Ursula Legvin, leva ruka tame

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame 
 
96 
pre no {to je sunce za{lo, odveli su nas natrag u barake gde su nam dali u`inu, ka{u sa 
malo povr}a i pivo. Kad je pala no}, zaklju~ali su nas u spavaonicu, u kojoj se svetlo nije 
gasilo sve do jutra. Spavali smo na svojevrsnim policama dubokim pet stopa, koje su se 
pru`ale celom du`inom zidova, na dva nivoa. Stari zatvorenici grabili su se za gornji 
nivo, koji je bio po`eljniji, zato {to se topliji vazduh peo uvis. Svako je kao posteljinu 
dobio, na vratima, po jednu vre}u za spavanje. Bile su to grube, te{ke vre}e, koje su 
zaudarale na znoj pre|a{njih korisnika, ali valjano izolovane i tople. Ono {to im je, po 
mene, predstavljalo nedostatak bila je kratko}a. Getenjanin prose~ne visine lako je u nju 
mogao zavu}i ~ak i glavu, ali meni to nije polazilo za rukom; isto tako, nikada nisam 
uspeo da se sasvim opru`im na policama za spavanje. 
 
Mesto na kome smo bili nosilo je naziv Tre}e dobrovolja~ko dobro i zavod za 
preobuku satrpezni{tva Pulefen. Pulefen, trideseta oblast, nalazi se na krajnjem 
severozapadu nastanjive zone Orgoreina, ome|en Sembensijenskim planinama, rekom 
Esagel i obalom. Kraj je retko naseljen, bez velikih gradova. Nama najbli`a varo{ zvala 
se Turuf i le`ala je nekoliko milja na jugozapad; nikada je nisam video. Dobro se 
nalazilo na rubu velikog, nenastanjenog {umskog sreza Tarenpeta. [uma se pru`ala 
odve} na sever za ve}a drveta, kao {to su hemen, serem ili crni vate, tako da se u celosti 
sastojala samo od jedne vrste stabala, ~vornovatog, kr`ljavog zimzelenog drve}a, 
visokog izme|u deset i dvanaest stopa, sa sivim iglicama, zvanog tore. Premda je broj 
doma}ih vrsta, kako biljnih tako i `ivotinjskih, na Zimi neuobi~ajeno mali, brojnost 
svake vrste veoma je velika; u ovoj {umi nije bilo gotovo ni~eg drugog do hiljade 
kavadratnih milja drve}a tore. Ovde je ~ak i divljina bri`ljivo obdelavana: iako se se~a 
{ume obavljala ve} stole}ima, u njoj nije bilo goleti, panjevitih kr~evina, erozijom 
nagri`enih padina. Sticao se utisak da se o svakom pojedina~nom stablu vodi ra~una, kao 
i da nijedna iverka piljevine iz na{e pilane nije ostajala neiskori{}ena. Na dobru se 
nalazila mala radionica; kada vremenske prilike ne bi dozvoljavale da radne skupine odu 
u {umu, posla je uvek bilo u pilani ili radionici, gde smo obra|ivali i sabijali strugotinu, 
koru od drveta i piljevinu u razli~ite oblike ili crpli iz sasu{enih iglica torea jednu vrstu 
smole koja je slu`ila za izradu plastike. 
 
 
Radilo se, dodu{e, punom parom, ali nas nisu iscrpljivali preko mere. Da su 
nam davali malo vi{e hrane i bolju ode}u, posao bi jo{ bio prijatan, ali kako smo najve}i 
deo vremena bili gladni i promrzli, nije moglo da bude govora ni o kakvom 
zadovoljstvu. ^uvari su samo retko bivali grubi, ali nikada okrutni. Nastojali su da budu 
neosetljivi, namarni, natmureni i, bar u mojim o~ima, feminizirani - ali ne u smislu 
ne`nosti, tananosti i sli~no, ve} upravo obrnuto; obla i zama{na telesnost, glomaznost 
bez izbo~ina i o{trih pregiba. I me|u mojim sadruzima zatvorenicima, tako|e prvi put na 
Zimi, javilo mi se ose}anje da sam jedini mu{karac u `enskom dru{tvu, ili u dru{tvu 
evnuha. Zatvorenici su se odlikovali istom mlohavo{}u i krupno{}u. Bilo ih je te{ko 
razlikovati jednog od drugog; njihovi emocionalni naboji izgledali su uvek niski, a 
razgovori bezna~ajni. U po~etku sam tuma~io tu be`ivotnost i otupelost kao posledicu 
uskra}ivanja hrane, toplote i slobode, ali sam ubrzo ustanovio da je posredi ne{to znatno 

---

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame 
 
97 
osobenije: bio je to ishod delovanja droga koje su davane zatvorenicima u svrhu 
sputavanja kemera. 
 
