Privremene narodna skupština stenografske belešKE

REPUBLIKA SRBIJA PRIVREMENE NARODNA SKUPŠTINA STENOGRAFSKE BELEŠKE

Deseto vanredno zasedanje (neredigovane i neautorizovane)

Narodne skupštine Republike Srbije

01 Broj: 06-2/273-15

22. jun 2015. godine

Beograd
(Sednica je počela u 10.20 časova. Sednicom predsedava Konstantin Arsenović, potpredsednik Narodne skupštine.)

*

* *

PREDSEDAVAJUĆI: Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što nastavimo sa radom, dozvolite mi da vas pozovem da pozdravimo naše omladince, prvake sveta u fudbali, kao i sve sportiste koji učestvuju na Evropskom prvenstvu.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Desetog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 90 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 137 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine, u smislu člana 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine.

Reč ima narodni poslanik dr Janko Veselinović, po Poslovniku.

JANKO VESELINOVIĆ: Poštovani predsedavajući, reklamiram član 87. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije u kojem jasno piše da sednice Narodne skupštine po pravilu se održavaju utorkom, sredom i četvrtkom od 10.00 do 18.00 časova.

Danas smo sednicu počeli sa 21 minut zakašnjenja i smatram da je ovo omalovažavanje građana Republike Srbije od većine koja ima 210 narodnih poslanika. prihvatam izvinjenje, gospođo predsednice, vidim da vam je žao, ali smatram da je ovo omalovažavanje građana Srbije od strane vladajuće koalicije koja ima 200 narodnih poslanika, a ne može da okupi za početak sednice 126 narodnih poslanika i to iz dana u dan. Dakle, i na prošloj sednici je bila ista situacija.

Molim vas, predsedavajući, i predsednica je tu, da uložite nešto, da uložite napor i da razgovarate sa šefom poslaničke grupe SNS, gospodinom Babićem, šefom poslaničke grupe SPS, da se omogući rad i da ne gubimo vreme zbog činjenice da neki problemi postoje u toj koaliciji. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Slažem se delimično sa vama, ali po Poslovniku je predviđeno da sednica po pravilu počinje u 10.00 časova. Lično bih voleo da smo počeli na vreme, ali isto tako moram da kažem da se ne slažem sa vašom konstatacijom da je namera narodnih poslanika većine da omalovažava građane Srbije. To je teška kvalifikacija, ali sigurno da je poželjno da počinjemo po mogućnosti na vreme.

No, vaše je pravo da se izjasnite da li da se u Danu za glasanje izjasnimo o povredi Poslovnika. (Da.)

Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: prof. dr Žarko Obradović, mr Dejan Radenković, Stefana Miladinović, Marjana Maraš i Branko Ružić.

Saglasno članu 86. stav 2. i članu 87. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvao u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 86. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine i, izuzetno, za ponedeljak, dakle mimo dana utvrđenih u članu 87. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri predloge akata iz predloženog dnevnog reda.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uz saziv sednice Desetog vanrednog zasedanja Narodne skupštine u 2015. godini, koja je sazvana na zahtev Vlade, saglasno članu 106. stav 3. Ustava Republike Srbije, članu 48. stav 3. Zakona o Narodnoj skupštini i članu 249. Poslovnika Narodne skupštine, dostavljen vam je i zahtev za održavanje vanrednog zasedanja Narodne skupštine, sa određenim dnevnim redom sadržanim u tom zahtevu.

Kao što ste mogli da vidite, za sednicu Desetog vanrednog zasedanja Narodne skupštine u 2015. godini, određen je sledeći
D n e v n i r e d:
1. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama;

2. Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o zajedničkom tranzitnom postupku;

3. Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o pojednostavljenju formalnosti u trgovini robom;

4. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Projekat unapređenja zemljišne administracije u Srbiji) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj;

5. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj (Zajam za razvoj i restrukturiranje preduzeća SOE-DPL);

6. Predlog odluke o Programu zvanične statistike u periodu od 2016. do 2020. godine;

7. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Moldavije o ukidanju viza za državljane dveju zemalja;

8. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Finske o bavljenju plaćenim poslovima članova porodice zaposlenih u njihovim diplomatskim misijama, konzularnim predstavništvima ili misijama pri međunarodnim vladinim organizacijama.

