Privremene narodna skupština stenografske belešKE

Drugo, na strani rashoda imamo smanjenje tekućih rashoda od 26 milijardi, od toga plate, dopunske dve i po milijarde povrh onog smanjenja plata od 10%. Robe tri milijarde povrh onog, pre svega zbog pada cene energije, ali i to je ušteda. Kamate dve milijarde manje bez računanja ovog efekta revalorizacija kamata, socijalna davanja 2,7 milijardi i transferi fondovima minus 18,5 milijardi zbog toga što se bolje uplaćuju doprinosi.

Ukupni kapitalni rashodi koji se ovde toliko pominju su manji, ali za 8,5 milijardi. Ukupno smanjenje rashoda je 34,5 milijardi, 42,3 i 34,5 su zajedno 76,8 milijardi manje, smanjen je deficit u odnosu na plan koji je fond podržao koji je smanjenje u pravcu fiskalne konsolidacije od tri godine.

Znači, mi smo prebacili plan za 76,8 po ovim kategorijama, 42 milijarde na strani prihoda i 34,5 na strani rashoda. Ključna ekonomska stvar, zašto govorim o akcizama? Zato što dosta ovih stvari su tekuća smanjenja koja ne možemo da garantujemo u narednoj godini. Ove akcize nam nude strukturni prihod u narednim godinama da održimo plan za tri godine i za dve godine da ga postignemo.

To je suština, tako se vozi brod. Tako što uradimo skraćenja u kratkom roku i onda ih podržimo strukturnim merama na duži rok. Prema tome, ako budemo prebacivali, mi ćemo radi ustupiti akcize EPS-u ili smanjiti akcize kada za to dođe vreme, kada izađemo na situaciju gde imamo smanjenje duga u društvenom proizvodu i deficit koji možemo da održavamo ispod nivoa mastrihta. To je 76,8.

Na kraju maja to bi bilo umesto 90 projektovanih 25, to je stvaran podatak, a očekujemo da ćemo isto to održati na kraju juna, pa ćemo umesto 107 projektovanog deficita imati svega 30. To je tih 75-76 milijardi koje smo uštedeli, raspoređeno ravnomerno na sve ove kategorije. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI (Konstantin Arsenović): Reč ima narodni poslanik Zoran Živković, replika.

ZORAN ŽIVKOVIĆ: Zahvaljujem se na velikodušnosti da dobijem repliku.

Prvo, oko terminologije, to što ste rekli je tačno, ali pitanje je da li premijer kada iznosi taj podatak i kada to pominje, misli na to što ste vi rekli? Ne znam čime se, zašto bismo se mi hvalili, samo malo…

(Zoran Babić, s mesta: Šta je sada ovo? Ovo je vređanje.)

Hoćete da stišate nervozne poslanike od preko puta?

Potpuno je besmisleno da se hvalite povećavanjem naplate PDV-a ako nemate povećanje BDP-a. Ne možete da se hvalite nečim što su kratkoročne mere, odnosno posledice kao što ste rekli kratkoročnih mera.

Rekli ste da vas ja citiram pogrešno, pogledajte po medijima, pet minuta posle toga što ste rekli svi naslovi vašeg govora danas imaju to. To je naslov, građani su nagrađeni akcizama. To nema veze sa mnom, ja ne upravljam medijima.

Što se tiče ovog sajta, ako je nešto nelegalno hapsite brate, nemojte da dižete galamu i da se žalite na povredu Poslovnika, a generalno reč niste rekli o tome šta je suština, a to je neefikasno kriminalno poslovanje u EPS-u. To je jedan apsolutno tamni vilajet u Srbiji gde se apsolutno ništa ne zna šta se radi, ko se zapošljava, šta se kupuje. U svakoj nabavci su cene 20-50% veće nego što su tržišne cene. Niko nikome ne polaže račune. To su razlozi zbog čega se ide na poskupljenje struje, da li kroz akcize plus poskupljenje, da li ovako.

