Herbert marcuse

38 
ČOVJEK JEDNE DIMENZIJE 
stičke partije, historijski gledano, igraju ulogu legalne opo­
zicije kojoj je »dosuđeno« da bude neradikalna. One svjedo­
če ο dubini i obimu kapitalističke integracije i ο uslovima iz 
kojih proizlazi da se kvalitativne razlike suprotnih interesa 
javljaju kao kvantitativne razlike unutar
 postojećeg društva. 
Ne izgleda da je potrebna analiza u dubinu da bi se 
našli razlozi za ove razvojne tokove. Što se tiče Zapada, oni 
su u slijedećem: prethodni konflikti unutar društva su modi­
ficirani i sređeni pod dvostrukim (i međusobno povezanim) 
udarom tehničkog progresa i internacionalnog komunizma. 
Klasne borbe su smanjene, a »imperijalističke suprotnosti« 
suspendirane pred prijetnjom izvana. Mobilizirano protiv ove 
opasnosti, kapitalističko društvo pokazuje trajno jedinstvo i 
koheziju, nepoznate ranijim fazama industrijske civilizacije. 
Kohezija je u samim materijalnim osnovama; mobilizacija 
protiv neprijatelja djeluje kao moćni stimulus proizvodnje 
i zapošljavanja podupirući, tako, visok standard. 
To su osnove izrastanja sveobuhvatne administracije, 
koja je zadobila kontrolu nad depresijama i stabilizirala kon­
flikte posredstvom beneficij alnih učinaka rasta produktiv­
nosti i prijetnji nuklearnog rata. Da li je ovo stabiliziranje 
»privremeno«, u tom smislu što ne zadire u kor fenove suko­
ba koji je Marx našao u kapitalističkom načinu proizvodnje 
(suprotnost između privatnog vlasništva sredstava za proiz­
vodnju i društvene proizvodnosti) ili je transformacija sa­
me antagonističke strukture koja rastvara suprotnosti tako 
što ih čini snošljivim? I, ako je ova druga propozicija alter­
native istinita: kako ona mijenja odnos kapitalizma i socija­
lizma po kome se socijalizam javlja kao povijesna negacija 
kapitalizma? 
Sputavanje društvene promjene 
Klasična marksistička teorija predviđa prelaz iz kapi­
talizma u socijalizam kao političku revoluciju: proletarijat 
razara politički aparat kapitalizma, ali zadržava tehnološki 
aparat podređujući ga socijalizaciji. U revoluciji je konti­
nuitet: tehnološka racionalnost, oslobođena iracionalnih og­
raničenosti i razaranja, održava se i kompletira u novom 
JEDNODIMENZIONALNO DRUŠTVO 
39 
društvu. Zanimljivo je čitati ο sovjetskom marksističkom 
stavu ο ovom kontinuitetu, tako odlučnom po značaju za po­
jam socijalizma kao odlučne negacije kapitalizma
1
): 
»(1) Iako razvoj tehnologije pripada ekonomskim zako­
nima svake društvene formacije, on se ne završava, 
poput drugih ekonomskih činilaca, prestankom zakona 
formacije. Kad se u procesu revolucije razbiju stari 
proizvodni odnosi, tehnologija ostaje, i, podređena eko­
nomskim zakonima nove ekonomske formacije, ona se 
dalje razvija povećanom brzinom. (2) Suprotno raz­
voju ekonomske baze u antagonističkim društvima, 
tehnologija se sad ne razvija skokovito, već postepe­
nom akumulacijom elemenata novog kvaliteta, pri če­
mu iščezavaju elementi starog kvaliteta, (3) (irelevan­
tno u kontekstu).« 
Tehnička racionalnost je u razvijenom kapitalizmu, uprkos 
njenoj iracionalnoj upotrebi, inkorporirana u proizvodni apa­
rat. To se ne odnosi samo na mehanizirane tvornice, oruđa, 
iskorištavanje sredstava već i na način rada kao adaptaciju na 
mašinski proces i rukovanje njime — na »znanstveno organi­
ziranje«. Ni nacionalizacija ni socijalizacija ne mijenjaju 
same po sebi ovo fizičko utjelovljenje tehnološke racionalno­
sti. Naprotiv, ona ostaje preduslov za socijalistički razvitak 
svih proizvodnih snaga. 
No, Marx je držao da će organizacija i usmjerenje pro­
izvodnog aparata od strane »neposrednih proizvođača« unijeti 
kvalitativnu promjenu u tehnički kontinuitet: naime, proiz­
vodnju spram zadovoljenja individualnih potreba koje se slo­
bodno razvijaju. Pa, ipak, kvalitativna promjena bi involvi-
rala promjenu u samoj tehnološkoj strukturi, i to u onom raz­
mjeru u kome tehnički aparat prodire u javnu i privatnu egzi­
stenciju svih sfera društva, — tj. postaje medij kontrole i 
kohezije u političkom univerzumu koji inkorporira radničku 
klasu. Ova promjena bi pretpostavljala da su radne klase u 
samom svom biću alijenirane od ovog univerzuma, da osvje-
1
) A. Zworkine, »The History of Technology as a Sciense and 
as a Branch of Learning, a Soviet view«,.  T e c h n o l o g y  a n d  C u l ­
t u r e , Detroit: Wayne State University Press, Winter, 1961, str. 2. 

