Pitagora I njegovo bratstvo
Yüklə 340,17 Kb.
|
| Diog. Laert., Vitae, 8,1, 25-26
Aleksandar u svom delu Redosled filosofa priča da je u Pitagorinim zabeleškama našao i ove podatke. "Princip svih stvari jeste monada, ili jedinica; iz ove monade proizlazi neodređena dijada (dvojstvo) i služi monadi - svome uzroku - kao materijalna podloga; iz monade i neodređene dijade proizlaze brojevi; iz brojeva tačke; iz tačaka linije; iz linija površine; iz površine čvrsta tela, osetljiva tela, čiji su elementi: vatra, voda, zemlja i vazduh. Ovi se elementi među sobom menjaju i u potpunosti prelaze jedan u drugi, i sastavljaju se da bi stvorili jedan živi kosmos, razuman, sferičan u čijem se središtu nalazi Zemlja, koja je i sama sferičnog oblika i svuda naseljena." Diog Laert, Vitae, 8,1, 17-18 Pitagorejske pouke 1. Kada odlaziš u hram, skrušeno se pokloni i nemoj se usput baviti, ni rečju ni delom, nikakvim svetovnim poslovima... 4. Izbegavaj prometne ulice i hodaj stazama... 8. Ne potiči vatru nožem... 10. Čoveku koji podiže na sebe teret pomaži naprtiti, ali mu nemoj pomagati da ga sa sebe skida... 14. Kada ideš na put, nemoj se okretati natrag jer te slede Erinije... 26. Ne smejati se grohotom. 28. Desnicu nemoj olako svakome pružati... 29. Ne proždiri srce. [moguća tumačenja ovih pouka]
"ne poticati vatru nožem", što je zapravo značilo: ne dražiti oštrim rečima onoga koji plamti od gneva; ... "ne izjedati sebi srce", u smislu: ne mučiti samoga sebe žalošću; ... "ne hodati prometnim ulicama" kojom izrekom je savetovao da se ne sledi mnenje većine, nego da se pristane uz mišljenje one nekolicine koja je upućena u pravo znanje; ... "onima koji nose teret pomagati prtiti, ali ne (sme im se pomagati) skidati ga", kojom izrekom je preporučivao da nikome ne potpomažemo u lenjosti, nego naprotiv u vrlini i radinosti. Platon, Država, 10,600 a Da li su (raniji filosofi) preneli svom potomstvu nekakav homerski način života, upravo onako kao što je Pitagora, koga su zbog toga nehonično voleli, preneo na svoje sledbenike jedan način života koji se i danas naziva pitagorejski i po kojem ovi misle da se razlikuju od ostalih ljudi?
Herodot, 2, 41 (Egipćani) nose lanene košulje, ukrašene oko kolenaresama, kje oni zovu '' kalasiris'', a preko njih beli vuneni ogrtač.Ali se u vunenoj odeći ne ide u hram niti se iko u njoj sahranjuje, jer se to smatra za greh. Slažu se u tome sa Orfejevim i Bahovim misterijama , koje su, u stvari, egipatske i Pitagorine, ko je posvećen u dotične misterije ne sme nikako biti sahranjen u vunenom odelu. Aristotel, O nebu, 2, 2 Pošto, , neki razlikuju na nebu njegovu desnu i levu stranu- imam u vidu ovde Pitagorejce, jer njima pripada ovakvo učenje- valjalo bi razmotriti da li se stvari odista ponašaju u skladu s njihovim načelima, ili to nije slučaj. Jasno je, bez sumnje, da ako nebu pripadaju levo i desno, njemu bi tim pre pripalo i ono što je prvično u odnosu na to. Takva smo načela razmotrili u delu O kretanju životinja, budući da su svojstvena svakoj oduhovljenoj prirodi; vidimo, , da nekima pripada oboje, a drugima samo jedno od njih ( mislim na desno i levo i sl.) (...)Bilo bi otuda netačno to što Pitagorejci postavljaju samo dva načela: desno i levo, zanemarujući i ostala četiri, inače, ni po čemu manje osnovna..(...) Aristot.,, Eth.Nic., 1, 6, 7, 1096 b Izgleda da su pitagorejci (...) na boljem putu u svojim izlaganjima kada stavljaju jedno na onu stranu gde su dobra u njihovom spisku dobara i njihovih suprotnosti. Inače, izgleda da im je u tome i Speuspip bio pristalica.. Aristot., Metaph., 1, 5, 985 b
