Milan Uzelac metafizika
Yüklə 2,87 Kb. Pdf görüntüsü
|
Milan Uzelac Metafizika www.uzelac.eu 187 je delu Sein und Zeit analitika opstanka u službi obrade pitanja o bivstvovanju. Ovo se često previđa pa se onda pomenut spis tumači kao neko antropološko istraživanje a previđa se da glavna Hajdegerova tema nije ni čovek ni egzistencija već uvek i samo bivstvovanje. Analitika opstanka ne smera ontološkom utemeljenju antropologije, već ima fundamentalno-ontološku svrhu 161 . 6.3.1.2. Analiza opstanka je fenomenološka egzistencijalno- ontološka analiza. Šta to znači? Način obrade u ovom istraživanju je fenomenološki; to će reći: treba fenomene izvesti na svetlo, na čistinu. Hajdeger ih ne shvata poput Kanta kao pojave koje su naspram stvari po sebi, već ih razume izvorno grčki kao ono što sebe pokazuje, kao ono što se otvara, raskriva (Offenbare). To da se fenomen otvara ne dešava se na nečem drugom, niti pomoću nekog drugog medijuma, već na fenomenu samom: on sam sebe pokazuje. Tako se formalno fenomen može odrediti kao ono-što- se-na-njemu-samom-pokazuje. To ne treba razumeti tako što bi ono bilo direktno i neposredno pristupačno, kao nešto što oduvek stoji u središtu posmatranja, već pre kao nešto sa periferije, nešto što je iza kulisa i odatle stremi središtu polja posmatranja. Fenomen se tako pokazuje kao nešto pristupačno i što nije tematizovano ali bi to moglo da bude; mogli bismo se zapitati: koji je to fenomen koji fenomenologija iznosi na videlo? Očigledno, to je nešto što nije tematizovan,o ali što bi moglo biti (odnosno, nešto što zahteva tematizovanje). To znači da je reč o nečem što se odmah ne pokazuje pa u izvesnom sebe-pokazivanju ostaje skriveno ali ovom bitno pripada čineći mu smisao i temelj. To nije ovo ili ono 161 Heidegger, M.: Sein und Zeit, M. Niemeyer, Tübingen 1984, posebno, § 42. Milan Uzelac Metafizika www.uzelac.eu 188 bivstvujuće, već bivstvovanje bivstvujućeg. Tema fenomenologije je fenomen u tom posebnom smislu, odnosno bivstvovanje bivstvujućeg 162 . Ali, bivstvovanje bivstvujućeg je tema ontologije te se tako fenomenologija preobražava u ontologiju (koja može biti samo fenomenološka) i Hajdeger kaže: ontologija je moguća samo kao fenomenologija 163 . Ovo nam omogućuje da razumemo šta to zapravo znači fenomenološko-ontološka analiza: reč je o istraživanju koje posmatra poseban fenomen, bivstvovanje bivstvujućeg kako se samo po sebi (od sebe) pojavljuje. Šta znači reč egzistencijalno u izrazu "egzistencijalno-ontološka analiza"? Potraga za smislom bivstvovanja mora počivati na egzemplarnom bivstvujućem, na bivstvujućem čiji način bivstvovanja jeste egzistencija, a ovo pak zahteva da se postavi pitanje šta tu znači reč egzistencija? Posebnost opstanka u odnosu na sva druga bivstvujuća jeste u tome što on nije neko obično postojanje, neka obična datost; to znači da on nema jednostavno svoje bivstvovanje već ga ima zato da bude. Opstanku se radi o njegovom bivstvovanju. Tako se opstanak konfrontira spram svog bivstvovanja, on sam je ta konfrontacija i, kako je opstanak određen uvek svojom naspramnošću, tj. zato što je on uvek naspram nečeg što je on sam, on se, na ovaj ili onaj način odnosi prema sopstvenom bivstvovanju a to konačno, znači da opstanak razume sebe kao određeno bivstvujuće što sebe razume u svom bivstvovanju. Budući da opstanak sebe razume u sopstvenom bivstvovanju, on ima i mogućnost razumevanja bivstvovanja; razumevajući bivstvovanje bivstvujućeg opstanak razumeva da on sam nije bivstvovanje. 162 Op. cit., S. 34-5. 163 Heidegger, M.: Sein und Zeit, M. Niemeyer, Tübingen 1984, S. 35. Milan Uzelac Metafizika www.uzelac.eu 189 To razumevanje prvobitno nije razvijeno znanje, niti je neko potpuno poimanje, već je tamna, neizraziva svest bivstvovanja koja je saglasna nastajućoj egzistenciji. Razumevanje ovde znači razumeti sebe na... Opstanak sebe razumeva na sopstvenom bivstvovanju, tj. on razumeva sopstveno bivstvovanje i pritom bivstvovanje bivstvujućeg samog 164 . Egzistencijalno i ontološko treba razlikovati od egzistencijelnog i ontičkog; reč egzistencijalno odnosi se na ontološke odnosno bivstvene strukture egzistencije u njenom teorijskom vidu, dok se egzistencijelno odnosi na egzistiranje samo. Slična je razlika između ontološkog i ontičkog: ontološko ima posla sa onim omogućujućim, sa onim što je u osnovi, sa onim što izražava strukturu bivstvovanja bivstvujućeg, dok se ontičko odnosi na ono što kroz te strukture biva omogućeno. Egzistencijalno-ontološka analiza ima za zadatak da izradi analizu opstanka, tj. analizu bivstvovanja opstanka i da pripremi tlo za pitanje o bivstvovanju. Teškoća je pritom u tome što tematizovanje bivstvovanja opstanka već unapred pretpostavlja ideju bivstvovanja. Hajdeger nastoji da pokaže kako se tu ne radi o nekom kretanju u krug jer opstanak nije neko dato bivstvujuće koje bi se moglo obuhvatiti pravilima formalne logike, već je opstanak određeno posebno bivstvujuće koje se odlikuje razumevanjem bivstvovanja; ono je "ontološko" bivstvujuće. Budući da ima takvu, reklo bi se, osobitu strukturu, opstanak se ne može zahvatiti pravilima formalne logike jer ta pravila pripadaju iskustvu postojećeg. Opstanak poseduje određeno predontološko razumevanje bivstvovanja i ako se tu radi o nekom kretanju u krug, onda je to izraz egzistencijalne predstrukture samog 164 Op. cit., S. 123-4; 143). Yüklə 2,87 Kb. Dostları ilə paylaş:
|