Van redno izdanje

66 

su narodi podvrgnuti tajnim silama, koje s,u nalik na one, koje 

stjeraju žir, da se prometne-u hrast ili komet, da slijedi svoj put. 

Ono malo, što se može naslućivati od tih sila, valja potražiti 

ru općem toku razvoja nekoga naroda, a ne u izoliranim činjenicama, 

iz kojih prividno ta evolucija nastaje. Kad bi se posmatrale samo 

izolirane činjenice, činilo bi se, da historijom vlada nevjerojatni 

slučaj. Bilo bi nevjerojatno, kako se je neuki tesar iz Galileje mo¬ 

gao kroz dvije hiljade godina štovati kao svemoćni Bog, u čije 

su se ime osnivale najvažnije civilizacije; nevjerojatno je takodjer, 

>đa bi nekoliko arapskih četa, izašavši iz svojih prašuma, moglo 

»asvojiti pretežni dio staroga grčko-rimskoga svijeta i osnovati 

carstvo, veće od onoga Aleksandra Velikoga; nevjerojatno je ta¬ 

kodjer, da bi u vrlo staroj i vrlo hierarhičkoj Evropi moglo ma¬ 

lom topničkom poručniku uspjeti, da zavlada mnoštvom naroda i 

kraljeva. 

Ostavimo dakle razum filozofima, ali ne tražimo od njega, 

da se previše upleće u vladanje nad ljudima. Ne razumom, već 

najčešće protiv razuma stvorili su se osjećaji kao čast, samopri¬ 

jegor, vjera, ljubav prema slavi i otadžbini, koji su dosad bili ve¬ 

liki pokretači svih civilizacija. 

TREĆE POGLAVLJE. 

Vodje gomila i njihova sredstva za 

uvjeravanje. 

§ 1.  V o d j e  g o m i l a . — Instinktivna potreba svih bića u 

gomili, da se pokoravaju vodji. - Psihologija vodja. - Samo oni 

mogu stvarati vjeru i dati gomilama organizaciju. - Prisilni des-

potizam vodja. - Klasifikacija vodja. - Uloga volje. - § 2.  S r e d ¬ 

s t v a  z a  a k c i j u  v o d j a . — Tvrdjenje, ponavljanje, zaraza. — 

Posebna uloga tih različitih faktora. - Kako se zaraza može uspeti 

iz donjih slojeva u gornje slojeve društva. - Pučko mišljenje po¬ 

staje doskora općenitim mišljenjem. - § 3. P r e s  t i ž . - Definicija 

i klasifikacija prestiža. - SteCeni i osobni prestiž. - Raznt pri¬ 

mjeri. — Kako nestaje prestiž. 

Sad nam je poznat duševni sastav gomila i sad znamo i to, 

koji su motivi kadri, da impresioniraju njihovu dušu. Preostaje 

nam, da ispitamo, kako se moraju primjenjivati ti motivi i tko ih 

može korisno pokrenuti na djelo. , 

67 

§ 1. - Vodje gomila. 

Čim se nadje na okupu izvjesni broj živih bića, bila to gomila 

ljudi ili čopor životinja, ona se instinktivno stavlja pod vlast jednog 

glavara. 

U ljudskim je gomilama taj glavar često samo vodja, no 

kao takav ima on važnu ulogu. Njegova je volja žarište, oko ko¬ 

jega se stvaraju i uskladjuju mišljenja. On je prvi elemenat U 

organizaciji heterogenih gomila i on pripravlja njihovu organizaciju 

u sekte. Dotle on njima upravlja. Gomila je poslušno stado, koje 

se ne bi nikad moglo riješiti gospodara. 

Vodja je u početku bio od veće česti sam vodjen. On je bio 

hipnotiziran idejom, kojoj je kasnije postao apostolom. Ona ga je 

tako prevladala, da mu je sve, što je izvan nje, iščezlo s vida i da 

mu se svaka oprječna misao čini zabludom i predrasudom. Tako 

je na priliku Robespierre, hipnotiziran filozofskim idejama Rous-

seau-ovim, upotrebljavao sredstva inkvizicije, da ih rasprostrani. 

