Milan Uzelac metafizika
Yüklə 2,87 Kb. Pdf görüntüsü
|
Milan Uzelac Metafizika www.uzelac.eu 173 bivstvovanje. Bivstvovanje je iznad svakog posebnog sadržaja, ono je zajedničko svem bivstvujućem. U antičkom mišljenju tom ón bilo je suprotstavljeno fainómenon ili, ponekad, gignomenon. Bivstvujuće kao bivstvujuće razlikuje se od bivstvujućeg kao puke pojave, odnosno od bivstvujućeg kao bivajućeg, a to znači da bivstvovanje ne može biti ni u pojavljivanju, ni u procesu bivanja. Do promene dolazi nakon Dekarta: u novovekovnoj filozofiji bivstvujuće kao bivstvujuće nije bivstvujuće kao postavljeno, pomišljeno, predstavljeno; bivstvujuće se ne misli više kao nešto što je naspram subjekta, niti se shvata kao predmet. Ono se ne iscrpljuje ni naspram subjekta, ni u pukoj predmetnosti jer nije uslovljeno subjektom. Po mišljenju Hajdegera Aristotel je prebrzo pitanje bivstvovanja preveo na posebna pitanja, na pitanja supstancije, forme, materije, potencije, akta; Hajdeger smatra da pitanje o bivstvujućem kao bivstvujućem treba prevesti u pitanje o smislu bivstvovanja; ontologija je slepa dok ne pojasni to pitanje i zato staru ontologiju treba podvrći destrukciji, i zaposesti jedan novi početak. Tako nešto moguće je s pitanjem o opstanku (Dasein) koje se odmah ograničava na čovekov opstanak koji ima prednost pred ostalim bivstvujućim budući da sebe razumeva u svome bivstvovanju. U čoveku je ukorenjeno svako razumevanje bivstvovanja i ontologiju treba utemeljiti (postaviti) na egzistencijalnu analizu opstanka. Konsekvenca ovakvog shvatanja je da svekoliko bivstvujuće biva unapred shvaćeno kao relativno u odnosu spram čoveka; bivstvujuće je uvek njegovo, a sve ostale odredbe (svet, istina) "uvek su moje" i mogu za svakoga biti drugačije. Time je prevaziđeno pitanje o bivstvujućem kao bivstvujućem; misli se samo još bivstvujuće na način kako ono postoji za mene, kako mi je ono dato, kako ga ja razumevam. Milan Uzelac Metafizika www.uzelac.eu 174 Teškoća ovakve pozicije ogleda se i u višeznačnosti pojma smisla, naime: misli li se smisao u značenju reči bivstvovanje, ili je po sredi logički smisao ovog pojma (bivstvovanja), ili se istražuje sama stvar, ili smisao ima "metafizičko značenje". Ako je nužno pitati o smislu bivstvovanja onda se mora pitati i za smisao smisla, jer pitanje šta je smisao nije jasnije od pitanja šta je bivstvovanje. Ali, svaki smisao mora bivstvovati, mora imati neki način bivstvovanja; ako ga nema, on je ništa. Krajnji zaključak do kog dolazi Martin Hajdeger je da se formula bivstvujuće kao bivstvujuće ne da nadmašiti. Ova formula ništa ne određuje, stoji spram svih stanovišta. Nećemo ništa učiniti dodajući joj neke bliže odredbe. Svaka odredba bila bi ograničenje i ne bi zahvatala bivstvovanje in genere, nego bi zalazila u njegove posebnosti te je tako svako bliže određenje promašaj onog generalnog i zato bivstvujuće kao bivstvujuće mora ostati neodređeno. Bivstvovanje je ono poslednje za šta se može pitati; ali, u isto vreme, ono poslednje ne može se nikad definisati, jer definisati se može pomoću nečeg drugog što stoji iza traženog, a iza bivstvovanja ne stoji ništa. Ne treba nas čuditi da se ono poslednje ne može definisati; ono se, u najboljem slučaju, može samo omeđiti, istaknuti spram drugog. Kad