O svima ovima stvarima raspravljali smo, sa potpunijim podacima, na drugom mestu. A ako se na njih ponovo navraćamo, to je zato da bismo od ovih filosofa naučili i to šta oni postavljaju kao pranačela, i kako njihova pranačela potpadaju pod uzroke koje smo već nabrojali. A u ovom pogledu izgleda da i oni smatraju da je broj pranačelo, istovremeno kao materija bića i kao činilac njihovih promena i njihovih stanja. Elementi broja su par i nepar; par je beskonačan, a nepar ograničen; jedan proizlazi iz ova dva elementa, jer je on u isto vreme par i nepar, a broj proističe iz pojma jedan; dok celokupno nebo, kao što je o tome već bilo reči, nije ništa drugo nego broj. Drugi među ovim istim filosofima prihvataju deset pranačela koja u dve uporedne grupe obuhvataju ono što je: Ograničeno i neograničeno, Parno i neparno, Jedno i mnogostruko, Desno i levo, Muško i žensko, Mirno i pokretno, Pravolinijsko i krivo, Svetlo i tamno, Dobro i rđavo, Četvorougaono i duguljasto. Aristot.,Metaph., 1,6, 987a- 987b Platonov odnos prema pitagorejcima i njegova teorija o idejama Posle filosofija o kojima smo maločas govorili došla je Platonova teorija, koja je najčešće u skladu sa teorijom pitagorejaca, ali koja ima i svoja sopstvena obeležja, prilično različita od Italske škole.(...)Platon je sve stvari nazvao idejama, govoreći, s druge strane, da su čulne stvari odvojene od ideja i da se sve nazivaju po njima: mnoštvo čulnih stvari zaista postoji jedino izjednačavanjem, i one imaju isto značenje u odnosu na ideje. Što se tiče toga izjednačenja, Platon je promenio samo ime: Pitagorejci zaista kažu da bića postoje oponašanjem brojeva; za Platona je to izjednačenje, tako da se izmenila samo reč.(...) osim čulnih stvari, Platon prihvata da postoje i matematičke stvari, koje su prelazne stvarnosti, različite, s jedne strane, od čulnih stvari po tome što su večite i nepokretne i, s druge strane, od ideja po tome što su one mnoštvo sličnih primeraka, dok je ideja sama po sebi jedna, pojedinačna i zasebna stvarnost(...) Platon se slaže s pitagorejcima da je jedan i sama suština, a ne atribut neke druge stvari za koju se kaže da je jedna; slično pitagorejcima on takođe kaže da su brojevi uzroci suštine drugih stvarnosti. Aristot., Physica, III, 4; 203 a 1. A da je posmatranje o tome (proučavanju neograničenog, prim.N.O.) prikladno dotičnoj nauci, pokazuje i to što svi oni koji su se dolično dotakli tog naučnog razlaganja raspravljali su i o neograničenom, i svi ga postavljaju kao neki početak bića; a neki, kao pitagorejci i Platon, postavljaju ga samog po sebi, ne kao vezu sa nečim drugim, nego kao da je samo neograničeno bivstvo. Samo ga pitagorejci svrstavaju među stvari opažajne razumom (jer ne postavljaju broj kao izdvojeno), i tvrde kako je neograničeno ono što je izvan neba. Aristot., Physica, III, 4; 204 a 33. Pokazuju se besmislenim reči onih koji govore kao pitagorejci, jer oni u isti mah od neograničenoga prave bivstvo i razdeljuju ga na delove. Aristot., Physica, IV, 6; 213 b 22 I pitagorejci su govorili da postoji '' prazno'', i da ulazi u samo nebo, koje kao da ga udiše iz beskrajnoga daha , te da je '' prazno'' ono što razlučuje naravi, kao da je ''prazno'' nekakvo razdvajanje i definisanje uzastopno smeštenih stvari. A to prvobitno biva u brojevima, jer '' prazno'' razlučuje njihovu narav. Iosiphus Flavius, Judae antiquitates , 2, 10,4 Eseni žive istim načinom života kao i pitagorejci.
