zemlji zavisi upravo od njega.



Najveći deo biosfere predstavljaju upravo akvatični biomi - hidrobiomi

  • Najveći deo biosfere predstavljaju upravo akvatični biomi - hidrobiomi

  • Postoje dva osnovna tipa akvatičnih bioma

    • Slatkovodni biomi
      • U slatkovodnim biomima koncentracija soli je obično manja od 1%
    • Marinski biomi
      • Koncentracija soli je prosečno 3%


Slatkovodni biomi su blisko povezani sa okolnim terestričnim (kopnenim) biomima

  • Slatkovodni biomi su blisko povezani sa okolnim terestričnim (kopnenim) biomima

  • Slivanje vode niz kopnene mase stvara potoke i reke, a na mestima gde se slivena voda zadržava nastaju bare i jezera

  • Karakteristike slatkovodnih bioma direktno zavise od tipa i brzine toka

  • Takođe, karakteristike slatkovodnih bioma zavise i od osnovne klimatske zone u kojoj se nalaze



Kopnene vode se mogu klasifikovati na više načina, npr. prema:

  • Kopnene vode se mogu klasifikovati na više načina, npr. prema:

  • - Sadržaju rastvorenih materija (soli):  slatke, slane, zaslanjene, mineralne, termalne, termomineralne ....

  • - Poziciji – položaju:  podzemne i površinske

  • - Prema kretanju - brzini toka:  tekuće  stajaće (uslovno !)

  • - Veličini (tekuće):  potok  planinska reka  nizijska reka  velika nizijska reka

  • - Veličini (stajaće):  lokva  efemerna bara  bara  jezero  veliko jezero

  • - Statusu nutrijenata - produktivnosti:

  •  oligotrofne  mezotrofne  eutrofne  distrofne

  • - Prema poreklu:  prirodne i veštačke

  • - Prema dužini trajanja:  stalne i povremene



Kopnene – površinske vode se dele na tekuće / lotičke (lotus lat.=spran) i stajaće / lentičke (lentus lat.=spor)

  • Kopnene – površinske vode se dele na tekuće / lotičke (lotus lat.=spran) i stajaće / lentičke (lentus lat.=spor)

    • u tekuće kopnene vode se ubrajaju izvori, potoci (5 m) i reke
    • u stajaće kopnene vode se ubrajaju jezera, bare, močvare, tresave, ritovi .... (kretanje ipak postoji, primeri ….)
    • Istraživanjima kopnenih voda bavi se Limnologija koja se može podeliti na Limnologiju u užem smislu (izučava jezera i ostale stajaće vode) i Potamologiju – nauku o živom svetu reka


Oligotrofne – nisko produktivne

  • Oligotrofne – nisko produktivne

    • manjak nutrijenata neophodnih biljkama, količina fitoplanktona i zooplanktona mala, potrošnja kiseonika mala, voda zasićena rastvorenim kiseonikom čak i pri dnu
    • proces taloženja je vrlo spor, usporeni su i redukcioni procesi
    • boja vode je plavo-zelena, bistra i obično su to vode veće dubine
  • Mezotrofne – srednje produktivne

    • između dva tipa (oligotrofne i eutrofne)
  • Eutrofne – visoko produktivne

    • bogate nutrijentima, karakterišu se visokom produkcijom biomase (intenzivan rast algi), a koncentracija kiseonika je relativno niska, naročito pri dnu
    • biološki i biohemijski procesi su vrlo intenzivni na čitavoj dubini, kao i pri dnu, što dovodi do taloženja velike količine organskih materija (mulja) koji se intenzivno razlaže, pri čemu se troši kiseonik
    • boja vode je zelena do mrka, relativno mutna i obično su to plitke vode
  • Distrofne (=politrofne) – visoko produktivne, ali sa malom razgradnjom