Ništa mi niste rekli o prosečnoj ceni struje koja nije 4,9, rekao sam vam, pogledajte kada se skinu brojila koja imaju potrošnju nula, a takvih je 200.000, imaćete drugi prosek. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, povreda Poslovnika.

ZORAN BABIĆ: Član 107. je povređen. Malopre smo videli da gospodin Živković ne zna šta je bruto domaći PDV, ali već sada se izdiže na viši nivo pa se pita, ne znam sa kojim pravom, da li premijer to zna ili ne zna, premijer koji barata tim činjenicama i egzaktnim podacima i svemu onome o čemu govore.

Malopre smo čuli da bruto domaći PDV ne postoji i to je tvrdio gospodin Živković. Sada umesto da uputi izvinjenje Narodnoj skupštini i građanima Republike Srbije ide sledeća optužba i sledeće vređanje Narodne skupštine, ali i premijera. Kao što ne zna da postoji bruto domaći PDV, tako ne zna da je i prikrivanje krivičnog dela krivično delo.

Pošto je pun informacija o tome kakve se kriminalne radnje rade u EPS-u, a mislim da je najveća kriminalna radnja onda kada neko donese bure usred Niša pa kaže – umesto da plaćate račune EPS-u vi bacajte račune u ovo bure i zapalite račune. Mislim da je to kriminalno političko ponašanje. Ako neko zna da postoji kriminal u okviru EPS-a ili bilo gde, postoje organi koji istražuju i koji to rade. Nije skupštinska govornica mesto, mesto je u Specijalnom sudu za organizovani kriminal. Mesto je u tužilaštvu, pa tamo gospodin Živković može da iznosi ove paušalne ocene. Da ima dokaza za tako nešto, da ima utemeljenje u svemu ovome sigurno da bi ove optužbe imale i ime i prezime i imale bi i optužnicu i imale bi sudske procese, a ne ovako paušalno, paušalno kao što ne zna da postoji bruto domaći PDV, tako sam siguran da ne zna da postoji kriminal u EPS-u, jer da zna verovatno bi rekao ime i prezime onih ljudi koji se time bave, a ne samo blanko optužbe na bilo čiji račun.

Molim vas da ubuduće to sankcionišete, da nas ne bombarduje kao što će verovatno u nekom sledećem prikazu da dotera bure u koje će stavljati račune za utrošenu električnu energiju.

PREDSEDAVAJUĆI: Samo da ponovim odredbe Poslovnika. Nije moje da ja utvrđujem da li neko govori istinu ili ne. Drugo, to je odraz poznavanja, znanja ili neznanja onog ko govori. To je njegov obraz, da kažem ili njegov nivo, prema tome, neću u to da se upuštam. Rekli ste šta ste imali. Da li želite da se Skupština izjasni? Ne, hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Živković, povreda Poslovnika.

ZORAN ŽIVKOVIĆ: Član 103, zloupotreba povrede Poslovnika prethodnog govornika koji je to iskoristio za repliku i vi ga niste sprečili u tome. Naprotiv pustili ste da dva minuta replicira i da iznosi neistine. Prvo iz mog ličnog života, nikakvo bure, nikad ja, ništa oko struje bez obzira koja će spodoba posle mene da se javi i da kaže nešto o tome, potpuno je nevažno i ja to nikad nisam rekao i nikad ne može 100 hiljada puta ponovljena laž da postane istina.

Drugo, onaj ko zna malo o pravu, nadležni tužilac po saznanju, a saznanje sam mu ja sad dao kad sam rekao da ima kriminala u EPS-u, po saznanju kad to kaže narodni poslanik, makar opozicije, po saznanju treba da povede istragu i da obavesti javnost o tome da li ima osnova za to ili ne. A ja mogu da vam kažem svuda u normalnom svetu postoji objektivna odgovornost, a uvek je po toj odgovornosti kriv onaj ko je na vrhu u ovom trenutku to se zove Aleksandar Vučić.