Vodje često nisu ljudi od misli, ali su ljudi od djela. Oni 

su slabo oštrovidni i ne bi takvi i mogli da budu, jer oštrovidnost 

dovodi do sumnje i sprečava akciju. Oni dolaze iz redova ner¬ 

voznih, razdražljivih, napolak obezumljenih, koji tapaju po rubu 

ludosti. Makar kako bila apsurdna ideja, koju brane ili cilj, što ga 

slijede, njihovo se .uvjerenje isprječuje svakom mudrovanju. Prezir 

i progoni ih ne diraju ili ih samo još više podstiču. Osobni interes, 

porodica, sve se to žrtvuje. U njih nema ni nagona samoodržanja 

i u tom idu tako daleko, da jedinu nagradu nalaze u tomu, da po¬ 

stanu mučenici. Intenzivnost njihove vjere daje njihovim riječima 

veliku sugestivnu moć. Mnoštvo je uvijek spremno slušati čovjeka 

jake volje, koja mu se nameće. Ljudi, sabrani ju gomilu, gube svaku 

volju i instinktivno se obraćaju prema onomu, u koga je ima. 

Narodima nije nikad manjkalo vodja, no ovi moraju biti 

prožeti snažnim uvjerenjima, koja stvaraju apostole. Često su to 

suptilni govornici, koji idu samo za osobnim interesima i koji 

nastoje uvjeravati ugadjajući niskim nagonima. Utjecaj, koji oni 

na taj način mogu imati, ponekad je vrlo velik, ali uvijek je vrlo 

kratkotrajan. Veliki apostoli uvjerenjem, koji s,u uzdizali duše go¬ 

mila, kao Petar Eremita, Luther, Savonarola, muževi revolucije, 

opčirejali su tek pošto su sami bili opčinjeni nekim vjerovanjem. 

Oni su tada mogli stvarati u dušama onu strašnu silu, nazvanu 

vjerom, koja čini čovjeka apsolutnim robom svoje sanje. 

---

68 

Stvarati vjeru, radilo se o religioznoj, političkoj ili socijalnoj 

vjeri, pretvarati vjeru u djelo, u osobnost, u ideju, ovo je glavna 

uloga velikih vodja i zato je njihov utjecaj uvijek vrlo velik. Od 

svih sila, kojima čovječanstvo raspolaže, bila je vjera jedna od 

najvećih i evangjelje joj s pravom pridaje moć, da razmiče brda. 

Prožeti čovjeka vjerom, znači podeseterostručiti njegovu snagu. 

Velike historijske dogadjaje ostvarili su neznani vjernici, koji nisu 

imali za sebe ništa, nego svoju vjeru. Književnici i filozofi, a po¬ 

gotovo skeptici, nisu sazdali velike religije, koje su vladale svije¬ 

tom, niti golema carstva, koja su se sterala od jedne hemisfere 

do druge. 

No u ovakvim se primjerima radi o velikim vodjama, a ti 

su dosta rijetki, te im historija može lako označiti broj. Oni čine 

krajnji vrhunac dugoga niza, koji od tih moćnih vodja silazi do 

radnika, koji u kakvoj zadimljenoj krčmi lagano opčinja svoje 

drugove, ponavljajući neprestano nekoliko fraza, koje i  s a m b a š 

ne razumije, no koje bi u svojoj primjeni zacijelo dovele do ostva¬ 

renja svih sanja i svih nada. 

U svim socijalnim sferama, najvišim i najnižim, pada po¬ 

jedinac brzo pod zapovijed vodje, čim jednom nije izoliran. Ve¬ 

ćina ljudi, naročito u pučkim masama, nema osim u svom posebnom 

zanimanju, jasne i promozgane ideje o bilo čemu drugomu. Oni su 

nepodobni, da se sami vode. Vodja je njihov putokaz. On se može 

samo zamijeniti, iako vrlo nedostatno, onim periodičnim publikaci¬ 

jama, koje tvore mišljenja za svoje čitaoce i pribavljaju im one 

sasvim gotove fraze, koje ih razrješuju od razmišljanja. 