Znao sam da postoje droge koje mogu da smanje ili potpuno odstrane fazu 
potentnosti getenjanskog seksualnog ciklusa; njima se pribegavalo kad bi li~no 
naho|enje, medicinski razlozi ili moralnost nalagali uzdr`avanje. Jedan ili vi{e kemera 
mogli su na ovaj na~in da budu presko~eni bez {tetnih posledica. Dobrovoljno uzimanje 
ovih droga bilo je rasprostranjeno i prihva}eno. Uop{te mi nije palo na pamet da se one 
mogu propisivati i osobama koje nisu bile spremne da ih dobrovoljno prime. 
 
Za to su postojali dobri razlozi. Zatvorenik u kemeru predstavljao bi razdornog 
pojedinca u svojoj radnoj ~eti. Ako se po{tedi od posla, {ta onda u~initi s njim? Naro~ito 
ako niko drugi tada nije bio u kemeru, {to je bilo sasvim mogu}e, budu}i da nas je bilo 
samo sto pedesetak? Za jednog Getenjanina prili~no je te{ko da pro|e kroz kemer bez 
partnera; zar nije onda bolje preduprediti tu neprijatnu okolnost i u{tedeti na radnom 
vremenu tako {to }e se kemer naprosto izbe}i? I tako je seksualnost odstranjena. 
 
Zatvorenici koji su se tu nalazili nekoliko godina ve} su bili psiholo{ki, a 
verujem i u izvesnoj meri fizi~ki prilago|eni ovom hemijskom u{kopljenju. Nalikovali 
su na bespolne junce. Oni nisu znali za stid i `elju, ba{ kao an|eli. Ali nije ljudski biti 
bez stida i `elje. 
 
Budu}i da je priroda veoma strogo odre|ivala i ograni~avala seksualni nagon 
Getenjana, dru{tvo ga, u stvari, i nije mnogo sputavalo: tu je bilo znatno manje 
pot~injavanja seksa propisima, njegovog suzbijanja, potiskivanja nego u bilo kom 
biseksualnom dru{tvu za koje znam. Uzdr`avanje predstavlja u potpunosti dobrovoljan 
izbor; zadovoljavanje nagona sasvim je prihva}eno. Seksualni strah i seksualna 
osuje}enost izuzetno su retki. Hemijsko u{kopljenje na dobru bio je prvi sli~aj koji sam 
video da se dru{tvena svrha kosi sa polnim nagonom. Budu}i da je ovde bilo posredi 
ugu{enje, a ne puko potiskivanje, ni ishod nije bio osuje}enje; ve} ne{to {to je, na duge 
staze, bilo mo`da pogubnije: pasivnost. 
 
Na Zimi ne postoje dru{tveni insekti. Getenjani, za razliku od Zemljana, ne dele 
svoj svet sa tim drevnijim dru{tvima, tim nebrojenim gradovima malih, bespolnih 
radnika, koji poseduju jedino nagon za poslu{no{}u skupini, celini. Kada bi na Zimi bilo 
mrava, Getenjani bi verovatno odavno poku{ali da ih opona{aju. Re`im na 
dobrovolja~kom dobru sasvim je skora{njeg datuma, ograni~en samo na jednu dr`avu 
planete i doslovce nepoznat izvan nje. Ali to je ipak zlokobni znak pravca kojim mo`e da 
krene dru{tvo ljudi koji su u toj meri podlo`ni seksualnoj kontroli. 
 
Kao {to sam rekao, na pulefenskom dobru nismo bili dovoljno hranjeni za 
posao koji smo obavljali, a i na{a ode}a, a osobito obu}a bile su potpuno neprili~ne 
zimskoj klimi. Ni ~uvari, od kojih je ve}ina predstavljala uslovno pu{tene zatvorenike, 
nisu bili u mnogo boljem polo`aju. Svrha ovog mesta i ovog re`ima bila je ka`njavanje, 
ali ne i satiranje, i ja mislim da bi sve jo{ izgledalo sno{ljivo da nije bilo drogiranja i 
ispitivanja. 
 
Neki zatvorenici bili su podvrgavani ispitivanju u skupinama od dvanaest; oni 
bi jednostavno odrecitovali svojevrsno ispovedanje i katehizam, dobili injekciju protiv 

---