PREDSEDAVAJUĆI: Znači, ja bih voleo kada se nekom zamera da zloupotrebljava Poslovnik, onda da ne treba ni on to da čini. Vi ste isto tako u zadnjem delu iskoristili njemu da replicirate. Znači, to je problem koji je inače prisutan.

Što se tiče same povrede Poslovnika, mislim da nije povređen Poslovnik iz prostog razloga jeste Babić, onako kako sam ga ja pratio, delom replicirao, ali nije argumentima pokušavao da meni ukaže da sam ja povredio povredu Poslovnika zato što nisam odreagovao na određena pitanja.

Ja sam odgovorio onako kako sam smatrao da je u redu. Znači, da nije moj problem da ja utvrđujem ko govori ovde istinu, a ko ne.

Prema tome, smatram da nije bilo povrede Poslovnika, a vaše je pravo da u Danu za glasanje se izjasni o povredi? (Da.)

Želite da se izjasnimo.

Povreda Poslovnika Marković, isto. Izvolite.

ALEKSANDAR MARKOVIĆ: Hvala predsedavajući.

Član 107. govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.

Gospodine predsedavajući, propustili ste priliku da sankcionišete najgrublji mogući izraz kojim se narušava dostojanstvo i ugled Narodne skupštine. Dakle, prethodni govornik je upotrebio izraz „spodoba“ koja će se javiti posle njega, misleći na narodnog poslanika nekoga. Dakle, zaista mislim da ste u najmanju ruku morali opomenu da mu izreknete.

Ja se ovom prilikom ne bih bavio neznanjem koji je pokazao prethodni govornik. Ministar je pokušao da mu objasni, ali on očigledno to nije shvatio, kao što je izraz „spodoba“ stvar njegovog kućnog vaspitanja. Ali, verujem da će kolega Marijan Rističević da mu objasni na najbolji mogući način pošto je sledeći govornik. Hvala vam najlepše.

PREDSEDAVAJUĆI: Dalje ne bih komentarisao.

Da li želite da se izjasnite? (Ne.)

Ima reč ministar Vujović. Izvolite.

DUŠAN VUJOVIĆ: Da, pošto je gospodin Željko pomenuo dva konkretna pitanja, ja ću dati kratak odgovor. Ne znam da li ste bili u sali, ja sam objasnio istim rečima koje isto znače, ali ja ću ponoviti, da je program gde smo mi čekali da se donese program restrukturiranja EPS poslovnog, korporativnog, organizacionog, da se nađu rešenja za pitanja tehničkih gubitaka koji su enormno visoki 15% do 16%, nenaplaćenih potraživanja od 14% do 15% neracionalne korporativne strukture, neracionalnog sistema, neefikasnog visokog nivoa troškova itd. To istim rečima govori o istim stvarima o kojima vi govorite samo ja to govorim sa stanovišta struke.

Prema tome, taj program će biti podržan višegodišnjim strukturnim zajmom Svetske banke koji će angažovati vrhunske stručnjake i paralelne zajmom IBRD-a o korporativnom restrukturiranju EPS. To je sve predviđeno. Mi to imamo u vidu i to sprovodimo. Samo toliko.

Ti su programi krenuli. Prvo snimanje situacije decembra prošle godine, ali to traje i to se završava, čini mi se, negde da je planirano do oktobra, u novembru mesecu. Ide na savet direktora, a posle toga na ratifikaciju u ovom parlamentu, strukturni zajam kojim će se podržati restrukturiranje pre svega javnih preduzeća, pre svega EPS i Železnice, a onda posle toga u drugom ciklusu i drugih preduzeća. Toliko o tome.

Znači, imamo u vidu strukturnu transformaciju EPS i vrlo ozbiljno o tome razmišljamo. Jedan od elemenata gde smo najviše rezervi dobili to je koliko vremena oni misle da je potrebno da se promeni sistem javnih nabavki, koji je naravno, pretpostavljate, u prethodnom režimu se vodio u 13 odvojenih preduzeća. To je jedna od konkretnih stvari. Da li tamo postoje povrede zakona ili ne, to je predmet nečijeg detaljnijeg istraživanja, a ne našeg nagađanja ovde.