(Marko Đurišić, s mesta: Poslovnik.)

Narodni poslanik Veroljub Arsić na osnovu člana 92. stav 2, člana 157. stav 2. i čl. 170, 192. i 193. Poslovnika Narodne skupštine predložio je da se obavi:

1. Zajednički načelni i jedinstveni pretres o:

- Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama;

- Predlogu zakona o potvrđivanju Konvencije o zajedničkom tranzitnom postupku;

- Predlogu zakona o potvrđivanju Konvencije o pojednostavljenju formalnosti u trgovini robom;

- Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Projekat unapređenja zemljišne administracije u Srbiji) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj;

- Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj (Zajam za razvoj i restrukturiranje preduzeća SOE-DPL);

- Predlogu odluke o Programu zvanične statistike u periodu od 2016. do 2020. godine;

2. Zajednički jedinstveni pretres o:

- Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Moldavije o ukidanju viza za državljane dveju zemalja;

- Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Finske o bavljenju plaćenim poslovima članova porodice zaposlenih u njihovim diplomatskim misijama, konzularnim predstavništvima ili misijama pri međunarodnim vladinim organizacijama.

Da li narodni poslanik Veroljub Arsić želi reč? (Ne.)

(Marko Đurišić, s mesta: Poslovnik.)

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Samo da završimo, molim vas.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 126, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 18 od ukupno 144 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština, većinom glasova, prihvatila ovaj predlog.

Prelazimo na rad po dnevnom redu.

Po Poslovniku, Marko Đurišić. Izvolite.

MARKO ĐURIŠIĆ: Poštovani predsedavajući, nažalost, nastavili ste praksu vaših kolega i prekršili član 103. Poslovnika koji kaže kada se daje reč u stavu 3. poslaniku koji ukaže na povredu Poslovnika, predsednik daje reč, koji ukazuje na povredu iz stava 1. ovog člana odmah po završenom izlaganju prethodnog govornika, s tim što predsednici poslaničkih grupa imaju prednost.

Ja sam se javio kada ste počeli da čitate predlog za objedinjavanje rasprave sa željom da ukažem da se krši Poslovnik, član 157. stav 2. Vi ste sada glasanjem, odnosno većina spojila šest tačaka dnevnog reda, od toga pet predloga zakona. Neću sada da nabrajam i da pokušavam da protumačim vezu između tih zakona. Sačekaću izlaganje ministra i da čujemo u kakvoj su vezi svih tih pet zakona, ali šesta tačka koju ste spojili je odluka, Predlog odluke o Programu zvanične statistike, a pročitaću vam član 157. pošto vidim da ima pitanja – u čemu je problem. Stav 2. kaže ovako – Narodna skupština može da odluči da obavi zajednički načelni pretres o više predloga zakona koji su na dnevnom redu iste sednice, a međusobno su uslovljeni jer su rešenja u njima povezana, s tim što se odlučivanje o svakom predlogu obavlja posebno.

Znači – zakona, a ne zakona i odluka. Prekršen je Poslovnik zato što ste spojili na ovaj način šest tačaka dnevnog reda. Tačka 6 – Predlog odluke o programu zvanične statistike ne može da bude spojena po članu 157. stav 2.

Predsedavajući, molim vas, ne znam kako ćemo sada da rešimo. Vi ćete meni da kažete – glasala je većina. Mogla je većina danas da izglasa da je utorak ili da smo počeli u 10,00 časova, a ne u 10,20 časova. Ovo su činjenice i prekršen je Poslovnik, prvo što ste ovo izglasali, a pored toga zato što mi niste dali reč. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Hvala.

Smatram da nije došlo do povrede Poslovnika. Jednostavno, nisam mogao prekinuti čitanje predloga dnevnog reda i da vama dam reč. Bilo je normalno da završim započet postupak.

Da li želite u danu za glasanje da izjasnimo o povredi Poslovnika? (Da.)

Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pozvao da današnjoj sednici prisustvuju: dr Dušan Vujović, ministar finansija, Nenad Mijailović, državni sekretar u Ministarstvu finansija, dr Nataša Kovačević, vršilac dužnosti pomoćnika ministra finansija, Vesna Hreljac Ivanović, pomoćnik ministra finansija, Branko Drčelić, vršilac dužnosti direktora Uprave za javni dug u Ministarstvu finansija, dr Miladin Kovačević, vršilac dužnosti direktora Republičkog zavoda za statistiku, Miroslav Janković, pomoćnik direktora Republičkog zavoda za statistiku, dr Anastazija Tanja Đelić, rukovodilac grupe u Ministarstvu finansija, Predrag Aleksić, šef odseka u Ministarstvu finansija, Sonja Nikolić, viši savetnik u Ministarstvu finansija, i Jelena Simić, mlađi savetnik u Ministarstvu finansija.

Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima akata iz dnevnog reda po tačkama od 1. do 6, a pre otvaranja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupne vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika, saglasno članu 96. stav 4. Poslovnika.

Saglasno članu 157. stav 2. i članovima 170. i 193. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, Predlogu zakona o potvrđivanju Konvencije o zajedničkom tranzitnom postupku, Predlogu zakona o potvrđivanju Konvencije o pojednostavljenju formalnosti u trgovini robom, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Projekat unapređenja zemljišne administracije u Srbiji) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj (Zajam za razvoj i restrukturiranje preduzeća SOE-DPL) i Predlogu odluke o Programu zvanične statistike u periodu od 2016. do 2020. godine.

Da li predstavnik predlagača dr Dušan Vujović, ministar finansija, želi reč?

Reč ima ministar Dušan Vujović. Izvolite.

DUŠAN VUJOVIĆ: Hvala lepo.

Pokušaću da budem kratak. Glavni zakon u ovom paketu zakona i odluka je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o akcizama. U okviru tog zakona, ovih izmena predlažu se tri konkretne izmene. Jedna se tiče akcize na električnu energiju, a druge dve mere se tiču izmene akciza na duvan, odnosno duvanske proizvode.

Predlog je da se oporezuje akcizama električna energija na krajnju potrošnju, da se oporezuju tečnosti za punjenje elektronskih cigareta i da se oporezuju duvanske prerađevine koje se u upotrebi greju, ali se ne sagorevaju, tzv. nesagorevajući duvan, koji još uvek ne postoji na tržištu, ali je za njegovo uvođenje potrebno definisati akcize.

Dozvolite prvo da detaljnije objasnim prvu meru, a to je uvođenje akcize na električnu energiju. Razlog za donošenje zakona jeste postizanje ciljeva u domenu politike akciza, pre svega postepena harmonizacija sa akciznom politikom koja je uvedena propisima EU, tačnije direktivom 2003/96 do 27. oktobra 2003. godine. U toj direktivi je propisan čitav niz proizvoda, energenata na koje se uvodi akciza i mi sada prvi put uvodimo akcizu na električnu energiju kao deo harmonizacije sa ovom direktivom.

Drugi razlog za donošenje ove akcize je ostvarivanje obaveza iz programa koji smo sami definisali, koji je podržan programom MMF, a to je uravnoteženje, odnosno približavanje cena električne energije u Srbiji sa cenama u regionu, cenama u Evropi.

Da vas podsetim, Srbija ima cenu električne energije trenutno, zavisno od kursa koji se primenjuje 4,9 ili 4,97 dinara plus 1,06 dinara u svim fiskalnim iznosima. Prva naredna zemlja ispred nas, odnosno do nas, pretposlednja zemlja je Bosna sa 6,9 dinara i 1,16 poreskim opterećenjem, zatim Makedonija sa 8,23, od čega su pola cene, a pole poreska opterećenja, zatim Bugarska sa 7,46 i 1,49, znači ukupno 8,95 i nakon toga Crna Gora sa 8,67 cenom i 1,21 poreskim opterećenjima. I posle predloženog povećanja akcize Srbija bi i dalje ostala ispod i po poreskim opterećenjima i po ukupnoj ceni električne energije za 20 do 25% najmanje.