    • organska produkcija relativno visoka, ali nema razgradnje jer nema dovoljno kiseonika
    • pojava intenzivnog taloženja organskih materija, što stvara humusni tip jezera
    • boja vode je žuto-mrka, providnost beznačajna, a pH vredost niska (kisela)


Tekuće vode predstavljaju tip kopnenih voda kod kojih se celokupna vodena masa kreće od izvora ka ušću usled razlike u nadmorskoj visini ovih tačaka

  • Tekuće vode predstavljaju tip kopnenih voda kod kojih se celokupna vodena masa kreće od izvora ka ušću usled razlike u nadmorskoj visini ovih tačaka

  • Postoji čitav niz različitih tipova tekućih voda, često u okviru istog vodotoka:

    • Reke - počinju kao izvorišne vode - transformišu se u brzotekuće reke - završavaju kao sporotekuće nizijske reke
    • Potoci - manje tekuće vode (do 5 m širine)
    • Izvori – različiti .... (sublakustrični, vrulje)
    • Veštački kanali


Od izvora do ušća menjaju se

  • Od izvora do ušća menjaju se

    • brzina toka
    • tip dna
    • temperatura
    • hemijski sastav vode
  • Prema njima se ceo tok reke može podeliti na tri dela

    • Gornji
    • Srednji
    • Donji
  • Jedan od najznačajnijih ekoloških faktora tekućih voda je brzina toka vode

    • U gornjim delovima toka, gde je brzina vode najveća, dno je izgrađeno od stenja, kamenja i krupnog šljunka
    • U srednjim delovim toka dno je uglavnom šljunkovito, a u donjim muljevito, sa puno detritusa


Temperatura vode u izvorišnom delu reke je tokom cele godine relativno niska i uglavnom stalna

  • Temperatura vode u izvorišnom delu reke je tokom cele godine relativno niska i uglavnom stalna

  • Nizvodno su kolebanja temperature sve veća: leti je voda topla, a zimi hladna

  • I prozračnost vode se bitno razlikuje

    • Dok su izvori, planinski potoci i reke u gornjem toku bistri i prozračni do dna, voda u srednjem i donjem toku reke je mutna, a u dubljim delovima reke može vladati gotovo potpuni mrak
  • Usled različitih kombinacija ekoloških faktora u svakom delu potoka i reka razvijaju se različite životne zajednice

  • One sa staništem na kome se nalaze obrazuju karakteristične ekosisteme gornjeg, srednjeg i donjeg toka reke



Osnovne osobine gornjeg toka reke i potoka su velika brzina vode, dno uglavnom kamenito, ujednačena godišnja temperatura, dosta rastvorenog kiseonika i veoma prozračna voda

  • Osnovne osobine gornjeg toka reke i potoka su velika brzina vode, dno uglavnom kamenito, ujednačena godišnja temperatura, dosta rastvorenog kiseonika i veoma prozračna voda

  • U ovom delu reke žive različite vrste silikatnih algi, mahovina, beskičmenjaka i riba

  • Područje pastrmke – salmonidne vode, po pravilu



Osnovne osobine srednjeg toka reke su: umerena brzina vode, šljunkovito i peskovito dno, veća godišnja kolebanja temperature, manja prozračnost, manje kiseonika, a više ugljendioksida nego u gornjem toku

  • Osnovne osobine srednjeg toka reke su: umerena brzina vode, šljunkovito i peskovito dno, veća godišnja kolebanja temperature, manja prozračnost, manje kiseonika, a više ugljendioksida nego u gornjem toku

  • Područje mrene



Osnovne osobine donjeg toka tekućih voda su: mala brzina mutne vode, peskovito ili muljevito dno sa puno detritusa, velika godišnja kolebanja temperature; ponekad, naročito leti, veoma malo kiseonika

  • Osnovne osobine donjeg toka tekućih voda su: mala brzina mutne vode, peskovito ili muljevito dno sa puno detritusa, velika godišnja kolebanja temperature; ponekad, naročito leti, veoma malo kiseonika