Što se tiče svih ovih drugih stvari o kojima smo danas govorili ovde, ne bih ponavljao. Moram da vam kažem jedno, povodom duga cifre koje navodimo, navodimo vrlo egzaktno. Cifre su preuveličane, ponavljam još jednom, samo za „Deltu“. „Delta“ je povećanje od januara do kraja maja. Znači sa 22,8 milijardi na 24,1 milijarda. To povećanje se sastoji od 750 miliona kursnih razlika i 523 miliona povećanje duga. Od čega, svega 25 miliona dinara ide na finansiranje deficita budžeta, a preostalo je korišćenje projektnih zajmova koji su bili sastavni deo budžeta. Oni su efektuirani. Oni su iskorišćeni od strane „Puteva Srbije, Koridora Srbije“ i drugih strukturnih projekata. Sve su to projekti koji su ranije ocenjivani, koji su ratifikovani u ovom parlamentu i koji se sada povlače i u momentu povlačenja se pojavljuju kao dug, odnosno zaduženje. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem ministre.

(Zoran Živković, s mesta: Replika.)

Gospodine Živkoviću, vi želite repliku? Nemate osnova za repliku. Ministar je potpuno jasno odgovorio na vaše pitanje i mislim da stvarno nema osnova za repliku, pogotovo što se obično replike izvode u neki drugi pravac. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

MARIJAN RISTIČEVIĆ: Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, čuveni Pitagora je rekao – ne može se iskazati mudrosti koliko se može prećutati gluposti. Mislim da je Pitagora bio vidovit i da je znao šta će jednog dana pričati jedan poljoprivrednik u pokušaju u Narodnoj skupštini.

Takođe, postoji izreka – ne može vas uvrediti svako, nije dostojan svako da na njega obraćate pažnju i dodatak – da vas može poniziti i uvrediti samo bolji od vas a ne gori.

Ona reč „spodoba“ ne znam na koga se trebala odnositi, ali sam zahvalan gospodinu Markoviću i ministru koji su se javili posle mog kolege poljoprivrednika, pa verujem da ta uvreda, koja se pokušala uputiti meni, ne zasluženo pripala njima i zato se njima izvinjavam jer verujem da to njima nije bilo namenjeno, a da su svojim utrčavanjem u govor posle mog kolege poljoprivrednika dobili sankciju koju nisu zaslužili.

Verujem da je moj kolega, sem što se razume u pelcovanje kokošaka u selu Pukovce lažnim rastvorima, sem što menja kuglice ispod šibica, da se on razume i u električnu energiju tim pre što je devedesetih godina toplo preporučivao građanima da struju ne treba da plaćaju, da bi se na takav način izvršio politički pritisak i srušio tadašnji režim Slobodana Miloševića.

Verujem da će on pokušati opet da preporuči da se ne plaća struja, ali ja ću potvrditi njegove reči da je EPS u veoma lošem stanju, u lošem stanju iz prostog razloga što smo zatekli jednu zapuštenu, napuštenu, razvaljenu privredu, devastiranu državu u kojoj je stranka bivšeg režima podigla mnogobrojne elektrane, što termoelektrane, što hidroelektrane, što elektrane na obnovljive izvore energije itd.

Pokušao sam da pronađem makar jednu od tih mnogih i gle čuda nisam mogao da pronađem, ali obilazeći jednu na Fruškoj Gori, ovo je trebalo da bude solarna elektrana, čini mi se da je opština Mitrovica, ovo je jedna padina na Fruškoj Gori, i ovo je fotografija od pre dva dana. Umesto te solarne elektrane koju je napravila stranka bivšeg režima i premijer Vlade Vojvodine itd. našao sam ovaj korov koji mi u Sremu zovemo kibica, ima ambrozije itd.

