1. Gen va gen konsepsiyasi haqida tushuncha, allel va alternativ belgilar


Ген концепцияси эволюцияси ҳақида умумий тушунча



Yüklə 177,5 Kb.
səhifə2/16
tarix23.05.2022
ölçüsü177,5 Kb.
#87742
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   16
1. Gen va gen konsepsiyasi haqida tushuncha, allel va alternativ

Ген концепцияси эволюцияси ҳақида умумий тушунча.
1866 G.J. Mendel Аниқ фенотипик белгини назорат қилувчи ягона омил
1902 SIR A.E.Garrod Бир ген - бир метаболик оқсил назарияси
1940 Beadle & Tatum Бир ген – бир фермент назарияси
1957 U.M.Ingram Бир ген – бир полипептид назарияси
1960 C.Yanofsky & co-workers Ген – рекомбинация бирлиги
1970 E.B.Lewis Дрозофилла устидаги тажрибаларнинг якунланиши
Геннинг классик таърифи. Ген рекомбинация ва мутация функцияси бирлиги (битта ген бир белгини ифодалайди).
Геннинг замонавий таърифи. Ген генетик маълумотнинг бирлиги, яъни битта полипептид белгилайдиган ДНК кетма-кетлиги.
У кодловчи ва кодламайдиган бошқарув кетма-кетликларини ҳам ўз ичига олади.
Genning Муҳим хусусиятлари
1. Физик ва физиологик белгиларни аниқлайди.2.Хромосомада жойлашган.3.Локус деб номланган маълум бир позицияни эгаллайди.4.Битта йўналишда тартибланган.5.Аллел деб аталган функционал ҳолатларда пайдо бўлади.6.Баъзиларда кўп аллел деб номланадиган 2 тадан ортиқ аллел мавжуд.7.Баъзилар мутант ген (мутация) деб аталадиган ифодада тўсатдан ўзгариши мумкин.8.унинг гомолог (кроссовер) ёки ногомолог контактига (транслокация) ўтказилиши мумкин.9.Ўзини жуда аниқлик билан кўпайтириши (репликация) мумкин.10.Маълум бир оқсилни синтез қилади.11.Полипептид занжирида амино кислота секвенсини аниқлайди (генетик код).
Генга алоқадор атамалар.
Бенза - ДНК молекуласи ва генетик феномен ўртасидаги муносабатни белгиловчи янги атама.Рекон - кроссенговер ва рекомбинацияга учровчи ДНКнинг энг кичик бирлиги.Мутон - мутация содир бўлиши мумкин бўлган ДНКнинг энг кичик бирлиги.Цистрон - функция бирлиги. Ҳақиқий маънода бир энзимнинг полипептид занжирини синтезлаш қобилиятига эга ген.Комплон - комплиментария бирлиги.
Buyuk olim G.Mendel no‘xat o‘simligi ustida olib borgan genetik tadqikotlar natijasida irsiy omillar (endilikda genlar), uning allel va noallel tiplari haqidagi dastlabki ilmiy dunyoqarashni shakllantirdi. Uning fikricha:
- organizmlarning har bir belgisi ayrim irsiy faktor (gen) tomonidan boshqariladi;
- har qaysi irsiy faktor ikki xil - dominant va retsessiv allel holatida bo‘ladi;
- bitta belgining alternativ (keskin farqlanuvchi) holatda rivojlanishini ta’min etuvchi genlar keyinchalik allel genlar deb ataladigan bo‘ldi. Bu atamani boshqacha bir gen allellari deb ham yuritiladi;
- ikki va undan ortiq belgilarning namoyon bo‘lishini ta’min etuvchi genlar noallel genlar deb belgilandi. Mendel allel genlar (bir gen allellari) o‘zaro ta’sir qilgan holatda faoliyat ko‘rsatishining bitta qonuniyatini - to‘liq dominantlik hodisasini

Yüklə 177,5 Kb.

Dostları ilə paylaş:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   16




Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©genderi.org 2024
rəhbərliyinə müraciət

    Ana səhifə