Autoritet vodja vrlo je despotski, te se samo tim despotizmom 

i nameće. Cesto se primijetilo, kako oni lako, iako nemaju nikakva 

sredstva, da podupru svoj autoritet, pribavljaju sebi pokornost u 

najnemirnijim radničkim slojevima. Oni utvrdjuju radno vrijeme, 

plaće i nadnice, odlučuju o štrajkovima, te odredjuju, kad se štrajk 

ima početi, a kada obustaviti. 

Vodje danas nastoje, da sve više zamijene javnu vlast, u 

koliko ova dopušta, da se izlaže pretresanju i slabi. Tiranstvo ovih 

novih gospodara čini, da im se gomile pokoravaju mnogo posluš-

nije, nego što bi se pokoravale ikojoj vladi. Ako pak kakvim slu¬ 

čajem nestane vodje i on ne bude smjesta zamijenjen, gomila po¬ 

staje skupom bez veze i otpora. Dušom gomila vlada potreba 

ropstva, a nikad potreba slobode. One tako žude za pokoravanjem, 

da se instinktivno podredjuju onome, koji se izjavi njihovim go¬ 

spodarom. 

Klase vodja mogu se dosta odredjeno razvrstati. U jednu 

spadaju ljudi energični, snažne, ali časovite volje; u drugu, koja 

je mnogo manja od prve, ljudi, u kojih je snažna i podjedno us¬ 

trajna volja. Prvi su žestoki, hrabri, smjeli. Oni su korisni naro¬ 

čito da upravljaju iznenadnim udarima, da povuku za sobom mase 

unatoč pogibli i da promeću u junake jučerašnje novake. Takvi su 

primjerice bili Ney i Murat pod prvim carstvom. Takav je u naše 

vrijeme Garibaldi, pustolov bez svakog talenta, ali energičan, ko¬ 

jemu je uspjelo, da se sa šakom ljudi domogne nekadašnjeg na-

puljskog kraljevstva, koje je branila disciplinirana vojska. 

No iako je energija ovih vodja silna, ona je časovita i ne 

preživljuje podražaj, koji ju je razbudio. Vrativši se u tok običnog 

života, posvjedočuju često začudnu slaboću junaci, koji su bili sama 

vatra. Čini se, da su nepodobni, da razmišljaju i da se prilagode 

najjednostavnijim prilikama, dok su drugima umjeli divno uprav¬ 

ljati. To s,u vodje, koji mogu vršiti svoje Junkcije samo pod uvjetom, 

da budu sami vodjeni i neprestano podjarivani, koji uvijek moraju 

imati nad sobom nekog čovjeka ili ideju i da slijede jasno odre. 

djene stope. 

Druga kategorija vodja, koja se sastoji od ljudi ustrajne 

volje, vrši unatoč manje sjajnim formama mnogo znatniji utjecaj. 

U njoj se nalaze pravi osnivači religija ili velikih djela: sveti 

Pavao, Muhamed, Krištof Kolumbo, Lesseps. Ne pita se, da li su 

inteligentni ili ograničeni, svijet će uvijek biti za njih. Uporna 

volja, kojom oni raspolažu, vrlo je rijetka i neizmjerno snažna 

svojina, koja sve savija. Nikad se dovoljno ne uzima u obzir, ko¬ 

liko može snažna i uporna volja: ništa joj ne odolijeva, ni priroda, 

ni bogovi, ni ljudi! 

Najnoviji primjer, što može snažna i uporna volja, dao nam 

je onaj veliki čovjek, koji je razdvojio dva svijeta i ostvario ono, 

što su kroz tri hiljade godina uzalud pokušavali najveći suvereni. 

On je kasnije na sličnom pothvatu propao, no došla je starost, pa 

se sve utrnulo, a i volja. 

Kad bi se htjelo predočiti, što može sama volja, trebalo bi 

samo u svim pojedinostima prikazati poteškoće, koje je trebalo 

prebroditi, da se prokopa Sueski kanal. Jedan očevidac, dr. Ca-

zalis, sabrao je u nekoliko snažnih redaka sintezu toga velikoga 

djela, kako ju je pripovijedao njen besmrtni začetnik. >I on je 

pripovijedao, iz dana u dan, epopeju kanala. Pripovijedao je sve, 

što je morao svladati, sve nemogućnosti, koje je učinio mogućima, 

sve otpore i koalicije protiv njega, sve patnje, nezgode, poraze, što 

---