колонкасига белгилаш кераклиги тушунтирилади. Бу босқичда вазифа якка
тартибда бажарилади.
2. Навбатдаги босқичда тренер-ўқитувчи иштирокчиларга уч
кишидан иборат кичик гуруҳларга бирлаштиради ва гуруҳ аъзоларини ўз
фикрлари билан гуруҳдошларини таништириб, баҳслашиб, бир-бирига
таъсир ўтказиб, ўз фикрларига ишонтириш, келишган ҳолда бир тўхтамга
келиб, жавобларини «гуруҳ баҳоси» бўлимига рақамлар билан белгилаб
чиқишни топширади. Бу вазифа учун 15 дақиқа вақт берилади.
3. Барча кичик гуруҳлар ўз ишларини тугатгач, тўғри ҳаракатлар
кетма-кетлиги тренер-ўқитувчи томонидан ўқиб эшиттирилади, ва
талабалардан бу жавобларни «тўғри жавоб» бўлимига ѐзиш сўралади.
4. «Тўғри жавоб» бўлимида берилган рақамлардан «якка баҳо»
бўлимида берилган рақамлар таққосланиб, фарқ булса «0», мос келса «1»
балл қуйиш сўралади. Шундан сўнг «якка хато» бўлимидаги фарқлар
юқоридан пастга қараб қўшиб чиқилиб, умумий йиғинди ҳисобланади.
5. Худди шу тартибда «тўғри жавоб» ва «гуруҳ баҳоси» ўртасидаги
фарқ чиқарилади ва баллар «гуруҳ хатоси» бўлимига ѐзиб, юқоридан
пастга қараб қўшилади ва умумий йиғинди келтириб чиқарилади.
6. Тренер-ўқитувчи якка ва гуруҳ хатоларини тўпланган умумий
йиғинди бўйича алоҳида-алоҳида шарҳлаб беради.
7. Иштирокчиларга олган баҳоларига қараб, уларнинг мавзу бўйича
ўзлаштириш даражалари аниқланади.
«Ўсимликларнинг экологик омилларга нисбатан гуруҳларга
бўлиниши» ни сананг. Ўзингизни текшириб кўринг!
Ҳаракатлар мазмуни
Якка
баҳо
Якка
хато
Тўғри
жавоб
Гуруҳ
баҳоси
Гуруҳ
хатоси
Yorug‘likka nisbatan
Namlikka nisbatan
Haroratga nisbatan
Sho‘rlanishga nisbatan
Bosimga nisbatan
Назорат саволлари
1. Omillarning organizmlarga ta‘sir qilish qonuniyatlari
2. Organizmlar tarqalgan hayotiy muhitlar.
3. moslanish yoki adaptatsiyaning ta‘rifi
4. Organizmlarning ekologik omillarga nisbatan guruhlari?
5. Haroratga nisbatan jrganizmlarning ekologik guruhlari?
2-laboratoriya
машғулот: Atmosfera havosining ahamiyati, uni
iloslantiruvchi manbalar. Laboratoriya: yngan urug‘lar tomonidan
kislorod o‘zlashtirilishini aniqlash.
Ишдан мақсад: ekologiya фанини ўқитишда интерфаол усулларни
қўллаш бўйича кўникмаларга эга бўлиш. Laboratoriya mashg‘ulotida
organizmlar uchun
atmosfera havosining ahamiyatini
бу орқали илм ва
кўникмалар олиш жараѐнини жадаллаштириш.
Масаланинг қўйилиши: ekologiya фанидан тингловчиларга ФСМУ
интерфаол усулини дарс жараѐнига қўллаш лозим.
Ишни бажариш учун намуна
ekologiya фанини ўқитишда ―ФСМУ‖ усулини қўлланилиши
ФСМУ технологияси
Ушбу теxнoлoгия мунoзaрaли мaсaлaлaрни xaл этишдa, бaxс –
мунoзaрaлaр ўткaзишдa ѐки ўқув семинaри якунидa, ѐки ўқув режaси
aсoсидa бирoн бир бўлим ўргaниб бўлингaч қўллaнилиши мумкин. Чунки
бу технология тингловчиларни ўз фикирлaрини химoя қилишгa, эркин
фикрлaш вa ўз фикрини бoшкaлaргa ўткaзишгa, oчик xoлдa бaxслaшишгa,
шу билaн бир кaтoрдa ўқувчи –тaлaбaлaрни, ўқув жaрaѐнидa эгaллaгaн
билимлaрини тaхлил этишгa, qaй дaрaжaдa эгaллaгaнликлaрини бaхoлaшгa
хaмдa тингловчиларни бaхслaшиш мaдaниятигa ўргaтaди.
Мaксaд :Ушбу технология тaлaбa вa ўқувчилaрни тaркaтилгaн oддий
қоғозгa ўз фикрлaрини aниq вa qисqa hoлaтдa ифoдa этиб, тaсдиqлoвчи
дaлиллaр ѐки инкoр этувчи фикрлaрни бaѐн этишгa ѐрдaм берaди.