Strabo, 6, 3-4 Do skora su Taranćani imali preterano veliku moć, a imali su demokratski poredak...a prihvatili su i Pitagorinu filosofiju, a nadasve Arhitu, koji je bio na čelu države dugo vremena. Strabo, 6, 262 Poslednji Krotonjanin još je ravan prvom među ostalim Helenima... Apuleii, Apologia, 3, 31 Evo šta sam čuo. Ima dosta ljudi koji veruju da je Pitagora sledbenik Zoroastera i odličan poznavalac magije (Pythagoram plerique Zoroastri sectatorem similiterque magiae peritum arbitrati tamen memoriae prodiderunt) Ovidius, Metamorph., 15, 60-68 Tu je Samljanin čovek prebivao koji iz Sama pobeže i od vladara te izgnanik od volje svoje beše na tiranstvo mrzeć. Iako mu nebo daleko beše, al umom prodre do bogova, i oku ljudskom što je priroda skrila, uočio duhom je svojim.
Plutarch, De musica, 1136. Aristoksen u svojim Istorijskim komentarima navodi da su sledbenici Pitagorejaca zvani harmoničari pričali da je autor miksolidijske lestvice auleta Pitoklejd, kao i to da je, prema Lisiji, Atinjanin Lamprokle uvideo kako se delni ton ne nalazi tamo gde su gotovo svi smatrali nego na vrhulestvice... Plutarch, De musica, 1144-1145 Plemeniti Pitagora je muziku cenio po opažanju, jer je govorio da se njena vrlina može uhvatiti samo duhom, pa je stoga nije cenio prema sluhu, nego prema zakonima harmonije, i potom smatrao dovoljnim da se muzikologija ograniči na analizu oktave.
Eusebius, Hist. Eccl., 2, 14 Za vreme Gaja postao je poznat i Filon, čovek veoma vešt ne samo na rečima, nego i među onima koji su dobili grčko obrazovanje. Poticao je iz drevnog jevrejskog naroda (...) sa naročitim oduševljenjem izučavao je Platona i Pitagoru i u tome prevazišao sve svoje savremenike. Eusebius, Hist. Eccl., 4, 7 Vasilid Aleksandrinac, koji je navodno imao svoje učenike i jevanđelje... sledeći za Pitagorom, poziva na petogodišnje ćutanje onih koji dolaze k njemu. Eusebius, Hist. Eccl., 6, 19 Origen je izučavao pitagorejce Clem.Alex.,Strom., I,62,2 Prema Hipobotu, Pitagora je bio sin Mnesarha sa ostrova Samos. Isto tvrdi Aristoksen u Životu Pitagorinom dok Aristarh i Teopomp utvrđuju da je bio rodom iz Tira. Neant govori da je on (Pitagora) poreklom iz Sirije ili iz Tira.... Clem.Alex.,Strom.,I,69,1 Govore da je učitelj Pitagore bio Sonhis, vrhovni egipatski žrec, Platona – Sehnutis iz Heliopolja, a Eudoksa iz Knida – Honufis, takođe egipćanin. Clem.Alex.,Strom.,I,69,6 On (Pitagora) je obišao Vaviloniju, Persiju i Egipat i bio na broju učenika maga i žreca. (70, 1) Aleksandar u svom delu O pitagorejskim simbolima piše da je Pitagora bio učenik asirca Zarata (kojeg neki poistovećuju sa Jezekiljem ...). 