Predsjednik republike estonije predsjednik helenske republike njegovo veli

Adrias,   svezak 13,  2005

36

2. Graðani Unije imaju prava i obveze predviðene Ustavom. Graðani Unije

uživaju:

a) pravo na slobodno kretanje i prebivanje na teritoriju država èlanica;

b) pravo da glasuju i da budu birani na izborima za Europski parlament i

na mjesnim izborima u državi èlanici u kojoj prebivaju, pod istim uvjetima

kao i državljani te države;

c) pravo da, na teritoriju treæe zemlje u kojoj država èlanica èiji su državljani

nema svoje predstavništvo, uživaju zaštitu diplomatskih i konzularnih tijela

bilo koje države èlanice pod istim uvjetima kao i državljani te države;

d)pravo na podnošenje peticije Europskom parlamentu, pravo na obraæanje

Europskom puèkom pravobranitelju te na obraæanje institucijama i savjeto-

davnim tijelima Unije na bilo kojem od jezika Ustava i pravo na odgovor na

istome jeziku.

Prava se ostvaruju u skladu s uvjetima i ogranièenjima utvrðenima Usta-

vom i mjerama usvojenima u skladu s njime.

GLAVA III.

NADLEŽNOSTI UNIJE

Èlanak I.-11.

Temeljna naèela

1. Granice nadležnosti Unije ureðene su naèelom dodjeljivanja. Služenje

nadležnostima Unije ureðeno je naèelima supsidijarnosti i proporcionalnosti.

2. U skladu s naèelom dodjeljivanja, Unija djeluje u granicama nadležnosti

koje su joj Ustavom dodijelile države èlanice kako bi postigla ciljeve utvr-

ðene  Ustavom.  Države  èlanice  zadržavaju  nadležnosti  koje  Ustavom  nisu

prenesene na Uniju.

3. U skladu s naèelom supsidijarnosti, u podruèjima koja nisu u njezinoj

iskljuèivoj nadležnosti, Unija djeluje samo ako, i u onoj mjeri u kojoj je to

potrebno,  države  èlanice  ne  mogu  na  zadovoljavajuæi  naèin  postiæi  ciljeve

predloženog djelovanja, na središnjoj, regionalnoj ili lokalnoj razini, a oni  se

mogu, u smislu opsega ili uèinka predloženoga djelovanja, na bolji naèin postiæi

na razini Unije.

Institucije Unije naèelo supsidijarnosti primjenjuju na naèin utvrðen Pro-

tokolom o primjeni naèela supsidijarnosti i proporcionalnosti. Nacionalni par-

lamenti osiguravaju pridržavanje toga naèela u skladu s postupkom utvrðe-

nim u Protokolu.

---

Adrias,   svezak 13,  2005

37

4. U skladu s naèelom proporcionalnosti, sadržaj i oblik djelovanja Unije

ne prelazi ono što je nužno za postizanje ciljeva Ustava.

Institucije Unije naèelo proporcionalnosti primjenjuju na naèin utvrðen

Protokolom o primjeni naèela supsidijarnosti i proporcionalnosti.

Èlanak I.-12.

Kategorije nadležnosti

1. Kada Ustav Uniji dodjeljuje iskljuèive nadležnosti u odreðenom pod-

ruèju, samo Unija može donositi propise i usvajati pravno obvezujuæe akte,

dok države èlanice to mogu èiniti samostalno samo ako ih za to ovlasti Unija

ili u svrhu provedbe akata Unije.

2. Kada Ustav Uniji dodjeljuje nadležnost koju ona dijeli s državama èla-

nicama u odreðenom podruèju, propise i pravno obvezujuæe akte u tom po-

druèju mogu donositi Unija i države èlanice. Države èlanice svoju nadležnost

ostvaruju u onoj mjeri u kojoj je Unija nije ostvarila ili je donijela odluku o

prestanku ostvarivanja te nadležnosti.

3. Države èlanice koordiniraju svoje politike na podruèju gospodarstva i

zapošljavanja u skladu s modalitetima utvrðenima u Treæem dijelu, za èije je

utvrðivanje nadležna Unija.

4. Unija je nadležna za utvrðivanje i provedbu zajednièke vanjske i sigurnosne

politike, ukljuèujuæi i postupno oblikovanje zajednièke obrambene politike.

5. U odreðenim podruèjima, u skladu s uvjetima utvrðenima Ustavom,

Unija je nadležna za djelovanje èiji je cilj podupiranje, koordiniranje ili do-

punjavanje djelovanja država èlanica, nièim ne zamjenjujuæi pri tome njihovu

nadležnost u tim podruèjima.

Pravno obvezujuæi akti Unije doneseni na temelju odredbi iz Treæeg dije-

la, koje se odnose na ta podruèja, ne obuhvaæaju usklaðivanje zakona ili dru-

gih propisa država èlanica.

6. Opseg primjene i modaliteti ostvarivanja nadležnosti Unije utvrðuju

se posebnim odredbama za svako podruèje u Treæem dijelu.

Èlanak I.-13.

Podruèja iskljuèive nadležnosti

1. Unija ima iskljuèivu nadležnost u sljedeæim podruèjima:

a) carinska unija;

b) donošenje pravila o tržišnom natjecanju potrebnih za funkcioniranje

unutarnjeg tržišta;

---

Adrias,   svezak 13,  2005

38

c) monetarna politika za države èlanice èija je valuta euro;

d)oèuvanje morskih bioloških resursa u skladu sa zajednièkom ribarstve-

nom politikom;

e) zajednièka trgovinska politika.

2. Unija ima i iskljuèivu nadležnost za sklapanje meðunarodnog ugovora

ako njegovo sklapanje predviða zakonski akt Unije, ako je potreban kako bi

Uniji omoguæio ostvarenje njezine unutarnje nadležnosti ili u onoj mjeri u

kojoj bi njegovo sklapanje moglo utjecati na zajednièka pravila ili izmijeniti

njihovo polje primjene.

Èlanak I.-14.

Podruèja podijeljene nadležnosti

1. Unija nadležnost dijeli s državama èlanicama ako joj Ustav dodjeljuje

nadležnost koja se ne odnosi na podruèja iz èlanaka I.-13. i I.-17.

2. Nadležnost podijeljena izmeðu Unije i država èlanica primjenjuje se u

sljedeæim glavnim podruèjima:

a) unutarnje tržište;

b) socijalna politika, za aspekte utvrðene u Treæem dijelu;

c) ekonomska, socijalna i teritorijalna kohezija;

d)poljoprivreda i ribarstvo, osim oèuvanja morskih bioloških resursa;

e) okoliš;

f) zaštita  potrošaèa;

g) promet;

h) trans-europske mreže;

i) energetika;

j) podruèje slobode, sigurnosti i pravde;

k) zajednièka  problematika  sigurnosti  u  javnom  zdravstvu,  za  aspekte

utvrðene u Treæem dijelu.

3. U  podruèjima  istraživanja,  tehnološkog  razvoja  i  svemira,  Unija  je

nadležna za voðenje aktivnosti, posebice za utvrðivanje i provedbu progra-

ma; unatoè tome, ostvarivanje te nadležnosti ne spreèava države èlanice u

izvršavanju njihove nadležnosti.

4. U  podruèjima  suradnje  pri  razvoju  i  humanitarne  pomoæi,  Unija  je

nadležna  za  poduzimanje  aktivnosti  i  voðenje  zajednièke  politike;  unatoè

tome, ostvarivanje te nadležnosti ne spreèava države èlanice u ostvarivanju

njihove nadležnosti.

---