Hududni ijtimoiy-iqtisodiy rivojlanishini kompleks baholash


Вилоятда аввало бозор ислоҳатлари ва ҳудуднинг ижтимоий-иқтисодий



Yüklə 1,1 Mb.
Pdf görüntüsü
səhifə12/16
tarix10.07.2023
ölçüsü1,1 Mb.
#119479
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   16
xududni izhtimoij iqtisodij baxolanishini kompleks baxolash

Вилоятда аввало бозор ислоҳатлари ва ҳудуднинг ижтимоий-иқтисодий 
ривожлантиришнинг пухта ўйланган йўналишлари ҳамда ўрта ва узоқ муддатга 
мўлжалланган мақсадли дастурларни босқичма-босқич амалга ошириш бўйича олиб 
борилаётган изчил, тизимли ва қатъий ҳаракатлар макроиқтисодий кўрсаткичларнинг 
барқарор ўсиб боришига замин яратмоқда. 
Yuqorida ta'kidlaganimizdek viloyat iqtisodiyoti asosan qishloq xo'jaligiga 
ixtisoslashgan. Viloyatda yalpi qishloq xo'jalik mahsuloti ishlab chiqarishning so'ngi
yillarda o'sish suratlari turlicha.
5
ma’lumotlar Sirdaryo viloyati OATB Qishloq Qurilish Banki mintaqaviy filialidan olindi 


25 
Qishloq xo’jaligi 2012-yildagi o’sishi 106,6 % yoki 
670,7
mlrd so’mni, deflyator 117,1 % va 
Sirdaryo YXM sidagi ulushi 33,8 %, 2013-yilda bu soha o’sishi 105,8 % yoki 843,1 mlrd so’mni, 
deflyator 118,8 % ni YXMdagi 38,1 % ni tashkil qildi.
2.2.4-jadval 
Пахтачилик, ғаллачилик, боғдорчиликда янги серҳосил навларнинг амалиётга 
тадбиқ этлиши ўз навбатида қишлоқ жўжалиги экинларида олинадиган ҳосилнинг ҳажмини 
ошишига ва сифатиниг юқори бўлишига асос бўлмоқда. 
Жорий 2014 йил баҳор ойларида об-ҳавони дехқончилик учун ноқулай келиб серёғин 
бўлиши чигит экиш ишлари кечикиб кетиши, сув танқислигига қарамасдан 3169 та фермер 
хўжаликлари томонидан 107547 гектар майдонга уруғ қадалиб 243,1 минг тонна пахта хом-
ашёси йиғиб териб олинди. Пахтадан ҳосилдорлик 22,6 центнерни ташкил қилди.
Ғалла етиштириш бўйича 2013 йилда 3169 та фермер хўжалиги томонидан 90,7 минг 
гектар сувли майдонларда уруғ қадалиб, 441,7 минг тонна ҳосил олинган, ўртача ҳосилдорлик 
48,6 центнерни ташкил қилган.
Жорий 2014 йилда 3512 та фермер хўжаликлари томонидан 90 минг гектар сувли 
майдонга башоқли дон экилиб 501,1 минг тонна ҳосил олиниб, ўртача ҳосилдорлик
55,6 центнерни ташкил этди. Давлатга 170799 тонна сара дон топширилди. 


26 
2014 йил вилоятда жами 263805 тонна сабзавот етиштирилиб, белгиланган прогноз 
250000 тонна (105,5%)га, ўтган йилга нисбатан 6,4 фоизга, 40253 тонна картошка 
етиштирилиб, белгиланган прогноз 45000 тонна (89,5%)га, ўтган йилга нисбатан
10,3 фоизга, 285286 тонна полиз етиштирилиб, белгиланган прогноз 277000 тонна (103,0%)га, 
ўтган йилга нисбатан 7,5 фоизга, 29497 тонна мева етиштирилиб, белгиланган прогноз 33600 
тонна (87,8%)га, ўтган йилга нисбатан 13,2 фоизга ўсган, 12097 тонна узум етиштирилиб, 
белгиланган прогноз 12000 тонна (100,8%)га бажарилган, ўтган йилга нисбатан 11,9 фоизга 
ўсган. 
Вилоятда пилачиликни ривожлантириш бўйича кўрилаётган чора- тадбирлар
серхосил , сербарг тутзорларни барпо этилиши, юкори ҳосил берадиган уруғларини
келтирилиши натижасида пила етиштириш ҳажмлари ортиб бормоқда. 
2013 йил 10630 қути ипак қурти боқилиб, 586 тонна пилла етиштирилди, ҳар қутидан 
ўртача ҳосилдорлик 55,1 кгни ташкил этди. 2014 йилда ҳам 10630 қути ипак қурти боқилиб,
643,5 тонна пилла етиштирилди, ҳар қутидан ўртача ҳосилдорлик 60,5 кгни ташкил этди. 
Фермер ва дехқон хўжаликларнинг модий техника базасининг мустахкамланиши ҳам
қишлоқ хўжалигида маҳсулотлар ҳажмини ошишига ўз тасирини ўтказади. 
Фермер ва дехқон хўжаликларнинг йилдан йилга техника билан таминланиш 
даражаси ортиб бормоқда. 
Жумладан 2009 йилга нисбатан чопиқ тракторлар 29,0%га, хайдов тракторлари
68% га, пахта териш комбайнлар 37,0 % кўпайган.Вилоятда ҳайдов тракторлари 622 донани 
ташкил 
этиб 
таъминланиш 
даражаси
57,0 фоизни, қатор ораларига ишлов бериш тракторлари 2003 донани ташкил этиб 
таъминланиш даражаси 91 фоизни, культиваторлар 1530 донани ташкил этиб таъминланиш 
даражаси 84,0 фоизни ташкил этади. 
Жадвал номи 

Yüklə 1,1 Mb.

Dostları ilə paylaş:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   16




Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©genderi.org 2024
rəhbərliyinə müraciət

    Ana səhifə