Milan Uzelac metafizika
Yüklə 2,87 Kb. Pdf görüntüsü
|
Milan Uzelac Metafizika www.uzelac.eu 184 obliku naših pojmova, pita o onom šta mi razumevamo pod pojmovima i aktima svesti, konačno, pita o onom što se kao stvar pojavljuje u našoj svesti. Ovde se vidi radikalnost Hajdegerovog načina postavljanja pitanja: do njega se fenomenološko pitanje odvijalo u redukovanju određenog fenomena na njegov sadržaj u svesti i to se odvijalo pri isključivanju pitanja o bivstvovanju ili ne-bivstvovanju. Sada, Hajdeger usmerava fenomenološko pitanje na samo bivstvovanje - on ne isključuje bivstvovanje već ga ima u vidu kad pita: Šta mi zapravo mislimo kad kažemo "bivstvovanje"? * Praktično, upozoravao je Hajdeger, ne može se raspravljati o bivstvovanju a da se ne istraži bivstvujuće. Osnovno pitanje o bivstvujućem može se mirno razumeti kao pitanje o bivstvovanju jer bivstvovanje je istovetno u mnogolikosti bivstvujućeg. To istovremeno znači da ne treba tražiti neko jedinstveno bivstvujuće iza mnogolikosti svekolikog bivstvujućeg, jer, to bi odmah značilo potragu za jednom supstancijom, za jednim apsolutom ili bilo kakvim temeljem jedinstva, a taj bi i sam morao imati bivstvovanje (Sein); stvar je u tome da se postavi pitanje o onom što je u bivstvovanju shvaćeno kao ono što je ontički opšte, a to je: bivstvovanje. Formalno uzeto, osnovno pitanje ontologije nije ono o bivstvujućem, nego ono o njegovom bivstvovanju, pitanje o ens qua ens. Ovo pitanje počinje kod bivstvujućeg ali početak i smer pitanja ne mora biti jedno isto. Aristotel je, piše Hajdeger, bio u pravu kad je prvu filozofiju (prote philosophia) razumeo kao on hei on. Prevede li se ovo doslovno, tad pitanje nije usmereno na bivstvovanje, već na bivstvujuće kao bivstvujuće, tj. na "bivstvujuće kao takvo". Zato, ova klasična formula, na prvi pogled, pita o bivstvujućem a ne o bivstvovanju. Ali, kako ona misli bivstvujuće samo ukoliko je ono bivstvujuće, pita za njegov Milan Uzelac Metafizika www.uzelac.eu 185 najopštiji vid, ova formula preko bivstvujućeg pogađa samo bivstvovanje 158 . Da je bivstvovanje iznad svakog posebnog sadržaja i da je ono zajedničko sveg bivstvujućeg, to kaže Hajdeger. U antičkom mišljenju tome on bilo je suprotstavljeno phainomenon, ili, ponekad, gignomenon. Bivstvujuće kao bivstvujuće razlikuje se od bivstvujućeg kao puke pojave, te tako biva jasno da bivstvovanje ne može biti ni u pojavljivanju, ni u procesu bivanja. U novovekovnoj filozofiji bivstvujuće kao bivstvujuće nije bivstvujuće kao postavljeno, pomišljeno, predstavljeno; nije bivstvujuće naspram subjekta, niti je bivstvujuće kao predmet. Možda se Hajdegerovo postavljanje pitanja bivstvovanja kreće u krugu pa bi se moglo postaviti pitanje kako se to dešava? Ako pitanje bivstvovanja vodi pitanju šta mi pod tim pitanjem zapravo mislimo kad kažemo bivstvovanje, odnosno biti (Sein), onda bi ishodište moralo da bude samo naše mišljenje, jer se postavlja pitanje kako dolazimo uopšte do toga da kažemo bivstvovanje i da uopšte postavljamo pitanje o njemu. Kakav je to način bivstvovanja čoveka koji bivstvovanje od samog početka tako razumeva da može da se pita o smislu tog bivstvovanja? Istraživanje mora biti usmereno analizi čoveka a rukovođeno (određeno) njegovim razumevanjem bivstvovanja. Najispravnije polazište u jednom ovakvom istraživanju bilo bi da pitamo ono 158 Ovo se može prihvatiti, ali se bivstvovanje ne sme ontologizovati, što se obično čini budući da iz toga slede sve potonje teškoće. Treba dobro razmisliti o tome zašto Grci, pre svih Aristotel, ne prave ontološku razliku. Može se reći kako su je oni pravili ali da je jezički nisu jasno izražavali, ali, da li su Grci baš imali toliko problema sa svojim maternjim jezikom pa ih tek mi razumemo bolje od njih samih? Smatram da sam dovoljno jasno u više navrata rekao kako je osnovno pitanje grčke filozofije, a posebno Aristotela, pitanje bivstvujućeg (odnosno bića, u sholastičkoj tradiciji) i da stoga ja pojam bića i bivstvujućeg koristim u svim slučajevima kad postoji opasnost da ovaj pojam bude neopravdano supstancijalizovan ili ontologizovan. Milan Uzelac Metafizika www.uzelac.eu 186 bivstvujuće u kojem (kao bivstvujućem) bivstvovanje dospeva na svetlo. Koje je to bivstvujuće? To je svakako bivstvujuće koje ima primat u odnosu na sva druga bivstvujuća. To bivstvujuće je čovek koji nema naprosto bivstvovanje kao nešto, već on razumeva to bivstvovanje i odnosi se prema njemu: "bivajući (seiend) on je na način razumevanja bivstvovanja" 159 . Samo je čovek pored svih drugih bivstvujućih ono bivstvujuće koje govori o bivstvovanju i koje razume bivstvovanje; u njemu se bivstvovanje otkriva, on je mesto osvetljenja bivstvovanja (Lichtung des Seins), on je mesto sred bivstvujućeg u kojem bivstvovanje kao takvo je tu (da); on je to tu bivstvovanja i njegovo ime kao ime onog što razumeva bivstvovanje je Dasein. Zato obradi pitanja o bivstvovanju prethodi prethodna analiza ovog pojedinačnog bivstvujućeg, čoveka kao opstanka (Dasein) 160 ; čovek je mesto na kojem se otvara bivstvovanje. U delu Sein und Zeit Hajdeger smatra da analiza i rešenje pitanja o smislu čovekovog bivstvovanja treba da prethode analizi pitanja o bivstvovanju uopše. Osnovno je nastojanje tog dela da se preko analize smisla čovekovog bivstvovanja dospe do bivstvovanja uopšte. Hajdeger je analizom smisla čovekovog bivstvovanja zaključio da je (a) osnovno ustrojstvo opstanka bivstvova- nje-u-svetu, da je (a) bivstvo opstanka briga, i da je (c) smisao opstanka vremenitost. Hajdeger smera jednom ontičkom utemeljenju ontologije a to je utemeljenje ontologije kroz analizu onog bivstvujućeg u kojem nastaje ontologija, bivstvujućeg u kojem se utvrđuje (učvršćuje) mogućnost bivstvovanja - to bivstvujuće je Dasein. Obrada bivstvovanja ovog bivstvujućeg mogla bi nam pomoći da potom uopšte i možemo postaviti pitanje bivstvovanja. Tako 159 Heidegger, M.: Sein und Zeit, M. Niemeyer, Tübingen 1984, S. 12. 160 Op. cit., S. 11-15. Yüklə 2,87 Kb. Dostları ilə paylaş:
|