Evropski centar za mir I razvoj

Prva generacija teoretičara u Srpskoj školi efektivističkog mišljenja

5

U ovom ratu pokazao je veliko poznavanje ekonomije u koju je ugra-

dio analogiju Zakona termodinamike i matematičku aparaturu, pokazao 

primenu sistemologije i termodinamike, i tako sintetizovao vezu prirod-

ne i društvene sredine. 

Pošto je uspešno dobio carinski rat, postaje ponovo ministar narod-

ne privrede od 30.8.1912. do 17.4.1913. godine. Sa Vladom 1915. odlazi 

na Krf, a polovinom iste godine ide u Rim da bi pregovarao o budućem 

statusu jadranske obale. 

Po povratku u Francusku procenjuje narodno bogatstvo Srbije, iska-

zujući egzaktno štete od ratnih razaranja germano-austro-ugarskog imperi-

jalizma. Ovi rezultati su bili osnova za potraživnje ratne štete na Mirovnoj 

konferenciji u Parizu. Imenovan je za predsednika Ekonomsko-finansijske 

i saobraćajne sekcije u Jugoslovenskoj delegaciji. U toku trajanja konfereci-

je postaje ministar. Nakon što je prešao u Demokratsku stranku dobija re-

sor poljoprivrede i voda u drugoj vladi Ljubomira Davidovića od 18.10.1919. 

do 19.2.1920 zbog čega često prekida boravak u Parizu, dolazeći u Beograd. 

Inicijator je i osnivač Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. Smatra bitnim 

stvaranje poljoprivrednih inženjera radi unapređenja prizvodnje u agraru. 

Osniva opitne stanice u Srbiji da prikupljaju podatke sa terena, vrše istraži-

vanja i upoznaju seljake sa dostignućima nauke. Po osnivanju Poljoprivred-

nog fakulteta 1919. postaje i predsednik Srpskog poljoprivrednog društva. 

Jovan Žujović ga predlaže 1919. godine za redovnog člana Srpske 

Kraljevske Akademije, ali su ga odbili (!) jer se nije bavio klasičnim nau-

kama već je sintetizovao fiziku-filozofiju-sociologiju-ekonomiju, što je tek 

u drugoj polovini 20. veka priznala Evropa i Amerika. U vladi Milana Ve-

sniča od 17.5.1920. do 31.12.1920. bio je ministar finansija.

U vođenje finansija Kraljevine SHS ulaže svoju energiju i znanje, 

smatrajući da nova država troplemenog naroda treba da se oslanja na po-

litičke slobode, toleranciju, poboljšanje uslova života i većeg učešća u me-

đunarodnoj podeli rada. 

Usled ovih entropijskih težnji i napora da ih savlada iznenada je 

umro 3.1.1921. godine nekoliko dana pošto je imenovan za ministra fi-

nansija u prvoj poratnoj vladi ing. Nikole Pašića, u zenitu svoje poten-

cijalne efektivnosti životnih i stvaralačkih napora. Ambasador Republi-

ke Čehoslovačke napisao je za Kostu: „Pošteno ime i glas najznačajnijeg 

čoveka, koji je žrtvovao rad celog svog života i sve svoje snage samo da 

uzvisi ljubljeni narod i njegovu državu na ono mesto koje mu po pravu 

božjem i čovečijem pripada obzirom na žrtve podnesene u vekonim bor-

bama za odbranu evropske kulture“.

---

Organomatika i sinergetika

Osnove društvenog inženjerstva

6

1.1.1. Bibliografija

U priodu od 1890. do 1920. godine Kosta Stojanović je sublimirao ukr-

štanje i užebljenje prirodnih nauka (fizike – dinamike, termodinamike i 

matematike) i društvenih nauka (filozofije, sociologije i ekonomije) u 94 

objavljenih dela, članaka, eseja i rasprava na srpskom, ruskom, italijan-

skom i francuskom jeziku. Pored ovih radova u Muzeju Beograda i SANU 

nalazi se još 15 rukopisa neobjavljenih radova. Pored njih izgubljeni su 

rukopisi neobjavljenih dela: 

1. Geneza fizičkih sila – 1889.

2. Ekonomski uzroci evropskog rata – 1915.

Radi sagledavanja sprege dinamike kretanja odnosno gravitacije, sa 

silama toplote i žive sile ljudske energije u realizovanom Društveno-eko-

nomskom sistemu Srbije 1906–1914. godine naglašavamo sledeće radove 

u kojim je izložen Stojanovićev multidisciplinaran pristup. 

1.  O uvozu i izvozu Srbije – pitanje tretirano novom metodom mate-

matičkom – Beograd, 1902.

2.  Posle svršenih trgovinskih ugovora – Delo, Beograd 1908.

3.  Upoređivanje zajmova (izračunavanje pariteta) – Beograd, 1909.

4.  Tumačenje fizičkih i socijalnih pojava – Beograd, 1910. 

5.  Osnove teorije ekonomske vrednosti – SKA Beograd, 1910.

6.  Srpska industrija – Pregled Sarajevo, 1910.

7.  Ekonomski položaj Srbije 1906-1910. – Referat na Sveslovenskom 

skupu u Sofiji 24.6.1910.

8.  Jedan pogled na privrednu budućnost Srbije – Narodni list 1912.

9.  Budućnost Srbije – Il Piccoli dela Sera, 1913.

10.  Economic problems of Serbia – Paris, 1919.

11.  Internacionalna konferencija za trgovinu – Beograd, 1920.

12.  Rasprave i članci iz nauke i filozofije – Beograd, 1922.

13.  Misli o socijalnoj politici – Neimar Beograd, 1922.

---

Prva generacija teoretičara u Srpskoj školi efektivističkog mišljenja

7

---

Organomatika i sinergetika

Osnove društvenog inženjerstva

8

---

Prva generacija teoretičara u Srpskoj školi efektivističkog mišljenja

9

---

Organomatika i sinergetika

Osnove društvenog inženjerstva

10

---

Prva generacija teoretičara u Srpskoj školi efektivističkog mišljenja

11

---