  • Zbog male brzine vode ovde žive organizmi karakteristični za stajaće vode

  • Na rečnom dnu se razvija specifična zajednica rečnog bentosa, a u slobodnoj vodi životna zajednica planktona i nektona

  • Područje deverike (šarana) - cyprinidne vode, po pravilu



Prema dubini i karakteristikama dna, stajaće vode se dele na jezera, bare i močvare

  • Prema dubini i karakteristikama dna, stajaće vode se dele na jezera, bare i močvare

  • Jezera su veoma duboke stajaće vode koje se prema načinu postanka dele na:

    • Tektonska ili kotlinska
      • Nastala radom endogenih sila (Ohridsko, Prespansko, Dojransko, Bajkalsko itd.)
    • Erozivna
      • Nastala radom egzogenih sila
        • Erozijom lednika nastala su lednička (glacijalna)
        • U postglacijalnom periodu u cirkovima se zadržala voda i to su cirkna ili gorske oči (Crno, Biogradsko, Livadičko ....)


U preizdubljenim delovima nastala su valovska jezera (Bohinjsko i Bledsko)

        • U preizdubljenim delovima nastala su valovska jezera (Bohinjsko i Bledsko)
        • Radom erozivnih sila nastalo je Palićko (eolsko) – erozija vetra
        • Rečna erozivna jezera su u odsečenim rečnim meandrima (Obedska bara)
        • Kraška su u vrtačama, uvalama i poljima (Skadarsko je nastalo potapanjem kraškog polja)
        • Pećinska su nastala radom reka ponornica
    • Akumulativna
      • nastala akumulacijom rečnog i ledničkog materijala (Plavsko; Plitvička – taloženje CaCO3 i stvaranje barijera)
    • Veštačka
      • Nastala pregrađivanjem rečnih dolina nasipima i branama (Đerdapsko – Dunav; Perućačko – Drina; Pivsko – Piva; )


Jezera i bare su kopnene vode koje se razlikuju po dubini

  • Jezera i bare su kopnene vode koje se razlikuju po dubini

    • Jezera su po pravilu duboka
      • U njima se izdvaja obalna zona (litoral), u kojoj ima svetlosti i dubinska zona (profundal), u kojoj vlada mrak
    • Bare su plitke, a po svojim osobinama veoma slične obalnoj zoni jezera (Bare su ‘’jezera bez dna’’)
      • Zbog toga su životne zajednice obalne zone jezera i bare gotovo istovetne


Jezera i bare se razlikuju i po temperaturi vode

  • Jezera i bare se razlikuju i po temperaturi vode

    • Temperatura vode u bari tokom leta može biti znatno viša, a zimi znatno niža od temperature jezera
  • Zbog plitkoće vode bare mogu u toku leta potpuno da presuše, a zimi potpuno da se zalede

  • Za razliku od bara, u jezerima se u toku leta samo može smanjiti nivo vode, a zimi im se može zalediti samo površinski deo

  • Zbog viših temperatura, koncentracija O2 u barama može biti znatno niža od koncentracije O2 u jezerskoj vodi











U jezerskim i barskim ekosistemima od obale prema dubljim delovima vode veoma je izražena smena životnih zajednica

  • U jezerskim i barskim ekosistemima od obale prema dubljim delovima vode veoma je izražena smena životnih zajednica

  • Na obalama gde nivo vode znatno varira, proteže se zona visokih amfibijskih biljaka, čiji se korenovi i donji deo stabla nalaze u vodi, a gornji deo u vazdušnoj sredini

  • U dubljim delovima vode javlja se zona plutajućih biljaka, koje se najvećim delom nalaze ispod površine vode, a samo listovi plutaju na površini

  • U najdubljim delovima vodenog basena nalazi se zona podvodnih biljaka, koje su potpuno potopljene u vodu









