Van redno izdanje

---

NARODNA KNJIŽNICA 

VAN REDNO IZDANJE 

Dr GUSTAV LE BON 

PSIHOLOGIJA GOMILA 

ZAGREB 1920. 

TISAK KR. ZEMALJSKE TISKARE 

---

Predgovor. 

TH. RIBOTU, 

RAVNATELJU LISTA „REVUE PHILOSOPHIQUE«, PROFESORU 

PSIHOLOGIJE NA COLLEGE DE FRANCE-U 

POSVEĆUJE U ZNAK OSOBITOG ŠTOVANJA 

GUSTAV LE BON 

Prijašnje naše djelo bilo je posvećeno opisu duše plemena. 

U ovomu želimo ispitati' dušu gomila. 

Skup zajedničkih karaktera, što no ih nasljedstvo pridaje 

svim pojedincima nekog plemena, sačinjava dušu toga plemena. 

No kad se izvjesni broj tih pojedinaca stopi u gomilu, da zajedno 

radi, uči nas opservacija, da iz same Činjenice njihovog zbliženja 

proizlaze izvjesni novi psihološki karakteri, kojih nije bilo u ple¬ 

menskim karakterima i koji se od njih bitno odvajaju. 

Organizirane su gomile uvijek igrale veliku ulogu u životu 

naroda, no ta uloga nije nikad bila tako važna, kao danas. Ne-

svijesna akcija gomila, koja zamjenjuje svijesno djelovanje poje¬ 

dinaca, jedna je od glavnih značajki današnjega vijeka. 

Pokušao sam, da teški problem gomila razložim na isklju¬ 

čivo znanstveni način, to jest da se držim neke metode ne mareći 

za razna mišljenja, teorije i doktrine. Držim, da se samo na taj 

način može razotkriti nešto istine, pogotovo kad se radi, kao ovdje, 

o pitanju, koje živo zaokuplja duhove. Naučenjak, koji nastoji, da 

utvrdi neki pojav, ne smije se obazirati na interese, koje bi svo¬ 

jim utvrdjenjima mogao dirnuti. U svom djelu, koje je netom 

izašlo, primjećuje odlični mislilac g. Goblet d'Alviela, da se ja, 

koji ne spadam ni u jednu suvremenu školu, nalazim u opreci 

s izvjesnim zaključcima svih škola. O ovom će se djelu zacijelo 

moći isto primijetiti. Spadati u koju školu, znači usvajati njene 

predrasude i njene teorije. 

No ipak moram da objasnim čitaocu, zašto izvodim iz 

svojih proučavanja druge zaključke, nego što bi se u prvi mah 

moglo misliti, da ću ih izvesti. Kad na priliku utvrdjujem krajnju 

duševnu inferiornost gomila, ne izuzevši ni elitne skupine, pa ipak 

izjavljujem, da bi unatoč svoj inferiornosti bilo opasno dirati u 

njihovu organizaciju. 

Pozorno proučavanje historičkih činjenica uvijek mi je po¬ 

kazivalo, da su socijalni organizmi jednako zamršeni kao i orga¬ 

nizmi bića, te da nam nije u vlasti, da ih naglo podvrgnemo du-

---

4 

bokim promjenama. Priroda je ponekad radikalna, no nikad, kako 

mi to mislimo i zato je manija velikih reformi nešto najpogubnije 

po narod, makar koliko se te reforme čine u teoriji valjanima. One 

bi bile korisne tek onda, kad bi se odjednom mogla promijeniti i 

duša naroda. Samo vrijeme bi moglo imati takovu moć. Ljudima 

vladaju ideje, osjećaji i običaji, ono, što je u nama samima. Uredbe 

i zakoni očitovanja su naše duše, izražaj njenih potreba. Proizla¬ 

zeći iz te duše, ne bi je uredbe i zakoni mogli promijeniti. 

Proučavanje socijalnih pojava ne može se odijeliti od prou¬ 

čavanja naroda, od kojih su ti pojavi proistekli. Filozofski mogu 

ti pojavi imati apsolutnu vrijednost; u praksi imadu samo relativnu 

vrijednost. 

Proučavajući socijalne pojave, valja ih dakle postepeno ispi¬ 

tivati s dva vrlo različna stajališta. Tad ćemo doći do toga, da 

su izvodi čistog razuma vrlo često u opreci s praktičnim razumom. 