70, 2 Aleksandar takođe utvrđuje da je Pitagora slušao gale i bramane. Clem.Alex.,Strom.,I,80,4 Didimo u svom delu O pitagorejskoj filosofiji utrđuje da je Teano iz Krotona bila prva žena koja je znala filosofiju i brojeve i pisala poeme. Stob., Ecl. I, 6, 18 p. 89, 10 W. Iz Aristoksenovih Pitagorovskih načela. [fr. 2li. O sudbini su kazivali ovo: da je jedan njen deo poslan i od božanstva; dogodi se nekim ljudima od božanstva uzrokovano neko nadahnuće za bolje ili za gore, i jedni imaju očito po samom tom dobru sudbinu, a drugi zlu. A najjasnije se vidi ta činjenica u tome što oni koji deluju nepromišljeno i nasumice često sretno postižu ono što žele, dok naprotiv oni koji promišljaju i paze da nešto na ispravan način čine nemaju u tome sreće. Postoji međutim i druga vrsta sudbine po kojoj su jedni nadareni i uspešni, a drugi su bez dara i imaju suprotnu narav; prvi od njih odnose dobit u svakoj stvari koju preduzmu, a drugi promašuju cilj i nikada im njihova namera ne polazi sretno za rukom, već se i poremećuje; a ta je vrsta zle sudbine prirođena i nije došla izvana. Stob., Ecl., II 13, 119 Kazivali su (pitagorejci) da su i sva proučavanja u naukama i veštinama ispravna i stižu do cilja kad se odvijaju dobrovoljno, ali da su slaba i bezuspešna ako se obavljaju protiv volje. Stob., Fl., III l, 101 p. 50 H. Iz Aristoksenovih Pitagorovskih izreka I, fr. 17al
Stob. Fl. IV 25, 45. Iz Aristoksenovih Pitagorovskih načela božanstva i demona najviše treba poštovati roditelje i zakone, i to ne samo naizgled, nego samoga sebe iskreno na to privikavati. Govorili su da je dobro da se čovek pridržava običaja i zakona sopstvene domovine, čak ako bi i bili malo lošiji od onih drugih. A uopšte su mislili da treba misliti da nema većega zla od anarhije; čovek po svojoj prirodi nije sposoban da se održava na životu ako njime niko ne upravlja. O vladarima i podanicima mislili su ovako: za vladare su kazivali da moraju biti ne samo mudri nego da moraju takođe da vole podanike; i za podanike su kazivali da moraju da budu ne samo poslušni nego da moraju takođe da vole vladare. A smatrali su da se mora voditi računa o ljudima svih uzrasta, i da decu treba vežbati u pisanju i čitanju i drugim naukama; mladići da se uče održavanju državnih običaja i zakona; zreli ljudi opet da posvećuju pažnju delatnostima i javnim službama; a za starije su mislili da sa svojim iskustvom i znanjem moraju obraćati pažnju na to da vode i savetuju, kako se ni dečaci ne bi upuštali u detinjarije, niti mladići postupali poput dečaka, niti zreli ljudi poput mladića, niti se starci upuštali u ludorije. Kazivali su da se čovek odmah od malih nogu mora navikavati i na urednost u ishrani, učeći da su red i sklad lepi i dobri, a nered i nesklad da su isto tako ružni kao i štetni. Iustin, O vaskrsenju, 10 Da je duša besmrtna ali da je telo smrtno...za ovo smo već čuli od Pitagore i Platona i pre nego štosmo saznali Istinu. Ukoliko je Spasitelj rekao ovo i propovedao spasenje duše same, kakvu novinu, osim onoga što smo čuli od Pitagore i Platona, nam je doneo?