---

40 ČOVJEK JEDNE DIMENZIJE 
štavaju totalnu nemogućnost da nastave živjeti u ovom uni­
verzumu tako da je potreba za kvalitativnom promjenom pi-. 
tanje života i smrti. Utoliko negacija prethodi promjeni; ka­
men temeljac marksističke teorije
2
) jest stanovište da se os­
lobodilačke povijesne snage razvijaju unutar postojećeg dru­
štva. 
Sad društvo, u kome, kako subjekt tako i objekt, kon­
stituiraju instrumente u cjelini čiji je raison d'être kom-
pletiranje
 nadmoćne produktivnosti, zaprečuje upravo takvu 
novu svijest, takav »prostor unutar«, prostor za transcendi-
ranje povijesne prakse. Vrhunsko obećanje postojećeg dru­
štva jest sve komforniji život za sve veći broj ljudi. Budući 
da je integralni dio danog društva sposobnost da subverzivna 
imaginacija i napori budu sputani i da se manipulira njima, 
to ljudi ne mogu, u striktnom smislu, zamisliti kvalitativno 
drugačiji univerzum akcije i rasuđivanja. Brutalnost, kojom 
su uključeni u dani tok oni čiji je život pakao društva izobi­
lja, podsjeća na određena prakticiranja srednjeg vijeka i po­
četka novog vijeka. Potrebu za liberalizacijom drugih, ma­
nje neprivilegiranih, zbrinjava društvo tako što zadovoljava 
potrebe. Uslijed toga je sužanjstvo ugodno, a možda čak ne­
primjetno. Društvo kompletira ovaj fakat u samom procesu 
produkcije. Pod pritiskom tog procesa radnička klasa u raz­
vijenim područjima industrijske civilizacije podvrgnuta je 
odlučnoj transformaciji. Ova je postala predmet obimnog so­
ciološkog istraživanja. Nabrojat ću glavne činioce transfor­
macija. 
(1) Mehanizacija znatno reducira kvantitet i intenzitet 
psihičke energije upotrijebljene u radu. Ova evolucija je uve­
like relevantna za Marxov pojam radnika (proletera). Za 
Marxa je proleter, u prvom redu, manuelni radnik koji troši 
i iznurava svoju fizičku energiju u radnom procesu, čak i kad 
radi s mašinama. Marksistički pojam govori protiv fizičke 
muke i mizerije rada; kupovanje i upotreba fizičke energije je 
u neljudskim uslovima jer privatno prisvajanje viška vrijed­
nosti nameće revoltirajuće, nehumane aspekte eksploatacije. 
To je materijalni, opipljiv elemenat u ropstvu najamnine i 
2
) Pogledaj, str. 54. 
JEDNODIMENZIONALNO DRUŠTVO 41 
alijenacije — fiziološka i biološka dimenzija klasičnog kapi­
talizma. 
»Tokom prošlih stoljeća je važan razlog alijenacije bilo 
posuđivanje biološkog individualiteta ljudskog bića tehničkom 
aparatu: on je bio nosilac oruđa; tehničke jedinice ne bi mo­
gle nastati bez inkorporiran ja čovjeka kao nosioca oruđa. Pri­
roda ovog zanimanja je bila takva da je rezultirala i psihi­
čkom i fiziološkom deformacijom.«
3
) 
Sve kompletnija mehanizacija rada u razvijenom kapi­
talizmu modificira ponašanje i status eksploatiranih, iako za­
država eksploataciju. Mehaniziran rad, u kome automatske i 
poluautomatske reakcije ispunjavaju veći dio radnog vreme­
na (ako ne i čitavo), ostaje, kao životni poziv unutar tehno­
loškog ansambla, iscrpljujuće, zagljupljavajuće nehumano 
robovanje. — Ono je uslijed porasta tempa, kontroliranja ma-
šinskih operacija (više nego proizvoda) i izolacije radnika 
jednog od drugog postalo još zamornije
  4
) . Doduše, sve to 
izražava zaustavljenu, djelomičnu automaciju, koegzistenciju 
automacijskih, poluautomacijskih i neautomacijskih sekcija 
unutar iste tvornice. No, čak pod tim uslovima »tehnologija 
je za muskulaturni umor supstituirala napetosti i (ili) men­
talni napor
5
)«. Za poduzeća koja su više uznapredovala u 
automaciji naglašava se transformacija fizičke energije 
u tehničku i mentalnu umješnost: 
» . . . vještina glave više nego ruke, logičara radije nego 
radnika u cehu; nerva prije nego mišića; navigatora, a ne ma-
nuelnog radnika; čovjeka koji podržava radije nego izvršioca 
operacije«
6
). 
Ova vrsta vještog porobljavanja nije bitno razli­
čita od porobljenosti tipkačice, bankovnog blagajnika, pro­
davača koji radi velikom brzinom, televizijskog spikera. Stan­
dardizacija rutine asimilira proizvodne i neproizvodne službe. 
3 ) Gilber Simondon,  D u  M o d e  d ' e x i s t e n c e  d e s  o b ­
j e c t s  t e c h n i q u e s ; Paris: Aubier, 1958, str. 103. bilješka. 
4) Pogledaj Charles Denby, »Workers Battle Automation«,  N e w s 
a n d  L e t t e r s ; Detroit, 1960. 
5 ) Charles  R . Walker,  T o w a r d  t h e  A u t o m a t i c  F a c t o 
r y ; New Haven: Yale University Press, 1957, str. XIX. 
6) Ibid., str. 195. 

---