Zašto je to važno? Naravno, ovu meru smo doneli, ne samo zbog usklađivanja sa uporednim cenama u regionu, sve ostale cene se same, silom tržišta, prilagođavaju, nego zato da obezbedimo trajnu osnovu za razvoj sektora energetike, da minimalno opteretimo građane. Naš je cilj da građani što manje plaćaju struju, ali da pri tom ne dođemo u situaciju da nemamo osnovu za tzv. proširenu reprodukciju EPS. Najvažnije, ove akcize služe da se u budžetu oslobode sredstva, da se podigne cena električne energije koja će obezbediti i supstituciju i racionalno korišćenje električne energije, u Srbiji je najveći procenat korišćenja električne energije za grejanje, da se podstaknu mere štednje i mere supstitucije, da se električna energija menja svim ostalim izvorima koji su raspoloživi u dovoljno velikim količinama u Srbiji i morali bi da se koriste mnogo više.

Orginalno smo planirali da ovu meru uvedemo početkom godine, ali smo pokušali da to odložimo da bismo građanima omogućili makar kraj grejne sezone i još jedan period bez povećanja cene električne energije. Prema dogovorima koje smo sami postigli u Vladi i koje je podržao MMF, za period od tri godine, doneta je odluka da se u sklopu Programa restrukturiranja EPS, koji je donet početkom juna, izvrši prilagođavanje cene električne energije, uključujući i akcize i promenu cene.

Glavni rezultat ove mere biće povećanje opštih prihoda u budžetu, što će popraviti tzv. strukturnu stranu budžeta. Ostvarili smo jako dobre rezultate na ukupnom deficitu od početka godine. Do kraja maja smo imali deficit koji je bio svega 1,5%, 1,6% BDP, sa današnjim danom imamo suficit u junu i imamo ukupan deficit od svega 18 milijardi dinara, obzirom da se do kraja juna očekuje BDP 2000, to je 0,8%, 0,9%. Znači, republički budžet ima deficit od svega 0,8%, 0,9% BDP, što je pet puta manje nego u istom periodu prošle godine.

Ovi rezultati su ostvareni i trajnim merama smanjenja troškova i povećanja prihoda, ali i privremenim, tzv. jednokratnim merama. Ovom merom uvodimo jedan od stalnih izvora prihoda, koji će nam omogućiti da u narednim godinama ostvarimo trajne ciljeve ove politike, a to je vraćanje svih dohodaka koji se plaćaju iz budžeta, i plata i penzija, na nivo trenda posle onih prilagođavanja koje smo imali oktobra prošle godine. To praktično znači da će građani dobiti nagradu za svoju žrtvu. Mi osim smanjenja plata i penzija nismo imali ni jedan drugi element u budžetu gde bismo mogli da započnemo program konsolidacije, to je jako važno da ljudi razumeju.

Najlakše bi bilo smanjiti neku neutralnu stavku. Danas kad smo ostvarili ove rezultate, najlakše bi bilo reći nije bilo potrebno smanjivati ni plate ni penzije, ali to nažalost nije bilo moguće. Proces negde mora da počne, a mi smo ga započeli vrlo otvoreno, na najbolnijem mestu i danas već imamo rezultate toga. Mi smo od početka godine ostvarili smanjenje deficita od preko 75 milijardi, preko 600 miliona evra u odnosu na ono što je bilo konzervativno projektovano. Znači, to je rezultat za koji mislim da zaslužujemo priznanje i mislim da smo građanima Srbije za svoju žrtvu ponudili smanjenje koje će nam omogućiti da idemo na održivu putanju fiskalne konsolidacije i ekonomske obnove ove zemlje.

Drugo, jako važno, jeste uvođenje akciza na ove duvanske proizvode koje sam naveo, što takođe predstavlja korak u pravcu harmonizacije sa Evropom i takođe omogućava da se na proizvode koji se smatraju štetnim za zdravlje ljudi i luksuzom naplate odgovarajući fiskusi i time obezbede izvori prihoda u budžetu.

