Privremene narodna skupština stenografske belešKE

Ona treba da obezbedi kvalitetnije donošenje ekonomskih odluka, ona treba da obezbedi kvalitetniju analizu ovih podataka i pouzdanije izvore za vas i za nas, za sve one koji su u ovom procesu. Svi u svetu imaju statistiku koja je dovoljno dobra, ne samo da ocenjuje prošle događaje nego i da radi projekcije budućih događaja. Mi smo prešli na novi metod statistike koji je, naravno, zasnovan na uzorcima i ne više na starom metodu statistike materijalnog sistema proizvodnje. I prema tome, ova unapređenja su neophodna da bi statistika uhvatila korak sa svetom, da bi bila pouzdana i za nas i za sve zemlje koje od nas očekuju ovo. Ovo su, između ostalog, i obaveze prema EU, i mi imamo vrlo složene obaveze koje smo prihvatili na sebe tzv. izveštajem o programu ekonomskih reformi, koje smo januara meseca podneli Evropskoj komisiji, koji smo 12. maja branili u Briselu i vrlo uspešno. Komplet mera, od podataka do modeliranja, do projektovanja, analize i praćenje svega što se dešava u javnom sektoru, uključujući budžet, je nešto što spaja sve ove zakone u jednu celinu.

Dva poslednja zakona, vize za Moldaviju i dozvole sa Finskom, su dodate zbog efikasnog korišćenja vašeg vremena.

Hvala lepo. Očekujem da će biti pitanja i da ćemo imati priliku da detaljnije odgovorimo na svako od vaših pitanja.

PREDSEDAVAJUĆI: Hvala, ministre.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)

Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?

Reč ima narodni poslanik Ivan Jovanović. Izvolite.

IVAN JOVANOVIĆ: Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, niste bili, gospodine ministre, prisutni na sednici Odbora za finansije, gde sam zatražio od predstavnika Ministarstva da se povuče ovaj predlog zakona, pošto ono što piše u ovom Predlogu uopšte nije u skladu sa obrazloženjem koje smo dobili.

Mi danas imamo jedan zakon, govorim o akcizama, dakle, koji uvodi akcizu na električnu energiju i to je zakon koji će omogućiti da se u državni budžet slije preko pet milijardi dinara novca poreskih obveznika. Danima slušamo o tome kako su sjajni rezultati naše fiskalne politike, kako imamo smanjen deficit, a nikako da čujemo ko je najviše zaslužan za to, ko je doprineo najviše tome da deficit bude takav? Gospodine ministre, vi niste rekli, ali ja ću reći – građani Srbije, zato što se neko drugi hvali onim što su građani zaslužili. Kako? Tako što ste povećali prvo PDV, povećali ste poreze na imovinu, razne takse, ne govorim o vama lično, govorim o prethodnom ministru Lazaru Krstiću, na taj način je punjenje budžeta povećano drastično. Ali, s druge strane država je nikako ili vrlo malo štedela. To dokazuje i ovaj Predlog zakona o akcizama.

Vi predlažete, pod izgovorom usaglašavanja sa direktivama EU, uvođenje akcize na električnu energiju i to tako što ćete oporezovati krajnju potrošnju. Ovde je direktiva EU koja se bavi akcizama na električnu energiju oporezivanjem i ona kaže da se akcize uvode po megavat-času, i to od pola evra, što bi bila minimalna akciza i u tom iznosu je obično i uvedena tamo gde jeste. Nisu čak ni sve zemlje članice EU uvele ove akcize. Vi pokušavate da nam objasnite da smo mi više Evropa od svih ostalih, i od Mađarske i od Hrvatske. Hrvatska nema akcize na električnu energiju, ali njeni građani imaju znatno veće plate nego građani Srbije. Isto tako, u Mađarskoj je 2,7 evra po megavat-času. To je tri puta niže od akcize koju vi predlažete danas građanima Srbije. Koliko je puta prosečna plata u Mađarskoj veća nego u Srbiji? Zašto to niste rekli, nego nam navodite najgore primere?