Osim te padine za rasad korova nisam našao ni „E“ od elektrane. Mislim da je ovo možda dobro da se zasadi neki vinograd da premijer Vojvodine sad poput premijera republičkog kada mu prestane mandat zasadi neki vinograd i da pokuša da povuče neku subvenciju od 525 hiljada evra. Mislim da je ovo mesto idealno na Fruškoj Gori za vinograd i da zbog te namere na njoj nema solarne elektrane, nema solarnih panela koji su bili planirani i gromoglasno najavljeni. Ja ovde imam i tekstove…

PREDSEDAVAJUĆI: Gospodine Rističević, molim vas, ipak pređite na zakon, na dnevni red.

MARIJAN RISTIČEVIĆ: Govorim o akcizi na električnu energiju. Govorim zašto se uvodi, zašto sada struja mora da poskupi, zato što smo zatekli proizvodnju struje ravnu nuli, zato što smo zatekli emitovanje socijalnih prava sa privredom koja je bila u rasulu, sa privredom koja troši 2,5 puta više električne energije po jedinici BDP i sa stanovima, odnosno sa domaćinstvima koja troše dva puta više struje nego što je to prosek u Evropi po jednom metru kvadratnom.

Zato mislim da novac od akcize treba uložiti u energetsku efikasnost, jer to stranka bivšeg režima nije radila, da se potrošnja struje po kvadratnom metru po jedinici BDP približi onom proseku koji je u EU.

Mislim da smo mnogo promašili i u poljoprivrednoj politici koja je vezana za energetiku. Možda da smo to radili ranije sada ne bi morali da uvodimo akcizu na električnu energiju, ali stranci bivšeg režima nije palo na pamet da spoji poljoprivredu i energetiku. Tek kada su otišli sa vlasti počeli su nešto da prepisuju iz naših programa.

Naime, zalažem se da se spoji poljoprivreda i energetika i da električnu energiju proizvodimo što više iz obnovljivih izvora. Srbija u ovom trenutku ima preko 400 hiljada hektara zapuštene poljoprivredne zemlje, a to je, naravno, zatečeni rezultat stranke bivšeg režima, i da ne bi povećavali stalno te akcize na električnu energiju, preporučujem da to zemljište obradimo, odnosno da od para koje uberemo od akcize dižemo energetske farme tako što ćemo spojiti poljoprivredu, stočarstvo i proizvodnju električne energije od biomase, tako da na 400 hiljada hektara mi možemo da proizvedemo električne energije u iznosu od 1300 megavata. Na svakih 300 hektara možemo da podignemo 200 do 300 grla krupne stoke i da proizvedemo jedan megavat električne energije, ukoliko posejemo, odnosno zasadimo biljke za ishranu stoke i za proizvodnju obnovljive energije.

Dakle, mislim da treba spojiti poljoprivredu, treba spojiti energetiku, tim pre što bi proizvedenu energiju upotrebili da primarne poljoprivredne proizvode, da meso, mleko, jaja uspemo pomoću te električne energije da preradimo u jedan prehrambeni ili više brendova prehrambenih proizvoda koje možemo da plasiramo na domaćim, okolnim tržištima itd.

Ranije ništa nije ulagano u tom smislu i zato sada treba podizati cenu električne energije, treba dizati akcize, iz te akcize novac treba uložiti, sa jedne strane, u izolacije, termoizolacije samih zgrada itd, da trošimo što manje električne energije kao domaćinstva, s obzirom da više od polovine električne energije koristimo kao domaćinstva. Drugu polovinu koju koristimo kao privreda moramo takođe da podignemo energetsku efikasnost, jer po jedinici BDP koristimo dva do 2,5 puta više energije nego što je to u zemljama EU.

To je ono gde bih ja uložio novac i to je moja preporuka ministru, takođe uz preporuku da ne sluša bivšeg premijera, koji osim bacanja računa za struju, ništa drugo nije znao. Mislim da je vreme da novac koji dobijamo uložimo u proizvodnju, u stočarstvo, u poljoprivredu i da na takav način napravimo energetske farme, da podignemo kapacitete u proizvodnji električne energije i da tako poljoprivrednici, kroz poroizvodnju mesa, mleka i proizvodnju energije, više zarade, a da država ima veći BDP i iz toga, iz proizvodnje da podignemo plate i penzije, da ne živimo više zaduženo kao što smo živeli za vreme stranke bivšeg režima, već da živimo od zarađenog i da stanje koje je bilo zatečeno, kao na Marsu je bilo uslova za život, a nije bilo života, da to prevaziđemo.