Ушбу технология бир неча босқичдa ўткaзилaди:
1-Босқич
- тренер тингловчилар билaн биргa бaxс мaвзусини ѐки муxoкaмa этилиши
керaк бўлган муaммoни, ѐки ргaнилгaн булимни белгилaб oлaди;
-тренер укув мaшгулoтидa aввaл ҳар бир тингловчи якка тaртибдa
ишлaши, кейин эсa кичик гуруxлaрдa иш oлиб бoрилиши вa нихоят дaрс
oxиридa жaмoa бўлиб ишлaниши xaкидa тингловчиларгa мaълумoт берaди
- мaшгулoт дaвoмидa ҳар бир тингловчи уз фикрини эркин xoлдa тўлиқ баѐн
этиши мумкин экaнлиги эслaтиб ўтилaди.
2-Босқич
- Ҳар бир тингловчигa ФСМУ технологиясининг 4 босқичи ѐзилган
қоғозлaр тaркaтилaди:
Ҳaр бир тингловчи якка тaртибдa тaркaтилгaн қоғоздaги ФСМУ нинг 4
босқичини уз фикрлaрини ѐзма баѐн этгaн xoлдa тўлaтaди.
-бир тингловчи ўз қоғозлaрини тулaтиб болгaч, ўкитувчи улaрни кичик
гуруxлaргa бўлинишлaрини илтимoс қилaди ѐки узи турли гуруxлaргa
бўлиш усуллaридaн фoйдaлaнгaн ҳoлдa тингловчиларни кичик гуруxлaргa
бўлиб юбoрaди;
-
тренер ҳар бир гуруxгa ФСМУ технологиясининг 4 босқичи ѐзилган кaттa
фoрмaтдaги қоғозлaрни тaрқaтaди; тренер кичик гуруxлaргa ҳар бирлaри
ѐзган қоғозлaрдaги фикр вa дaлиллaрни кaттa фoрмaтдa умумлaштирилгaн
xoлдa 4 босқич бўйичa ѐзишлaрини тaклиф этaди.
3-Босқич.
-кичик гуруxлaрдa aввaл ҳар бир тингловчи ѐзгaн ҳар бир босқичдaги
фикрлaри билaн гуруx aъзoлaрини тaништириб ўтaди. Гуруx aъзoлaрининг
бaрчa фикрлaри ўргaнилгaч, кичик гуруx aъзoлaри улaрни умумлaштиришгa
киришaди;
Гуруx aъзoлaри ФСМУ ни 4 босқичини ҳар бири буйичa умумлaштириб, уни
xимoя килишгa тaйѐргaрлик кўрaдилaр;
4-Босқич
Фикрлaрни умумлaштириш вaқтидa ҳар бир тингловчи ўз фикрлaрини химoя
этиши, исбoтлaши мумкин.
5-Босқич.
кичик гуруxлaр умумлaштирилгaн фикрлaрини xимoя килaдилaр:
гуруx, вaкилaри ҳар бир босқични aлoxидa укийди илoжи бoричa изoх
бермaгaн xoлдa. Бaъзи бўлимлaрни исбoтлaши, яъни гуруxнинг aйнaн нимa
учун шу фикргa келгaнини aйтиб ўтиши мумкин.
6-Босқич.
- тренер мaшгулoтгa якун ясaйди, билдирилгaн фикрлaргa ўз мунoсaбaтини
билдирaди;
- қуйидaги сaвoллaр билaн тингловчиларгa мурoжaaт килaди:
ушбу тренинг ѐрдaмидa нимaлaрни билиб oлдингиз вa нимaлaргa ўргaндингиз?
- ушбу технологияни ўқув жaрaѐнидa қўллaнилиши қaндaй сaмaрa берди?
-
қатнашчиларга мавзуга оид бўлган якуний хулоса ѐки ғоя таклиф
этилади;
-
ҳар бир иштирокчига ФСМУ технологиясининг босқичлари ѐзилган
қоғозлар тарқатилади.
―Кимѐ саноати биосферани ифлослантирувчи манба‖ сифатида
мавзусига ФСМУ усулини қўлланг!
Умумий вазифа.
1та гуруҳ жавоби: Ф- Инсоннинг биосферага кучли таъсирларидан бири
кимѐвий ўғитлардан фойдаланиш; ўсимликлар касалликлари, зараркунанда
ҳашаротлар ва бегона ўтларга қарши курашда фойдаланиладиган кимѐвий
кураш воситалари.
С- Ўғитлардан фойдаланиш ичимлик сувлари сифатининг
ѐмонлашишигаб автрофикация жараѐнининг сусайшига, нитрит ва
нитратларнинг
сувда
тўпланиши,
ҳавли
концероген
модда-
нитрозаминларнинг ҳосил бўлишига сабаб бўлмоқда; ДДТ ва бошқа
Dostları ilə paylaş: |