Kada govorite o uspehu fiskalne politike i kažete da je smanjen deficit, zašto ne kažete da je smanjen i neto izvoz u prvom kvartalu? Gde su rezultati privrede? O njima se ne govori, ali se zato traži da građani još saviju kičmu. Da li ste se zapitali kako građani sa smanjenim platama i penzijama mogu da plate nove račune za električnu energiju?

Kako ste primenili direktivu EU? Primenili ste je tako da bude drastična za građane i da još više ruinirate Elektroprivredu Srbije koju katastrofalni menadžment već tri godine dovodi u stanje koje će biti bezizlazno, gospodine ministre. Niste rekli da Elektroprivreda Srbije ima milijardu evra negarantovanog kredita. Sami su se toliko pozajmili bez vaše saglasnosti, a istovremeno uplaćuju dividendu u budžet Srbije preko Agencije za osiguranje. Da li je to normalno? Gde to jedno reformisano preduzeće radi? Kako su krenule reforme u tom preduzeću? Reforme su krenule tako što se premeštaju filijale iz centralne Srbije i iz Vojvodine u Beograd. To nisu reforme. To nisu reforme koje će dovesti to preduzeće u stanje da bude profitabilno i da uplaćuje realan profit. To preduzeće ima primedbu od strane revizora na to što je popisom umanjilo vrednost svoje imovine i po tom osnovu umanjilo obaveze za šest milijardi i tako ostvaruje profit. To je, inače, gubitaš, i vi to znate, i oni uplaćuju dividendu u budžet, a istovremeno se građanima Srbije naplaćuje akciza. Šta dobijaju za tu akcizu? Na šta se naplaćuje akciza? Vi ste ekonomista. Mi naplaćujemo akcizu na krajnju potrošnju. Šta je na tom računu koji se tiče krajnje potrošnje još, osim električne energije?

Dakle, mi smo čudo finansijsko, Srbija, koja će naplatiti akcizu na troškove održavanja sistema, recimo, na manipulativne troškove. Mi ćemo naplatiti akcizu na to. Znate, gospodine ministre, na šta se naplaćuje akciza. Rekli su vaši saradnici – to može da se kaže da je porez. Pa, može da se kaže, ali treba i da se plati. Treba da plate građani Srbije, kojima ste smanjili plate i penzije i hvalite se smanjenim deficitom koji su oni omogućili, hvalite se tim uspehom, treba oni da plate to i da izdrže sve ove vaše reforme koje nikako da pogode one koje treba da pogode - partijsku državu, partijsku državu koja košta te iste građane milione, partijsko upravljanje i Elektroprivredom i ostalim preduzećima. Onda imamo fiktivni profit pa ćemo da uzmemo kredit i uplatimo u budžet Srbije neka sredstva, imamo neporeske prihode i hvalimo se kako je to veliki uspeh, do sledećih izbora, a onda će to biti drugačije.

Rekli ste da je originalno bilo planirano da se akciza uvede još na početku godine, gospodine ministre. Originalno smo mi slušali svakakve druge predloge. Originalno je gospodin Antić govorio da se ne razmišlja o uvođenju akciza, to je govorio u novembru prošle godine, jer kaže da su to samo medijske špekulacije i da to ništa ne bi dobro donelo građanima. Onda još jedna, da kažem, najava, kako ste rekli, originalna najava koja je planirana, ali nije ostvarena, to je pojeftinjenje za 20%. Bivša ministarka energetike, sada ministarka infrastrukture, još 2011. godine kaže – struja će biti jeftinija za 20%. Onda kada smo mi, poslanici, ovde pitali, kada je došla tu i sedela na vašem mestu, zašto nije pojeftinila električna energija kao što je obećala, kaže – o tome se pita Agencija za energetiku. Dakle, potpuno je jasno da kada treba nešto da pojeftini ili poskupi, pita se Vlada Srbije.