Struja nije skupa, ali su plate jeftine. Moramo dizati privredu, iz koje će rasti, na jedan efikasan način, iz podignute, veće vrednosti će rasti i plate i penzije i mislim da je to jedini izlaz koji ova država ima, a sve drugo je demagogija, makar to pričao bivši premijer, stručnjak za poljoprivredu, odnosno poljoprivrednik na određeno vreme.

Ovih dana smo svedoci da stranka bivšeg režima pokušava da se plasira kao proizvođač energije i sigurno ste čuli vest za njihovu nameru da prestignu Teslu. Taj njihov projekat se zove „Osvetlimo Srbiju“. Ne verujem da će oni u Srbiji upaliti svetlo, ali verujem da će ugasiti stranku. Hvala .

PREDSEDAVAJUĆI: Hvala.

Reč ima narodni poslanik Blagoje Bradić, a zatim Vladimir Đukanović.

Izvolite, gospodine Bradiću.

BLAGOJE BRADIĆ: Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Gospodine ministre, uvaženi gosti, koleginice i kolege narodni poslanici, građani Srbije, drage moje Nišlije, pre nekoliko dana, kada su mi javili o ovoj sednici i kada su, pre nego što sam pogledao dnevni red, rekli da dolazi Ministarstvo finansija, mislio sam, gospodine ministre, da ćemo u duhu našeg razgovora, kada smo raspravljali o privredi, o preduzećima u restrukturiranju i kada sam insistirao na tome da par firmi koje su na tom spisku iz Niša ostanu i dalje da bitišu i da ti ljudi imaju šansu da rade i da stvaraju svoj lični dohodak.

Vi ste nama objasnili da to tako mora da bude, da ćete ovog puta doći sa predlogom izmene budžeta gde ćete poslušati predlog stranke „Zajedno za Srbiju“ i naše poslaničke grupe i da ćete novca uložiti u pokretanje energetske efikasnosti u Srbiji, jer znamo da 1,5 miliona stanova u Srbiji treba da se izoluje, da je to strašan motor pokretač građevinske operative, firmi koje rade materijal koji treba da se ugradi kod izolovanja fasada, da ćete deo budžeta uložiti u aktiviranje biomase koja propada u našim šumama i smanjiti uvoz energenata gasa i nafte za milijardu evra, što je jedan od glavnih uzroka deficita, pored ostalih, ali je jedan od najglavnijih deficita našeg budžeta, da ćete uložiti novac u aktivaciju plana razvoja rudarstva, Akcioni plan koji je usvojen 2012. godine i tako pokrenuti rudarstvo, da ćemo izaći iz politike traženja „Svetog grala“, velikih firmi koje će da pokrenu Srbiju, nego da ćemo mi pokrenuti našu privredu i povećati dohodovanu stranu budžeta, kako ne bi bili u deficitu, kako bi imali normalan budžet, daj Bože, nekada u budućnosti suficit.

Ovde ste rekli da mi imao 50 milijardi manji deficit od planiranog, ali niste rekli da je između 15 i 20 milijardi benefit koji smo dobili usvajanjem prebacivanje 2% doprinosa sa zdravstva na Penzioni fond i sa time da imamo toliko manje davanja iz budžeta što se tiče penzija, jel tako, da ćemo ovim uvođenjem akciza, koje će biti najverovatnije, sudeći po raspoloženju skupštinske većine i vas koji predstavljate Vladu, građani Srbije dodatno biti opterećeni na godišnjem nivou 14, 5 milijardi, ako ja imam dobar podatak ovde, ne, 17 milijardi, izvinjavam se, a da će do kraja godine, pošto od avgusta meseca počinje naplata akciza na struju, da će to biti 5,4 milijarde.

