Milan Uzelac metafizika
Yüklə 2,87 Kb. Pdf görüntüsü
|
Milan Uzelac Metafizika www.uzelac.eu 196 Tako, ističe Fink, Huserlova filozofija postaje radikalna refleksija koja ide u susret prirodnom životnom slučaju, i za svoj predmet uzima proživljeni subjektivni život, unutrašnju beskonačnost intencionalnih doživljaja i njihovih sinteza, pa se tako, subjektivna dubina života osvetljava u njenoj težnji za objektom. Taj put prema subjektu Huserl naziva fenomenološkom redukcijom i nju treba razumeti kao svođenje na subjektivni temelj svih stvari. Svaka filozofija ima isključivo njoj pripadajući pojam naivnosti; Huserl je svako odnošenje prema bivstvujućem odredio kao naivnost i kako je za njega naivnost posledica određenog odnosa prema stvarima, njegovo se mišljenje kreće u deskriptivnoj analizi usmerenosti na stvari. Sasvim drugačije je kad je o Hajdegeru reč. Ovaj filozof određuje naivnost kao način odvijanja čovekove celokupne egzistencije, kao nemarnost za razliku bivstvovanja i bivstvujućeg, tj. kao ontološku indiferentnost 172 . Razlika bivstvovanja i bivstvujućeg je izvorna razlika uopšte i mi se uvek krećemo u toj razlici, čak i kad se ona ne izražava, kad bivstvovanje i bivstvujuće uzimamo kao jedno. Ta razlika je izvorna razlika uopšte i izražena je time što mi uopšte dve stvari kao dva bivstvujuća razlikujemo. Čovek je, pak, bivstvujuće koje se saznajući odnosi prema stvarima i koje razumeva bivstvovanje. Hajdeger određuje čoveka (Dasein) kao egzistirajuće samorazumevanje 173 . Bivstvovanje se oduvek unapred razumeva i ovo predrazumevanje otvara pre svega prostor za kretanje bivstvujućeg u iskustvu. Bivstvovanje nam nikad nije dato; mi saznajemo bivstvujuće stvari koje upoznajemo i određujemo. To će reći: bivstvovanje je uvek na bivstvujućem, i bivstvujuće nije 172 Fink, E.: Nähe und Distanz,Alber, München 1976, S. 110. 173 Op. cit., S. 110. Milan Uzelac Metafizika www.uzelac.eu 197 nikad bez bivstvovanja. Ali, ako bivstvovanje nije osobina stvari i nije nikakav realan predikat (Kant), kako mi razumevamo bivstvovanje? Mi ga hoćemo razumeti kao supstanciju (Wassein) i naspram saznanja pojedinačnog bivstvujućeg, naspram ontičkog saznanja, smatra se da bi moglo postojati saznanje bivstvovanja, ontološko saznanje. Postojanje, stvarnost nekog pojedinačnog bivstvujućeg mi dokučujemo tek u faktičkom susretu (u ontičkom saznanju), tj. u iskustvu. Bivstvovanje razumevamo kao regionalnu strukturu mnoštva bića unutar oblasti bivstvujućeg, pa se, tako bavimo regionalnim ontologijama. One su suštinska učenja o raznim područjima bivstvujućeg. Geometrija je, na primer, regionalna ontologija prostornosti, instrument koji tek omogućuje empiriju (empiriju racionalnog eksperimenta). Za Hajdegera bivstvovanje nije supstancija (Was- sein), nego konkretno postojanje (Da-sein). Jedan kamen se ne razlikuje od čoveka samo svojim sadržajem, oblikom (Wasgehalt), već i načinom svog postojanja. Kamen je dat, čovek egzistira. Bitna supstancija i način postojanja zajedno čine ontološko ustrojstvo nekog bivstvujućeg pa u tome treba videti osnovni razlog što je savremena ontologija saznanje ontološkog ustrojstva nekog bivstvujućeg (i ovo saznanje prethodi svakom ontičkom saznanju). Svako bivstvujuće, koliko god bilo različito po sadržini i načinu njegovog postojanja (u svom opštem smislu da ono jeste bivstvujuće) ono je uvek i prethodno shvaćeno. To da bivstvujuće jeste razlaže se od Aristotela naovamo pomoću kategorija. No takva ontologija (koja razlaže bivstvujuće prema sadržini, načinu postojanja i kategorijama), još uvek za Hajdegera nije istinska ontologija, tj. pitanje o bivstvovanju. Ovo pitanje smera na uslov mogućnosti regionalnih ontologija. U već pomenutom delu Bivstvovanje i vreme Hajdeger kaže: "Svaka ontologija, ma koliko raspolagala Milan Uzelac Metafizika www.uzelac.eu 198 bogatim i čvrsto uređenim kategorijalnim sistemom, u osnovi ostaje slepa i ostaje izokretanje njene vlastite namere, ako pre toga nije na pravi način objasnila smisao bivstvovanja i to objašnjenje shvatila kao svoj fundamentalni zadatak" 174 . Fundamentalni zadatak ontologije je: shvatanje smisla bivstvovanja. Hajdegerov cilj u njegovom glavnom delu može se odrediti kao razjašnjenje tamnog predrazumevanja smisla bivstvovanja i to u naporu koji zapadnu tradiciju ponavlja i prevladava, naime u eksplikaciji pojma vremena kao horizonta pitanja o smislu bivstvovanja. Filozofija je pitanje o "smislu bivstvovanja" 175 . Ovde se Hajdegerov pojam početka, pojam naivnosti može najbolje razumeti. Filozofija je način izražavanja razumevanja bivstvovanja; čovek je pak, otvoren samo za bivstvujuće, čovek je otvoren za stvari ali ne i za otvorenost stvari; on može živeti usred bivstvujućeg i da svet razume samo s obzirom na bivstvujuće (a to će reći da je ovaj ograničen na ontičko) i otvoren samo za bivstvujuće; gubeći se u ovome čovek o bivstvovanju ništa ne zna, ravnodušan je spram razlike bivstvovanja i bivstvujućeg, živi u ontološkoj indiferentnosti. Dokle god je čovek otvoren samo za bivstvujuće on je slep za razlike u načinima bivstvovanja, pa jednako shvata prirodu kamena i prirodu čoveka: kao bivstvujuće, on je indiferentan prema diferenciji načina bivstvovanja i ovaj temeljni ontički stav, koji je ujedno zaborav bivstvovanja, izražava pojam naivnosti; on je prirodni stav predfilozofskog čoveka. Ontološka indiferentnost kao ravnodušnost prema bivstvovanju temeljni je stav u kojem se čovek na početku filozofije nalazi i kreće. Koliko je dugo čovek otvoren samo za bivstvujuće toliko je slep za razlike načina bivstvovanja; jednačenje 174 Heidegger, M.: Sein und Zeit, M. Niemeyer, Tübingen 1984, S. 11. 175 Op. cit., S. 115. Yüklə 2,87 Kb. Dostları ilə paylaş:
|