je reč o bivstvujućem kao bivstvujućem nema ničeg pored njega čime bi se ono moglo omeđiti. Moglo bi se odrediti samo pomoću njegovih posebnih momenata. Bivstvovanje in genere je možda nedohvatljivo ali ne i u pojedinim manifestacijama. Zato se ontologija nastavlja na prirodni, ne-reflektovani stav. Uprkos svoj zanimljivosti raspravljanja o gramatici i etimologiji reči biti (sein), Hajdeger konstataje da "pitanje o bivstvovanju nije stvar gramatike i etimologije". Od antike do naših dana činjeni su pokušaji da se bivstvovanje objasni putem ograničenja, određivanjem njegovog odnosa prema onom što se od njega razlikuje, ali što mu ipak kao različito Milan Uzelac Metafizika www.uzelac.eu 175 od njega pripada. Vrlo često bivstvovanje se određivalo odnosom prema ništa 152 , prema nebivstvovanju, ali ne ređe ni relacijom prema biti. 152 Treba reći da i pre Hajdegera ima pokušaja da se odredi bivstvovanje na negativan način: 1. Imanuel Kant kaže da "bivstvovanje nije realan predikat, tj. pojam o bilo čemu što može pridoći pojmu jedne stvari". Istovremeno, on je mnogo manje određen kad treba reći šta bivstvovanje jeste: "Ono je samo postavljanje (die Position) jedne stvari, ili izvesnih odredaba samih stvari" (K.r.V., Reklam 472). Kant smatra da ono stvarno (sto stvarnih talira), ne sadrži ništa više nego ono samo moguće (sto mogućih talira). To ne znači da između stvarnog i mogućeg nema razlike (sa stanovišta imovnog stanja), ali, bivstvovanje nije "svojstvo" predmeta ili stvari poput svih ostalih, ono je nešto izuzetno i bitno, različito od sveg drugog, ali šta, Kant ne kaže. Ipak, iako Kant ne diferencira strogo Sein, Dasein, Existenz, u jednom je jasan: bivstvovanje ne može biti oznaka bilo kojeg pojma pa ni jednom pojmu ne možemo pripisati bivstvovanje na osnovu samog njegovog pojma. Kant time hoće pokazati nemogućnost ontološkog dokaza za postojanje boga, jer postoji li neki predmet naših čula, to možemo utvrditi samo pomoću opažaja; kad je reč o predmetima čistog mišljenja, nema načina da se utvrdi da li oni postoje. Hegel obesnažuje Kantovu kritiku ontološkog dokaza time što kaže da treba praviti razliku između sto talira i boga; kod sveg konačnog bivstvovanje se ne razlikuje od pojma (ali, beskonačno se razlikuje od sveg konačnog – pojam boga upravo sačinjava jedinstvo bivstvovanja i pojma). Nastojeći da odredi bivstvovanje Hegel (G.W.F. Hegel, 1770-1831) na početku svoje Nauke logike kaže da je bivstvovanje najsiromašnija, najapstraktnija među svim odredbama. Nema po sadržaju "ničeg sićušnijeg" od bivstvovanja. "Bivstvovanje je ono neodređeno neposredno; ono je slobodno od određenosti u odnosu na suštinu, kao i od svake određenosti koju može dobiti unutar sebe" (Hegel, 1976, I/67). Međutim, ništa nije i poslednja reč Hegelove analize bivstvovanja. Neposredna istina bivstvovanja i ničeg je njihovo jedinstvo: postajanje (das Werden). To omogućuje Hegelu da pokaže kako bivstvovanje nije samo čisto bivstvovanje nego je i (a) ništa, (b) postajanje, postojanje (das Dasein) i bivstvovanje za sebe, (c) kvalitet, kvantitet i mera, (d) suština, privid i refleksija, (e) identitet, razlika i protivrečnost. Na osnovu svega tog može se reći: samo je apsolutna ideja - bivstvovanje. Yüklə 2,87 Kb. Dostları ilə paylaş:
|