Ovaj predlog koji vi danas branite u Skupštini Republike Srbije je potpuno dokaza da ništa ne znači nikakav zahtev građana, njihova molba ili zahtev medija javnog mnenja da se vodi računa o socijalno ugroženim građanima. Ne postoji ništa. Postoje samo foskule, samo fraze o reformama koje se zaista ne sprovode, ali zato kada treba reformisati džep građana uvek je tu vladajuća većina i vlast koja po svaku cenu želi da prikaže sebe u najboljem svetlo, ali to uspeva samo u medijima, nigde drugo to se u realnom životu zaista ne vidi.

Evo, još jedno, da kažem, bilo je obećanje i ono što vi kažete da je bilo planirano, ali očigledno nije se takođe ostvarilo, a to su takođe pomenuta ministarka Mihajlović, prvo socijalne karte, pa nove cene struje i gasa. Eto, i to o tome se govorilo da će se videti kako koji građani žive, kako mogu da plaćaju te obaveze, pa onda da se napravi neki budžet iz koga će da se finansiraju ti građani, odnosno njihova potrošnja.

Ništa od toga zaista ništa nije ostvareno i ovo što ste vi danas predložili ispred Vlade Republike Srbije da kažem je jedna bruka. Zaista, mislim da treba povučete ovaj predlog. Pozivam kolege poslanike da ne glasaju za ovo, jer zaista građani Srbije više ne mogu da izdrže. Ne znam da li vi imate informacije, ali Srbija se prazni, građani idu u inostranstvo, ne mogu više da izdrže ovo i ne govorimo ovo iz pozicija poslanika opozicione stranke, ovo je zaista realna slika gde u centralnoj Srbiji preduzetnici jedva sastavljaju kraj s krajem, jedva uspevaju da opstanu, gase se radnje. I, ne postoji uopšte ni promil optimizma da će biti bolje. To govore rezultati realnog sektora na koje vi uopšte niste obratili pažnju. Niste se ni osvrnuli na to, a govorili ste o tome kako nam je sjajno što se tiče zaduženja države i kako ćemo danas, eto da se zadužimo za neke projektne stvari.

Zašta se zadužujemo konkretno kada je u pitanju Sporazum o zajmu od 90 miliona za restrukturiranje javnog sektora? Nismo tu čuli nikakve pojedinosti od vas, molim vas da nam kažete. Takođe, 50 miliona evra, ja sam takođe glasao protiv na Odboru za finansije, za unapređenje rada katastra. Pa, evo slušamo tri godine kako se sprovode reforme i ministarka državne uprave i kako ćemo mi to sve uspeti svojim snagama i kako mi to sve možemo, kako imamo stručnjake, kako ne treba nikakav novi zajam, kako ne treba ništa novo da se uradi. Prosto, treba da se zavede red, kao što smo zaveli red kod Zakona o građevini, pa evo, procveta nam gradnja, sve je procvetalo i sve je sjajno samo se to u džepovima građana ne vidi, kod njih se benefit ne vidi osim na nacionalnim frekvencijama koje kontroliše vlast, na drugim mestima nema napretka.

Ako imamo takav dobar rezultat u rastu prihoda, u očekivanjima kada je u pitanju deficit budžeta, zašto ne uradite rebalans. Uradite rebalans budžeta, stavite ovu reformu katastra u rebalans, pa hajde sami da finansiramo. Zašto se pozajmljujemo ako nam tako sjajno ide. Zašto novi dug od 140 miliona. Slušao sam od kolega na odboru takođe da ovo u stvari nisu novi dugovi. To što ste vi rekli da je 24,1 milijardu, da to u stvari nije porastao dug, da se on u stvari smanjio. To je meni kolega objašnjavao da eto toliko su porasle te kamate u međuvremenu da je taj dug eksplodirao i da vi ništa drugo od zajmova niste uzimali, vi ste samo vraćali te stare kamate koje je pozajmljivao neko drugi. Potpuno je jasno da je to jedan nonsensus, to nije ni na nivou šale.