Šta želim ovim da kažem? Sve ono što imate pozitivno u budžetu se zasniva na „ceđenju suve drenovine“. Da li vi znate da u gradu Nišu se udružilo preko 400 skupština stanara i nepoznat broj, neizbrojan broj privatnih vlasnika objekata sa zahtevom da se smanji cena toplotne energije, tj, daljinskog grejanja. Jedina alternativa koju oni iskazuju ako ne bude smanjena cena daljinskog grejanja je isključenje sa daljinskog grejanja. Oni to traže iz prostog razloga, plaše se sudskih izvršitelja koji su počeli da plene imovinu kod naplate potraživanja od strane „Toplane“ i drugih javnih preduzeća.

Ako se to bude desilo, ceo sistem „Gradske toplane“ u Nišu će se urušiti, a onda se javlja problem i lokalne samouprave i skupštine i Vlade. Šta ćemo raditi sa preko 40 hiljada ljudi zimus koji neće imati grejanje? Jedin alternativa je bila, ono bar koliko sam ja čuo, cena električne energije. Evo, sada da ih obradujem, da im čestitam 22. jun, kada usvajamo prvi put, Predlog zakona o akcizama menjamo i usvajamo akcizu na struju, gde, kako sam ja slušao, biće svima dobro, jer se puni budžet. Samo ima jedan problem, dragi prijatelji, postoji Srbija van Beograda, postoji Srbija gde u Nišu trenutno 38% radno sposobnog stanovništva ne radi. Od čega će oni da plate?

Zbog toga insistiram da Narodna skupština i Vlada maksimalno angažuju budžet u pokretanje onoga što mi imamo, a to su naši resursi, ne čekajući velike kompanije, jer velike kompanije ne mogu da zaposle stotine hiljada ljudi. One jesu potrebne, ali bez pokretanja poljoprivrede, bez povećanja površina pod navodnjavanjem, koje daju tri do četiri puta više proizvoda nego ovako u kakvom su stanju sada, bez pokretanja građevinske industrije, bez pokretanja hemijske industrije, bez pokretanja naftne industrije, a to smo isto pričali, gospodine ministre, na jednom od prošlih viđanja, da je potrebno insistirati da NIS izvrši adaptaciju svojih prerađivačkih kapaciteta da bi mogli da prerađujemo tzv. duboku naftu kada budu iscrpljene naše rezerve, da ne izgubimo naftnu industriju.

Dakle, ovako sa ovim predlogom stranke Zajedno za Srbiju, a verujemo duboko i moja poslanička grupa SDS i Zeleni Srbije, nećemo podržati ovaj predlog, jer smatramo da je ovo samo jedan dodatni namet na građane Srbije, koji oni više ne mogu da plate. Građani Srbije žele da plaćaju svoje dažbine, žele da ispunjavaju obaveze, ali postoji jedno osnovno pitanje – odakle? Potpuno razumem vas da se borite za budžet. Vi gledate tu stranu medalja, a ja vam kažem - izađite iz Ministarstva i prošetajte gradovima da vidite kakvo je stanje gradskih budžeta, kakvo je stanje privrede u Srbiji. Ma ko bio pre, vi ste odgovorni sada i vi ste dobili mandat građana Srbije govoreći da će biti bolje, a ne da kukate kako je bilo gore, pa ne može bolje. Ne, vi ste dobili mandat da bude bolje i vaša je obaveza da u Srbiji bude bolje. Dođite da vidite kako izgleda u gradu Nišu, gde mi imamo dug za javnu rasvetu preko 200 miliona. Da li treba opet da iseku struju? O tome vi trebate, gospodine ministre, da vodite računa. Batalite se povećanja troškova na teret građana Srbije, jer, bar što se tiče građana Niša, nema odakle da se plati. Ja vam se zahvaljujem.

PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima narodni poslanik Momir Stojanović, a zatim Balša Božović. Izvolite.