Posle rezultata koji su ostvareni ove godine, očekujemo da će se kriva povećanja učešća duga u društvenom proizvodu preokrenuti ranije, za najmanje godinu dana od onoga što je bilo projektovano programom koji je usvojen prošle jeseni. Znači, očekujemo da će 2016. godine, a ne 2017. godine, doći do početka pada i da ćemo dostići uravnoteženi nivo, odnosno dostići kriterijume i u deficitu i u dugu već tokom 2016/2017. godine, a ne posle tog projektovanog perioda.

Ovde je važan element dug. Po ciframa koje se saopštavaju u medijima i koje se diskutuju, dug je od 31. decembra 2014. do 31. maja 2015. godine porastao sa 22,8 milijardi, zaokružujem, na 24,1 milijardu evra. Ova cifra u sebi sadrži dva elementa. Dakle, 750 miliona evra ekvivalent su kursne razlike, a 523 miliona evra je povećanje duga, i to povećanje duga u dolarima samo 42 miliona dolara, povećanje duga u evrima 210 miliona evra, povećanje duga u dinarima 25 milijardi dinara i povećanje svih ostalih kategorija, uključujući i specijalna prava vučenja, osam milijardi. Od toga samo se 25 milijardi dinarski odnosi na pokrivanje deficita, a sve ostale kategorije odnose se na povlačenje tzv. projektnih zajmova.

Prema tome, tu je 100 miliona od EPS-a koje su povučene i to su svi projektni zajmovi. Između ostalog ćete dva takva zajma danas imati na dnevnom redu kao predmet ratifikacije. To je veza. Veza je da se projektni zajmovi koji su u budžetu za 2015. godinu taksativno navedeni sa iznosima, namenom itd, kad se realizuju oni se pojavljuju u našem dugu. Prema tome, ove veličine koje se pojavljuju u dugu se aktiviraju projektni zajmovi koji su pre više meseci ili više godina odobreni i kad prođu ratifikaciju i povlače se sredstva, tek se tada pojavljuju kao sastavni deo javnog duga.

Dopunska informacija. Sa današnjim danom, odnosno sa 19. junom, to je poslednji podatak koji imamo, stanje duga je 23,6 milijardi evra, ponovo sa napomenom da su od toga oko 750 miliona kursne razlike, a preostali deo, nešto malo manje od 500 miliona, su promene zaduženja.

Što se tiče ostalih zakona koji se nalaze u ovom paketu, već sam pomenuo dva projektna zajma koji se odnose, jedan na projekat koji podržava reformu katastra u Srbiji, dovođenje katastra u sklad sa najnovijim svetskim dostignućima, i u načinu ustanovljavanja baze podataka tog katastra, i u načinu ažuriranja, i u načinu vođenja, i u kompjuterskoj podršci, znači kompletno će biti elektronski katastar, kao i u softveru za njegovo praćenje. Sprovođenjem ovog projekta ćemo za relativno mala sredstva dovesti Srbiju na nivo najrazvijenijih zemalja i najuređenijih zemalja u svetu sa stanovišta katastra.

Dakle, mi godinama čekamo ovu promenu. Bilo je nekoliko pokušaja od 2000. godine da se to uradi, a tek sada ovim projektom ćemo to dovesti do finala. Očekujem da će to bitno poboljšati sve procese, a pogotovo procese privatizacije, procese restitucije i sve procese koji u sebe uključuju imovinsko pravne odnose. Bez toga ne možemo da idemo napred. Vi jako dobro znate da naše strukturne reforme danas kasne zbog toga što u gotovo svakom slučaju privatizacije imamo nerešene imovinsko pravne odnose koji se često upravo tiču katastra. Uvođenje reda u ovoj oblasti je jako značajno.