Danas imamo predlog da se zadužimo još 140 miliona. Vi ste nam rekli da smo 25 milijardi pozajmili da bi vratili deficit, da ostalo nije išlo za finansiranje deficita. To je svakako dobro, ali taj rezultat nije rezultat Vlade Republike Srbije, taj rezultat je rezultat štednje građana kojima ste smanjili plate i penzije, povećali PDV za 2%, uveli veći porez na imovinu, uveli sada akcize na električnu energiju, dakle, povećali cene raznih taksi.

To je ono što je doprinelo tom rezultatu, nije Vlada Srbije. Vlada Srbije nije uradila ništa. Vlada Srbije i njen lider, premijer, samo vole da govore lepo u medijima, vole da se stalno pojavljuju i da prikazuju tu stvarnost onakvom kakva ona nije, ali u suštini jedini koji trpe zbog ovih ovakvih reformi su građani Srbije i trpeće i dalje sve dok ova nesposobna Vlada vodi zemlju građani će trpeti i u Narodnu skupštinu će stizati ovakvi predlozi koji će se ticati isključivog trpljenja građana i načina da se građanima novac uzme iz džepa i da se finansiraju neki izdaci Vlade Republike Srbije i direktora javnih preduzeća koja nisu reformisana, koji su veliki potrošači javnih resursa, resursa kojih ima sve manje, svake godine sve manje, a govorio sam o EPS-u, a takva situacija je i sa ostalima i sa Srbija gasom i sa Telekomom i sa ostalima.

Da li ova politika koja se odnosi na EPS znači da pripremate privatizaciju tog preduzeća kao što to želite da se učinite sa Telekomom. To neko ko bi se malo udubio u način na koji se vi odnosite prema EPS-u može to da kaže. Jedini način da se to preduzeće pripremi za privatizaciju, jedini uzrok reformi koje se sada sprovode je to da se sva preduzeća Elektroprivrede spoje u jedno da bi se lakše prodalo. Nikakav druga korist neće postojati zato što sve pozicije ostaju, sve plate ostaju, sve partijske funkcije ostaju, ništa se ne menja, ne postoji nikakva štednja. Ali, zato će građani da štede, da plate akcizu kakvu ne plaćaju nigde u Evropi iako u mnogim zemljama postoji akciza na električnu energiju u Evropi, govorim o članicama EU, nije u ovom nivou. Nije zato što se tamo ne plaća akciza na nepotrebne troškove, na manipulativne troškove jer to verovatno bi bio presedan kada bi bilo ko predložio, da se na manipulativne troškove Elektroprivrede i prenosa plaća akciza, da gađani plaćaju.

To je zaista nečuveno. Mislim da treba da povučete ovaj predlog, da ga potpuno stavite ad akta i da probate da nađete drugi način da napravite uštede. Da napravite uštede i u Elektroprivredi i u državi i u Vladi, jer je potpuno jasno da su sva ona obećanja o navodim uštedama i štednjama lažna, da štede samo građani. Kada je u pitanju štednja Vlade to dođe samo do medija, a da nikad realizacija takve uštede ne dođe osim demagoške, populistički tako da bude na nacionalnim frekvencijama, ali nikad realno i nikad se ne ostvari kroz zakonske predloge.

Mislim da je to građanima Srbije sve jasnije i da iz tog razloga zaista oni ne vide perspektivu, jer vlast koja ne želi da čuje nijednu poruku građana je vlast koja ne želi ni dobro ovoj državi, ne želi da se problemi realno reše. Nećete dobiti ništa ovim. Video sam u obrazloženju da se kaže da će na efikasan način da se obezbedi naplata pet i po milijardi u budžet Republike Srbije, da će to značajno doprineti budžetu. Pa, neće, jer građani već zaostaju u uplatama svojih obaveza i nisu u mogućnosti na taj način da servisiraju ono što država troši, što neodgovorni funkcioneri vlasti troše.

Šezdeset hiljada je najverovatnije povećanje broja zaposlenih u državnoj administraciji u zadnje tri godine i to danas takođe plaćaju građani Srbije, a onda se pod izgovorom obaveza koje nameće MMF uvode nove i nove dažbine koje pretvaraju državu u jedan parafiskalni veliki aparat koji gleda na sve moguće načine da zavuče građanima ruku u džep.