Životinjske zajednice bara i jezera su veoma raznovrsne

  • Životinjske zajednice bara i jezera su veoma raznovrsne

  • Iako izuzetno veliki broj životinja živi u ovim ekosistemima, moguće je uočiti tri grupe koje se veoma razlikuju po svojim potrebama i navikama

    • Prvu grupu čine prave vodene životinje, koje čitav život provode u vodi (hidra, barski puž, jezerska pastrmka)
      • Ponekad se mogu naći i na suvom, ali samo u trenucima kada se voda povremeno povuče i kada one na kopnu prelaze u stanje mirovanja
    • Drugu grupu sačinjavaju takozvane amfibijske životinje, koje se rađaju u vodi u kojoj provode jedan deo života kao vodeni organizmi (larve komarca, žabe, mrmoljci)
      • Posle toga izlaze na kopno, gde drugi deo života provode kao prave kopnene životinje
    • Treću grupu sačinjavaju kopnene životinje, koje žive i koje se razmnožavaju na kopnu, a hranu nalaze gotovo isključivo u vodenoj sredini (barska kornjača, belouška, čaplje)
      • Zbog toga ove kopnene životinje stalno nalazimo pored bara i jezera, pa ih uključujemo u zajednicu vodenih ekosistema


Močvare su veoma vlažni delovi kopna, na kojima se plitka voda zadržava kraći ili duži period u toku godine

  • Močvare su veoma vlažni delovi kopna, na kojima se plitka voda zadržava kraći ili duži period u toku godine

  • Močvare nastaju na mestima gde su ranije bila jezera i bare, kao i na meandrima reka koje su promenile tok

  • One predstavljaju jednu od faza u prirodnoj sukcesiji od vodenih prema kopnenim ekosistemima

  • S obzirom da močvare predstavljaju staništa koja su u jednom periodu godine prekrivena vodom, a u drugom periodu potpuno suva, one predstavljaju prelaz između vodenih i kopnenih ekosistema

  • Na dnu močvara nalazi se treset

  • Treset predstavlja prvu fazu degradacije organskih ostataka biljnih delova koji se nisu mogli u potpunosti razgraditi zbog smanjene koncentracije kiseonika u podlozi

  • Prema izgledu i osobinama treseta, razlikuju se niske i visoke močvare



Životna zajednica niskih močvara je slična životnoj zajednici bara

  • Životna zajednica niskih močvara je slična životnoj zajednici bara

  • Niske močvare su udubljene, pa je tresetna podloga duže ili kraće vreme prekrivena vodom

  • U njima su najzastupljenije visoke amfibijske biljke, sa veoma bogatim naseljem najrazličitijih ptica močvarica



Visoke močvare, po pravilu, nastaju u planinskim krajevima i imaju specifične životne zajednice

  • Visoke močvare, po pravilu, nastaju u planinskim krajevima i imaju specifične životne zajednice

  • Visoke močvare imaju ispupčeni oblik, koji nastaje stalnim rastom tresetnh mahovina

  • Voda se na površini visokih močvara pojavljuje i zadržava samo po obodu, dok je centralni ispupčeni deo gotovo uvek izvan vode

  • U njima dominiraju bele tresetne mahovine (Sphagnum sp.)

  • U ovim zajednicama je čest i beli bor, što ukazuje na prelazni karakter ovih staništa





Kontaminacija voda (engl. Contamination) - promena sastava voda koja nastaje unošenjem, ispuštanjem ili odlaganjem hranjivih i drugih materija, uticanjem energije ili drugih uzročnika, u količini kojom se menjaju korisna svojstva voda, pogoršava stanje vodenih ekosistema i ograničava namenska upotreba voda.

  • Kontaminacija voda (engl. Contamination) - promena sastava voda koja nastaje unošenjem, ispuštanjem ili odlaganjem hranjivih i drugih materija, uticanjem energije ili drugih uzročnika, u količini kojom se menjaju korisna svojstva voda, pogoršava stanje vodenih ekosistema i ograničava namenska upotreba voda.