Drugi zajam koji je danas na dnevnom redu za diskusiju i glasanje, nadam se, u sredu, jeste zakon koji podržava restrukturiranje preduzeća, takozvani SOEDPL. Znači, to su javna preduzeća, to je strukturni zajam za podržavanje restrukturiranje javnih preduzeća. Cilj i smisao ovog zajma je da podrži i finansira jednokratne troškove restrukturiranja preduzeća. Kao što znate, to su troškovi kojim se ova preduzeća pravno i institucionalno dovode u stanje da mogu da funkcionišu na tržištu. Neka od njih će naći nove vlasnike i naći novo mesto na tržištu, a neka od njih će morati da prođu kroz proces stečaja i da u procesu stečaja pronađu rešenje. I u jednom i u drugom slučaju neophodna su sredstva da se preuzmu obaveze, da se obaveze konvertuju u aktivu, odnosno u ekviti, odnosno u vlasništvo. Treće, da se otpišu potraživanja koja nisu naplativa. Dopunska komponenta je plaćanje otpremnina radnika koji će u ovom procesu optirati da izađu iz radnog odnosa i potraže druga radna mesta, odnosno da sami otvaraju svoje firme.

Šta je prednost ovog zajma? To što on omogućava pod vrlo povoljnim uslovima finansiranja da se prvo odgovori na sva strukturna pitanja vezana za procese privatizacije i stečaja, a drugo da se finansijski teret toga prebaci za pet do sedam godina u budućnost. Znači, naš plan je, i vrlo otvoreno prihvatamo taj rizik, da ovim kreditima rasteretimo tekući budžet od tih jednokratnih troškova i da ih prebacimo sa početkom za pet, šest ili sedam godina, a to finansiramo narednih 15 ili 20 godina. Znači, ovim prihvatamo obavezu da ne samo završimo ove procese, nego da posle toga imamo jednu uređenu privredu koja će funkcionisati normalno, otvarati radna mesta i imati ekonomski rad da bi mogla da finansira ove troškove u budućnosti.

Dakle, mi ne ulazimo u ove kredite i ova zaduženja bez svesti o tome da su to obaveze za budućnost, a pre svega obaveza da one strukturne reforme koje danas sprovodimo sprovedemo do kraja, da one daju efekat. Nije smisao katastra da potrošimo milione na katastar, a da posle toga imamo ponovo proces izdavanja građevinskih dozvola ili proces rešavanja imovinsko-pravnih odnosa onakav kakav je bio u prošlosti.

Dva zakona koja ovde idu u paketu, po našem predlogu u paketu, su dva zakona koja se tiču pojednostavljenja trgovine, pojednostavljenja tranzita, pojednostavljenja svih procesa razmene sa zemljama u susedstvu i svim drugim zemljama. To su zakoni koji su već dugo spremni za raspravu, ali smo upravo čekali da ih spojimo, jer ne bi bilo racionalno da se ti zakoni sami raspravljaju pojedinačno u Skupštini. Znači, ti zakoni sede i čekaju momenat da se priključe većim zakonima koje smo danas doneli. Ja slušam vašu proceduralnu raspravu i ne mogu da verujem da se naša namera da ekonomično diskutujemo o svim tim zakonima tumači kao neka zavera ili želja da se izbegne rasprava. Naprotiv, bilo bi potpuno nelogično da raspravljamo o malim zakonima, malim izmenama u odvojenim raspravama. Onda bi primedba bila zašto sazivamo Skupštinu da raspravljamo o zakonu koji ima dve strane ili se menjaju tri člana. Ovako ćemo razgovarati o paketu zakona koji se svi nalaze u nadležnosti Ministarstva finansija.

Konačno, program zvanične statistike je nešto što čeka godinama da bude usvojeno. Srbija je zemlja koja je nekada imala jednu od najkvalitetnijih statistika i mogu da se pohvalim da sam bio vredan saradnik u Institutu za statistiku, Saveznog zavoda za statistiku, gde smo pre 20 i nešto godina imali modeliranje i uopšte analizu podataka koja je bila na svetskom nivou. Danas u statistici posle svih integracija zaostajemo. Ovaj program treba našu statistiku da vrati tamo gde je bila, da ispoštuje sve obaveze koje smo na sebe prihvatili i u odnosu na eurostat i u odnosu na standarde koje smo se obavezali prema Fondu. Znači, opšta i specijalna pravila disaminacije statističkih podataka, odnosno širenja statističkih podataka.