Šta su dobri primeri? Dobri primeri su neke institucije koje su takođe bile efikasne, radile su dobro a onda su pre dve-tri godine počele da uvode nove obaveze za građane i poreske obveznike i pretvorile su se, od institucija koje su bile efikasne u parafiskalne institucije, koje kreiraju parafiskalne namete i samo nanose štetu i građanima i privredi.

Ništa od njih ni građani ni privreda ne mogu da dobiju. To su samo gubici i to su samo smetnje koje im onemogućavaju i da funkcionišu a privredi onemogućavaju da može da ostvari dobar rezultat.

Kažete da je deficit smanjen na 0,8 ili 0,9%. Niste rekli kako je realizacija investicija, niste rekli da investicije imaju neuporedivo najgoru realizaciju u zadnjih deset godina. Ma koliko se trudila nadležna ministarka da kaže kako, eto bila je zima pa nije sezona, pa bilo je zime i prošle godine i pretprošle, bila je zima zadnjih deset godina, ali opet najgora realizacija investicija u ovoj godini. Ne poreski prihodi, neće biti sledeće godine.

Sada je Elektroprivreda uspela da se pozajmi pa ste isplatili dividendu, verovatno je slično i sa drugim preduzećima. Neće biti sledeće godine, dovešćete ta preduzeća u situaciju iz koje neće moći da izađu.

Moraće država iz budžeta da im pomaže ili da ih proda, što je realniji scenario, obzirom na vaš najnoviji pristup, neoliberalni da sve treba rasprodati i treba napraviti što je moguće efikasniju državu.

Ako je moguće i bez penzija i bez plata da potpuno sve bude vrlo efikasno, da ne košta ništa, da ne postoji nikakvo pravo za građane, da postoji samo njihovo pravo i obaveza da plaćaju državi ono što je nametnuto. Mislim da treba da povučete ovaj predlog.

Demokratska stranka neće nikada glasati za njega. Smatramo da na ovaj način urušavate životni standard građana i urušavete javna preduzeća. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima ministar Vujović. Izvolite.

DUŠAN VUJOVIĆ: Zahvaljujem se na dosta iscrpnom, ali čini mi se ipak heterogenom izlaganju. Ja ne želim da ulazim u polemiku o stvarima koje nisu predmet današnjeg zakona i današnje diskusije.

Dozvolite samo da kažem komentare na one delove koji se odnose na ovaj zakon. Prvo, nismo povećavali PDV uopšte, nivoi poreza na imovinu, to je instrument lokalne vlasti.

Prema tome, to se vidi na nivou opšte države, uopšte se ne vidi na nivou Republičkog budžeta o kojem raspravljamo u ovom domu.

Znači, to su potpuno nepovezane stvari. Oni imaju na nivou Republike maksimalne stope i u okviru toga određuju svoje lokalne stope.

Prema tome, postoje porezi koji su njima delegirani na lokalnom nivou. Ovo je porez koji je izvorni izvor prihoda lokalne samouprave i ona samo poštuje okvire koji su dati.

Prema tome, to nimalo ne utiče, samo ciframa, znači Srbija trenutno ima cenu struje 4,90 dinara ide EPS-u, i 1,06 dinara ide fiskusu, ukupno.

Poređenja radi, Hrvatska koju ste pomenuli ima 10,13 dinara Elektroprivredi Hrvatske i 3,11 dinara fiskus.

Posle ovog povećanja akcize kod nas, bitan je samo rezultat. Građani plaćaju samo dinare, ne plaćaju nikakve političke floskule, pogotovo ne lažne optužbe.

Građani će platiti 0,36 dinara više zbog ove akcize.

Prema tome, posle, bez povećanja cene koja ide EPS-u, građani će plaćati 1,42 dinara više. Znači, to će biti novi fiskus ukupan u struji. To je ono što građani plaćaju, na nivou mesečnog računa. To što svako bira kako će da naplaćuje nešto, Elektroprivreda Srbije zato što ima potrošnju veoma različitu od 100 kilovata do desetine hiljada kilovata mesečno, ona naplaćuje mrežarinu posebno kao fiksni trošak, pošto mora da održava mrežu, strujomere itd. kod svih potrošača, ona je tako odlučila da naplaćuje jednu fiksnu cenu i varijabilnu cenu, po okviru te varijabilne cene zavisi od tarife itd. noćna, dnevna itd.