IZVORI
Aristot.,Eth.Nic.,,......Aristotel, Nikomahova etika, Knjižarnica Zorana Stojanovića, Novi Sad, 2003. Aristotel, O nebu...... Aristotel, O nebu, Grafos,Beograd, 1990. Aristotel, Fizika...... Aristotel, Fizika, Liber, Zagreb, 1987. JB...... Jeruzalemska Biblija, Kršćanska sadašnjost, Zagreb, 2000. Diog. Laert.,Vitae ...... Dion Laertije, Životi i mišljenja istaknutih filosofa, Dereta, Beograd,2002. Iamblich, De vitae Pythagorae...... Iamblich, De vitae Pythagorae, New York, 1906. Xenoph.,Memorab.......Ksenofont, Uspomene o Sokratu, Beograd, 1968. Ovidije,Metamorfoze ......Publije Ovidije Nazon, Metamorfoze, Dereta, Beograd, 1991. Pauzanija,Vodič po Heladi......Pauzanija, Vodič po Heladi, Logos, Split, 1988. Platon, Država......Platon, Država, BIGZ, Beograd, 1982. Platon,Zakoni...... Platon, Zakoni, BIGZ, Beograd, 1986. Plutarh, O muzici...... Plutarh, O muzici, Prosveta-Niš,Sfairos- Beograd, Niš,1997. Plutarch, Isis and Osiris......Plutarch, Isis and Osiris, Loeb Classical Library, Cambridge, 1936. Porphyry, The life of the Pythagora......Porphyry, The life of the Pythagora, New York, 1922. Strabo...... Strabo, Geography (trans. H. L. Jones), Cambridge, 1917-1928 Herodot, Istorija......Herodot, Istorija, Matica Srpska, Novi Sad, 1988. LITERATURA Istorija filosofije, I ...... Aleksandrov G, Bihovski B,Judin P.F, Mitin M, Istorija filosofije, I, Kultura, Beograd, 1948. J. Burkhart, Povest grčke kulture, III......Burkhart J, Povest grčke kulture I - IV, knj.III, Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Sr.Karlovci- N.Sad , 1992. J. Burkhart Povest grčke kulture, IV ......Burkhart J, Povest grčke kulture I - IV, knj. IV, Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Sr.Karlovci- N.Sad , 1992. M.Višić, Odnos muzike... Višić M., Odnos muzike i poezije u drevnoj Heladi, Prosveta, Niš- Sfairos- Beograd, Niš,1997. Dž.Barnet, Rana grčka filosofija...... Barnet Dž., Rana grčka filosofija, ( G. Burnet, Early greek philosophy), Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, biblioteka Areté, Beograd, 2004. Ž.Bren, Platon i Akademija...... Bren Ž., Platon i Akademija, Plato- XX vek, Beograd,1998. Istorija estetike...... Gilbert K.E.-Kun H, Istorija estetike, Kultura, Beograd,1969. K.H.Diels,Presokratovci,I ......Diels H.K., Presokratovci, I- II, Zagreb, 1983. V. Djurant, Život Grčke ......Djurant V, Život Grčke, Narodna knjiga, Beograd, 1994. V. Djurant, Doba vere... Djurant V, Doba vere, I-II, Narodna knjiga, Beograd, 1998 M.N.Đurić, Iz istorije helenske etike ......Đurić N.M, Iz istorije helenske etike, Beograd, 1997. М. Јовић, Историја Старог века, 1 ......Јовић М., Историја Старог века,1, Универзитет у Приштини, Приштина, 1995. Kamings, Sve o simbolima...... Kamings T.E., Sve o simbolima, Narodna knjiga, Beograd, 2004. F.Koplston, Istorija filosofije – Grčka i Rim ......Koplston F, Istorija filosofije – Grčka i Rim, BIGZ,Beograd, 1999. A. Koterel, Rečnik svetske mitologije...... Koterel A., Rečnik svetske mitologije, Nolit, Beograd, 1998. J.R.Kutz,The heroic Figure of Pithagoras......Kutz R. J., Between mathematic and mithology: The heroic Figure of Pithagoras, New York, 2002. Т.Линг, Историја религије Истока и Запада ...... Линг Т., Историја религије Истока и Запада, СКЗ, Београд, 1992. R.D.Lukić, Istorija političkih i pravnih teorija ......Lukić D.R., Istorija političkih i pravnih teorija, Zavod za udžbenike i nastavna sredtva-BIGZ, Beograd, 1995. Oksfordska istorija Islama......Espozito L.Dž.