  • Zagađenje voda (engl. Pollution) je kontaminacija većeg intenziteta koje nastaje unošenjem, ispuštanjem ili odlaganjem u vode opasnih materija, energije ili drugih uzročnika u količinama, odnosno koncentraciji iznad dozvoljenih graničnih vrednosti, čime se dovode u opasnost život i zdravlje ljudi i stanje okoline ili usled kojeg mogu nastupiti poremećaji u drugim područjima.



Hemijsko (organske i neorganske materije - teški metali, pesticidi, nafta, mineralne soli);

    • Hemijsko (organske i neorganske materije - teški metali, pesticidi, nafta, mineralne soli);
    • Biološko - unošenje alohtonih (stranih, često invazivnih vrsta);
    • Fizičko (čvrsti otpad, toplota, buka, vibracije);
    • Vizuelno zagađenje (betoniranje obale .....)
    • Radioaktivno;


zagađujuće materije se koncentrišu u telima organizama u lancima ishrane (proces bioakumulacije)  fitoplankton  zooplankton  ribe  ptice  čovek

  • zagađujuće materije se koncentrišu u telima organizama u lancima ishrane (proces bioakumulacije)  fitoplankton  zooplankton  ribe  ptice  čovek

  • uticaj pojedinih zagađujućih materija može se manifestovati na velikim prostorima i u dugom vremenskom periodu

  • (primeri: pomor pataka u SAD (DDT), pesticidi u masnom tkivu pingvina na Antarktiku)

  • negativan uticaj ne samo na jedinke već na čitave zajednice i ekosisteme







dotokom đubriva (obično kišom) iz agroekosistema (đubriva su bogata fosfatima i nitratima, koji su inače ograničavajući faktor bujanja života u vodi. Uz višak ovih soli, biljke, posebno alge, počinju da bujaju)

  • dotokom đubriva (obično kišom) iz agroekosistema (đubriva su bogata fosfatima i nitratima, koji su inače ograničavajući faktor bujanja života u vodi. Uz višak ovih soli, biljke, posebno alge, počinju da bujaju)

  • dotokom deterdženata (kanalizacionim vodama), koji takodje obiluju fosfatima i nitratima

  • bujanje algi prati i povećanje broja uginulih algi, koje razlažu saprofiti pri čemu troše kiseonik. Procesi redukcije preuzimaju dominaciju, O2 se naglo i brzo troši što dovodi do umiranja = gušenja i masovnog pomora vodenih organizama

  • U uslovima smanjene koncentracije kiseonika ili čak, anaerobnim uslovima i samo razlaganje neće biti potpuno, pa se stvaraju produkti razlaganja koji vodi daju loš ukus, neprijatan miris i uopšte lošiji kvalitet.



Takva voda ne može da se koristi za piće i može izazvati uginuće stoke, ako se koristi kao pojilo.

  • Takva voda ne može da se koristi za piće i može izazvati uginuće stoke, ako se koristi kao pojilo.

  • Osim promene u kvalitetu vode, menja se i sastav vrsta. One koje su prilagođene životu u čistoj vodi zamenjuju druge, kojima odgovaraju novonastali uslovi.

  • Po uginuću nekih vrsta algi u vodu dospevaju tzv. endotoksini koji su po hemijskom sastavu alkaloidi, ciklični polipeptidi ili kompleksnija hemijska jedinjenja koja se međusobno razlikuju u pogledu fiziološke aktivnosti.

  • Završna – vidljiva slika procesa eutrofizacije je pojava “CVETANJA VODE

  • S obzirom na dugoročnost posledica, eutrofikacija je jedan od najznačajnijih negativnih trendova u vezi sa vodama.

  • Čak i ogromna jezera mogu postati mrtva (npr. Jezero IRI)

  • Kod nas – Palićko jezero, Savsko jezero ......















Dostları ilə paylaş:


Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©genderi.org 2017
rəhbərliyinə müraciət

    Ana səhifə