Ono što je bitno to je da kada se sve to sabere, to je cena struje, kada se sve to sabere i podeli sa brojem kilovata, to je prosečna cena kilovata. Neke stvari se naplaćuju fiksno, ustvari je bilo kao i telefon, kao i sve drugo, imate fiksnu mesečnu svotu, pa onda plaćate po razgovoru, ili imate određeni broj razgovora, kao što imaju razni drugi. Ništa nije smešno. Tako je svuda u svetu.

(Blagoje Bradić, s mesta; To je tragikomično.)

To u Srbiji postoji 30 godina najmanje. Znači, to niko nije menjao. Tarifni sistem u Srbiji niko nije menjao. Ovo povećanje podiže cenu struju za 0,36 dinara, na nivou prosečnog potrošača koji mesečno plaća u Srbiji 2.640 dinara po podacima od pre mesec i po dana.

Ovo će biti povećanje od 325 dinara, kombinovano i akcize i povećanje cene struje. To je jedna i po paklica cigareta mesečno. To je psihološki, mislim da je to trošak za ljude, mislim da bi bilo bolje da ne moramo da povećavamo cene i akcize, ali je to jako malo u odnosu na sve drugo. Jedna i po paklica cigareta, to je jedna cigareta dnevno.

Ako mislite vi da je to izraz nepoštovanja naroda ili da je to namet na vilajet, ja se sa vama ne slažem.

Druga važna stvar, prihodi. Ove godine PDV je 5,9% veći u odnosu na isti period prošle godine, a društveni proizvod je manji. Nominalno isti, realno manji. Znači, nama se povećala disciplina, plaćanja PDV. Akcize su za 7,7% veće zbog boljeg sprovođenja zakona, zbog volje naplate. Ista je osnovica.

Kod investicije. Investicije jesu sporije nego što smo planirali, jesu sporije nego prethodnih godina. Razloge pokušavamo da nađemo i da otkrijemo, od planiranja do realizacije. U okviru onog dela investicija koje se nalaze u budžetu Republike, to je 50 milijardi, to je budžet koji ste vi odobrili. Potrošeno 10 milijardi.

Manje je potrošeno značajno na eksproprijaciju zemljišta i na investicije u tzv. zalihe i goriva i svega ostaloga. Kod investicija u fiksne fondove, znači ono što zovemo realne investicije, većina ovih 10 milijardi otišlo u realne investicije.

Na nivou opšte države, a to onda sem republičkog budžeta uključuje i lokal, i vojvodinu i puteve i koridore i sve ostale izvore investicija i projektno finansiranje o kojem smo malopre govorili, potrošeno je 20 milijardi od 123 milijarde. To je jedna šestina otprilike. Izvinite, 20% je potrošeno. Znači, 25 milijardi ili 20%.

Konkretno kod projektnih kredita potrošeno je 34%, što je svega nekoliko procenata manje od plana, a kod koridora je potrošeno 37%. Znači, tu se stvari realizuju skoro po planu. Najmanje se realizuje preko budžeta. Zašto? Treba da nađemo razlog.

Jedan od razloga je što kasne prijave za plaćanje onog dela iz budžeta kasne obično zbog administracije, zbog dokaza, odobravanja pozicija itd. ali su to iznosi od nekoliko desetaka milijardi najviše od početka godine, a naše uštede su na nivou 75-80 milijardi.

Moram da vam napomenem da je struja razmenjivo dobro, kao i sva druga dobra koja imamo. Ono što trošimo u zemlji ne možemo da izvezemo i ono što trošimo u zemlji, u Srbiji je danas, kažem vam – 30% ispod prve sledeće zemlje u regionu, a čak 50% niže od onoga što plaća Hrvatska koju pominjete ovde.