(ed.),Oksfordska istorija Islama, CLIO, Beograd, 2002. Б.Павловић, Пресократска мисао...... Павловић Б. , Пресократска мисао, Плато, Београд, 1998. B.Rasel, Istorija zapadne filosofije,...... Rasel B, Istorija zapadne filosofije, (Russel B., History of the Western Philosophy), Narodna knjiga, Beograd, 1996. Rječnik simbola......Chevalier J., Gheerbrant A., Rječnik simbola, Nakladni zavod Matice Hrvatske, Zagreb, 1989. F. Rochberg-Halton, "New Evidence for the History of Astrology......Rochberg-Halton, F., "New Evidence for the History of Astrology," Journal of Near-Eastern Studies 43 (1984), no. 2, pp. 115-140. V. Tatakis, Vizantijska filosofija ...... Tatakis V., Vizantijska filosofija, Beograd- Nikšić, 2002. L. Troizi, Rečnik masona......Troizi L., Rečnik masona, Filip Višnjić, Beograd, 2000. 1 Plutarch, Isis and Osiris, 354 e-f 2 Diog. Laert.,Životi, 8,1,3 3 Iamblich, Vita Pyth., 4, 19 4 Clem. Alex., Strom., 1, 69, 6. Na ovom mestu treba napomenuti da su Magi pre svih prvi prorekli rođenje Spasitelja i da su tri mudraca došla do malog Isusa sleći zvezdu (Мt, 2, 1-12) 5 Т.Линг, Историја религије Истока и Запада, 102 navodi da je Zaratustra živeo od 618.- 541. dok A. Koterel, Rečnik svetske mitologije,22 navodi za period zaratustrinog života godine između 628- 551. Obe varijante dopuštaju mogućnost da je Pitagora došao u kontakt sa čuvenim Iranskim prorokom pa samim tim i mogućnost da je učio kod njega. 6 Iamblich, Vita Pyth., 5, 29 7 Iamblich, Vita Pyth., 6, 29 8 Porphyrius, Vita Pyth., 31 9 J.Bukhart, Povest grčke kulture, 4, 148 10 Diog. Laert.,Životi, 8, 1,23 -24 11 Diog. Laert.,Životi, 8, 1,22 12 Krešenco, Predsokratovci, 48; Iamblich, Vita Pyth., 18, 60, 81 jasno govori da je pola na matematičare i akusmatičare pravljena isključivo na odnosu njihovog interesovanja prema pitagorejskoj filosofiji kao i to da je Pitagora predavao samo matematičarima. 13 L. Troizi, Rečnik masona, 253 14 Posle samog predavnja, učenici su mogli da vi svoga učitelja i čak da ga posete u kući. Diog. Laert.,Životi, 8, 1,10. O razlozima ovog naizgled čudnog pravila na drugom mestu u ovoj knjizi. 15 Iamblich, Vita Pyth., 36, 267 nabraja 17 žena:Timihu, ženu Milije iz Krotona; Filtidu, ćerka Teofrija iz Krotona, sestra Bindaka; Okelo i Ekelo, iz Lukancev; Hilonida, ćerka lakonca Hilona; lakonjanka Kratesikleja, žena lakonca Kleonora; Teano, žena Brontina iz Metaponta; Mija, žena krotonca Milona; Lastenija iz Arkadije; Gabrotelija, ćerka Gabrotela iz Tarenta; Ehekratija iz Flijunta; Tirsenida iz Sebarisa;Pisiroda iz Tarenta; lakonjanka Teadusa; Beo iz Argosa; Babelika iz Argosa; Klehma, sestra lakonca Autoharida. 16 Iamblich, Vita Pyth., 28 ,146 17 М.Н.Ђурић, Историја хеленске етике, 111 18 Zbog nemogućnosti da se preciznije odredi koji o u učenju pitagorejaca jeste izvorno Pitagorin a koji njegovih učenika,pišući o onome što je podrazumevalo stavove pitagorejaca koristićemo njegovo ime. 19 Doslovan prevod = učenje o seobi duše. Izraz ponovno rađanje je više u duhu pitagorejskog učenja pored uobičajenog pojma seoba duše. (Koplston, Istorija filozofije – Grčka i Rim, 74) 20 Б. Павловић, Пресократска мисао, 106 21 J.Burkhart, Povest grčke kulture, III, 255 22 Iamblich, Vita Pyth., 25 ,111 23 J.Burkhart, Povest grčke kulture, III, 256. М.Н.Ђурић zato govori o Pitagorinom učenju o ponovnom rađanju duše kao o ''prečišćenom orfizmu.'' (М.