Milan Uzelac metafizika
Yüklə 2,87 Kb. Pdf görüntüsü
|
Milan Uzelac Metafizika www.uzelac.eu 12 Aristotelovom spisu) kasnije biti više reči, ovde treba samo ukazati na to da, pošto Aristotel polazi od shvatanja sveta 15 kao uređenog, struktuiranog u sebi razdeljenog jedinstva različitog, njegova teorija o nepokretnom pokretaču samo je odgovor na pitanje o temelju i poretku, tj. struktuiranosti sveg bivstvujućeg ukoliko se svet posmatra kao raščlanjen realni totalitet. Nepokretni pokretač u tom smislu samo je ekstramundani princip, poslednji osnov i najviši uzrok mundanog bivstvujućeg ukoliko je ono pokretno. Na taj način, nauka o bivstvujućem kao nepokretnom pokretaču može se razumeti kao teologika (isto što i metafizika budući da je njen predmet (nepokretni pokretač) određeno bistvujuće te je nužno regionalna ontologija), dok metafizika (baveći se principima sveg bivstvujućeg) ostaje učenje o bivstvujućem kao takvom i ne bavi se posebnim regionima bića. Kad se hoće postaviti pitanje o tome šta je predmet teologike, lako se vidi da se pitanje raspada u dva dela: da li je njen predmet prvo bivstvo ili princip sveg bivstvujućeg (nepokretnost)? Iz ovog se može zaključiti da ako je teologika kosmološko učenje o nepokretnom pokretaču ona čini završetak filozofije prirode i nju Aristotel razvija u Fizici koja se bavi kretanjem; naspram fizike kao prve nauke (prote episteme) koja se bavi regijom bića, postoji regija nepokretnog bivstva (ousia akinetos) i nauka o njemu je pre fizike; ona je stoga u bukvalnom smislu reči prva filozofija (philosophia prote) čiji je predmet istraživanje bivstvujućeg kao takvog, odnosno istraživanje određenja koja bivstvujućem kao takvom pripadaju ukoliko je ono bivstvujuće (E 1 1026a). 15 Smešno bi bilo reći, poput nekih, da Kant prvi tematizuje pojam sveta. Kant samo prvi ukazuje na činjenicu kako mi možemo imati isključivo pojam sveta ali ne i predstavu sveta. Ako se hoće govoriti o problematici sveta kako je mi danas vidimo tada se mora reći da je u modernoj filozofiji tematizuje tek Edmund Huserl. Milan Uzelac Metafizika www.uzelac.eu 13 S druge strane, predmet filozofije prirode je oblast prirodnih stvari; iznad te oblasti nalazi se jedna viša regija bića i tome odgovara jedna nauka koja je iznad filozofije prirode – nauka o filozofiji prirode: prote sophia (G 3 1005b). To kazuje da, po Aristotelu, filozofija prirode nije teorijska filozofska disciplina, već samo posebna nauka (prote episteme) a kako bivstvujuće kao takvo i najviša regija bivstvujućeg nisu isto, prote sophia se deli na opšti i posebni deo (filozofija i teologika) pri čemu opšti deo (filozofija), jeste zapravo philosophia prote, odnosno, metafizika. Kasnije će se opširnije govoriti o ovom pitanju koje nije samo formalne prirode. Pokazaće se da Aristotel nije skovao pojam metafizika iz prostog razloga što mu isti nije bio potreban. Naše posezanje za pojmom metafizika u smislu prve filozofije može se objasniti raznim istorijskim razlozima, premda je opterećenost ovog pojma najrazličitijim tumačenjima (u većini slučajeva pogrešnim) dovela do njegove krajnje pogrešne upotrebe kao i do niza nesporazuma koji su imali tragične posledice po istoriju filozofije. Ovde, u samom uvodu, treba još jednom ponoviti ono što će biti predmet čitavog ovog izlaganja a to je da predmet metafizike jeste određenje po sebi samog bivstvujućeg ukoliko ono bivstvuje; za to po sebi samo, koje je po sebi u odnosu na nešto drugo i što je suština stvari, Aristotel koristi pojam ousia (bivstvo) 16 ; ali, kako postoje razlike 16 Ako se ovo ima u vidu, onda je simptomatična Hajdegerova rečenica iz Sein und Zeit: "Das Sein ist kein Seiendes", jer ako je to i parafraza Kantove teze "Sein ist kein reales Prädikat", to vodi i stavu: Das Sein ist keine Ousia, a tada se već postavlja pitanje šta uopšte termin Sein i znači u Hajdegerovoj filozofiji. Ovde se ne mogu ne prisetiti reči iz jednog pisma u kojem sredinom šezdesetih godina Pikaso piše jednom svom prijatelju: "Ja sam veoma rano shvatio šta publika traži i ja sam joj to pružao; ja sam bio klovn i šarlatan i lepo sam se zabavljao. Ali, nikad mi nije palo na pamet da se merim sa jednim Engrom ili El Grekom". Možda Milan Uzelac Metafizika www.uzelac.eu 14 između bića i suštine, on bivstvo analizira s obzirom na materijal (hile, bivstveni aspekt stvari) i s obzirom na formu (eidos, morphe, suštinski aspekt stvari, ono što je stvarima pridodato); jedinstvo bića i suštine je sinolon ili kako Aristotel još kaže – tode ti. Sama bit stvari je supstrat (hypokeimenon) dok njegova bit ima više naziva (to eidos, to logos, to ti en einai). Zato, kad se govori o stvari, ima se u vidu materija, forma i njihovo jedinstvo (Z 3 1028b), dok je svaki govor o bivstvu višeznačan pošto se pod njim misli na suštinu, opšte, rod, supstrat 17 . * Ove uvodne napomene imaju već na prvi pogled paradoksalan, a zapravo dvoznačan cilj. S jedne strane, po sredi je jedan "nagovor na filozofiju", jedno nastojanje da se eventualni čitaoc podstakne na razmišljanje o problemima iznetim u ovoj knjizi i da to istovremeno bude podsticaj da se promisle i oni problemi koji se ovde ne pokreću (ali se implicitno pretpostavljaju), a s druge strane, ova knjiga ima za cilj da svojom upućenošću odabranima (aristos)makar malo spase filozofiju od mogućih zloupotreba. Već je Platon isticao kako se u njegovo vreme ljudi ne bave filozofijom kako treba; naše vreme u tom smislu nije bitno drugačije i zato oni koji se bave filozofijom imaju zadatak da je čuvaju kao poslednje pribežište slobode duha budući da svako ko se na iskren način bavi filozofijom, gradeći joj novi pristup, proširuje i njen prostor; čak i onaj ko je možda sve vreme na je Hajdeger kao Kant samo novi metafizičar? Možda je tu reč o staroj metafizici mišljenoj drugim sredstvima. Obojica imaju ambiciju da makar malo liče na onu decu iz Artemidinog hrama s kojom se igrao Heraklit (Heraklit, B 52); oni jesu deca svog vremena koje hoće da obuhvate mislima, obojica su, kao uostalom i Niče, samo dobri akteri igre koju je svet priredio sam sebi u času svoje odložene propasti. 17 Prve tri oznake su oznake svakog pojedinačnog bivstva (ousia) dok četvrta oznaka pripada svakoj ousia; to je razlog činjenici da supstrat može imati tri oblika: materiju, formu i kombinaciju materije i forme. Yüklə 2,87 Kb. Dostları ilə paylaş:
|