Što se tiče ekonomskog rasta. Vi znate da smo prošle godine imali dosta sumorne projekcije rasta, pa je onda došlo do poplava i rasta u trećem kvartalu prošle godine izazvano, pre svega poplavama je pao na minus 3,7%. Ako posmatrate kvartalnu dinamiku dolazi do blagog oporavka rasta, ali ne dovoljno. Zbog čega? Izvršene su revizije projekcija.

Prve inicijalne projekcije su bile da će rast u ovoj godini biti minus 0,5%, pa je to podignuto na nula posto. Sada govorimo plus 0,2 plus 0,5. Mislim da imamo dosta nepouzdane modele i predviđanje i sve ostalo da bismo mogli da se zakunemo, ali je činjenica da je sva tzv. rezidualna veličina je svuda pozitivna. Znači, svi kažu – ovo je zbog povoljnijih međunarodnih tokova, ovo je zbog razno-raznih drugih povoljnih tokova.

Ako se realizuje ono što očekujemo, a to je da Smederevo poveća proizvodnju, da se obezbede izvori sirovina za tzv. hemijski kompleks, da se nađu rešenja za krupna preduzeća i da se konačno reši ovih 500 preduzeća koja uzimaju resurse, a skoro ništa ne proizvode.

Očekujem da rast u ovoj godini može da postane pozitivan, ali što je mnogo važnije, da krenemo da pozitivnu trajektoriju ekonomskog rasta u narednom petogodištu.

Ako pogledate rezultate, ovde ne pokušavam da budem uopšte političar ni najmanje, do 2005, 2006. godine smo imali stope rasta od pet i po do 6%, ali ako pogledate izvore rasta, to je bila isključivo, takozvana „agregatna tražnja“ fiksirana iz spoljnih izvora.

To je dobro, ali ono što je bilo loše što je to neodrživo, to je povećalo dug i sada preko ovih kamata to plaćamo, to je povećalo spoljni deficit i to nas je dovelo u situaciju velikog zaduživanja i to je ono što je najgore od svega, proizvelo relativno male efekte u domaćoj privredi, pošto je tražnja takva da je tražila mnogo proizvoda iz uvoza, što je posle 15 godina restrikcija i normalno. Ljudi su hteli da kupe uvozne televizore, uvozne automobile, odeću itd.

Sada se nalazimo u situaciji u kojoj je domaća tražnja mnogo bolja. Meni je drago što je smanjenje plata i penzija u javnom sektoru do te mere kompenzirano rastom plata u privatnom sektoru, da na nivou prva četiri meseca nema smanjenja ni poreza na plate, niti ima smanjenja doprinosa na plate za socijalno i penzijsko osiguranje. Ljudi kažu da je delom to izlazak iz sive ekonomije, pa neka je, i to je dobro.

Ali, činjenica je da ne postoji restriktivno dejstvo smanjenja plata i penzija na ukupnu tražnju. Imamo čak podatke o tome da raste 3,5%, raste prerađivačka industrija sa isključenjem uglja i struje. Znači, to je za prva tri meseca. Prema tome, to su znaci koji nisu za aplaudiranje, ali su dobri znaci, dolazi do oživljavanja i da dolazi do preokreta.

Očekujem da će u kombinaciji toga i svega onoga što moramo da radimo, jer nisu samo cifre o sredstvima koja su plaćena važne, nego je važno šta se završava. Mi imamo ogromna sredstva koja su odobrena, a nisu iskorišćena. Znači od 4,9 milijardi odobrenih ukupnih projektnih kredita, kod nas je iskorišćeno svega 1,2 milijarde, 3,7 milijardi čeka da bude iskorišćeno, nadam se produktivno, efektivno, tj dostizanjem ciljeva i efikasni odnos troškova rezultata da bi smo otvorili radna mesta, povećali rast i uradili sve ono gde se svi slažemo. Treba da gledamo onaj deo koji nije partijski obojen, gde se sve stranke, gde se svi učesnici ovog procesa i svi građani slažu.