Н.Ђурић, Историја хеленске етике, 110) 24 Б. Павловић, Пресократска мисао, 106 25 Јован, 10, 11; 10,16 26 Diog. Laert.,Životi, 8,1,24. 27 Аristot., Metaphys., I, 5, 985 b- 986 а 28 Аristot., Metaphys., I, 5, 986 а 29 Аristot., Metaphys., I, 5, 986 а 30 Аristot., Metaphys.,, I, 5, 986 а 31 Аristot., Eth.Nic., I, 4,1096 b 2 32 В. Дјурант, Живот Грчке, 181 33 Koplston, Istorija filozofije – Grčka i Rim, 80. Ovaj događaj Laertije ovako opisuje:''Matematičar Apolodor priča da je Pitagora prineo hekatombu kada je pronašao zakon da je kvadrat nad hipotenuzom u pravouglom trouglu jednak zbiru kvadrata iznad strana koje zaklapaju pravi ugao'' (Diog. Laert.,Životi, 8,1,12). Svakako da Apolodorovu tvrdnju, verovatno proizašlu iz nerazumevanja pitagorizma, ne treba uzeti kao validnu jer je u potpunosti sa Pitagorinim učenjem i zabranom o ubijanju životinja.Sa druge strane, ne može se očekivati da Pitagora radi nešto što je direktno suprotno njegovom etičkom stavu. O bliskoj povezanosti tzv.Pitagorine teoreme i vavilonske matematike viti rad J. J. O'Connora i E.F. Robertsona Pythagoras's theorem in Babylonian mathematics, Yale, 2000.34 В. Дјурант, Живот Грчке, 182 35 М.Н.Ђурић, Историја хеленске етике, 114 36 Aristotel, De anima, A,3,407b 20 37 Metaphys.,I, 5, 085 b 23 ss 38 М.Н.Ђурић, Историја хеленске етике, 114 nap.39 39 Aet. II,6,5 40 Platon, Fedon,, 110 b 6 41 Timaj, 55 c 4 42 Barnet, Rana grčka folosofija, 346 43 Iamblich, Vita Pythagorae, 33; Rječnik simbola, 495 44 Agrippa, occulta philosophia , III, 21 45 F. Rochberg-Halton,New Evidence for the History of Astrology, 123 46 F. Rochberg-Halton,New Evidence for the History of Astrology, 127 47 Kamings, Sve o simbolima, 26 48 Rječnik simbola, 494 49 Rječnik simbola, 495 50 J.Burkhart, Povest grčke kulture, III, 254 51 D.Laertije, Životi, 8,1, 43 52 J.J. Bahofen, Matrijarhat, 636 53 Iamblich, Vita Pyth., 31,210 54Porphyrius, Vita Pyth., 36 55 Metaphys., I,6,987 b 11, 988 a 3 ff 56 K.H.Diels, Presokratovci, , I, 419-420 57 Diog. Laert.,Životi, 8,1,12-13. Kako atlete nisu bili posvećenici misterija, niti su upadali u bilo koju grupaciju vezanu za Pitagorino bratstvo,to verovatno za njih nije važila zabrana jenja mesa. 58 М.Н.Ђурић, Историја хеленске етике, 110 59 Iamblich, Vita Pyth., 35, 249 60 М.Н.Ђурић, Историја хеленске етике, 110 61 Iamblich, Vita Pyth., 35,248 – 249. Mogućnost da je Kilon podigao ustanak i stao na njegovo čelo iz osvete prema Pitagori vrlo je moguća jer kako inače objasniti činjenicu da se najbogatiji građanin Krotona stavlja na stranu mosa. 62 Diog. Laert.,Životi, 8,1,39 63 Barnet, Rana grčka filozofija, 326 64 Timon, fr.54 65 Diog. Laert.,Životi, 8,79 66 Aristox., fr.13 FHG,II, 275 67 K.H.Diel, Presokratovci, I, 423-424 68 Strabo, VI, 280 69 mosth., Erotic.or. 61,46 70 Cicero, Cato m. 12, 39 71 Phavorin, fr. 62 72 Xenoph., Memorab., III, 9 73Phys., IV, 209 b 74 Iustin, On the Resurrection, 10 75 В. Татакис, Византијска философија, 176 76 В. Татакис, Византијска философија, 176 према PG 154,695 77 ekstremna varijanta šiitskog islama koji je filosofski podržavan od strane Čiste braće baš kao svojevremeno aristokratska ija od strane Pitagore 78 Oksfordska istorija Islama, 288 79 Б. Расел, Историја западне филозофије, 55 80 Zlatne stihove donosimo u metričkom prevodu M.N. Đurića ( Историја хеленске етике, 114-115) Yüklə 340,17 Kb. Dostları ilə paylaş:
|