Nema činjenica, pa ni fizičkih, na koje se ta razlika ne bi mogla 

primijeniti. Sa stajališta apsolutne istine kocka su i krug nepro¬ 

mjenljive geometrijske figure, koje se mogu strogo definirati iz¬ 

vjesnim formulama. Sa stajališta našega oka pako, mogu te geome¬ 

trijske figure poprimiti vrlo različite oblike. Perspektiva može 

prometnuti kocku u piramidu ili U Četvrokut, krug u elipsu ili u 

ravni pravac i ti uobraženi oblici 'mnogo su važniji za promatranje 

od zbiljskih oblika, jer su to jedini oblici, koje vidimo i koje foto¬ 

grafija i slikarstvo mogu reproducirati. Irealnost je u mnogom 

slučaju istinitija od realnosti. Zamišljati predmete u njihovim to謠

nim geometrijskim oblicima, značilo bi deformirati prirodu i 

učiniti je takvom, da se ne bi mogla prepoznati. Zamislimo li svijet, 

gdje stanovnici ne bi umjeli drugo, nego kopirati ili fotografirati 

predmete, ne mogavši ih opipati, to bi oni vrlo teško nadošli na 

točan pojam o njihovom' obliku. Poznavanje ovog oblika, koje bi. 

bilo pristupačno samo malomu broju naučenjaka, bilo bi uostalom 

od vrlo slabog interesa. 

Filozof, koji ispituje socijalne pojave, ne smije smetnuti 

s uma, da oni uz svoju teoretsku vrijednost imadu i prekticnu, te 

da s gledišta evolucije civilizacija imade samo potonja neku važ¬ 

nost. Kad to utvrdi, mora biti vrlo obziran u zaključcima, koje 

bi mu u prvi mah nametala logika. 

Ovu mu rezervu nalažu još i drugi momenti. Kompliciranost 

socijalnih činjenica je tolika, da ih. ne možemo obuhvatiti u njihovoj 

cjelini i predvidjati učinke njihovog uzajamnog utjecaja. Pored 

toga se čini, da se iza vidljivih činjenica ponekad kriju tisuće ne¬ 

vidljivih uzroka. Vidljivi socijalni pojavi očito su rezultantom 

golemog nesvijesnog rada, koji je od veće česti nepristupačan 

našoj analizi. Vidljivi .se pojavi mogu uporediti s valovima, koji 

na površini oceana uzrokuju podzemne potrese, kojima je ocean 

sjedištem, a koje mi ne poznajemo. Ispitujemo li gomile po većini 

njenih djela, one nam najčešće razotkrivaju vrlo inferiorni mentalitet, 

no ima i drugih činjenica, gdje nam se čini, da njima upravljaju 

one tajanstvene sile, koje su stari nazivali usudom, prirodom, pro-

vidnošću, a koje mi nazivamo glasom mrtvih i kojima ne možemo 

oporeći moči, iako ne poznamo njihovu bit. Ponekad će se činiti, 

da se u grudima naroda nalaze latentne sile, koje ih pokreću. Ima 

li primjerice išta kompliciranije, logičnije i, divnije od jezika? 

A odakle proistječe ta tako dobro organizirana i tako suptilna 

stvar, nego iz nesvijesne duše gomila? Najučeniji akademičari, 

najuvaženiji gramatičari s teškom mukom utvrdjuju zakone, koji 

vladaju tim jezicima i ne bi bili podobni, da ih sami stvore. A 

jesmo li sigurni, da su genijalne ideje velikana isključivo njihovo 

djelo? One bezuvjetno proizlaze iz pojedinih duhova, ali tisuće 

zrnaca praha, koje sačinjavaju naplavu, u kojoj su te ideje nikle, 

nije li to bila duša gomila, koja ih je uobličila? 

Gomile su" bez sumnje uvijek nesvijesne; no i ta nesvijes-

nost može biti jedna od tajni njihove snage. U prirodi vrše bića, 

koja su podvržena isključivo nagonu, djela, koja nas svojom div¬ 

nom kompliciranošću pune udivljenjem. Razum je čovječanstvu 

previše nov pojam i još previše nedotjeran, a da bi nam mogao 

razotkriti i nadomjestiti zakone nesvijesnosti. U svim našim či-

nima ima nesvijesnost golemu ulogu, a razum vrlo malenu. Ne-

svijesnost utječe kao sila, koja je još nepoznata. 

Želimo li dakle ostati u uskim, no sigurnim granicama stvari, 

koje nauka može razabrati, te ne ćemo li lutati neizvjesnim kraje¬ 

vima i predavati se ispraznim hipotezama, moramo naprosto utvr¬ 

diti pojave, koji su nam pristupačni i ograničiti se na to utvr-

djenje. Svaki zaključak, koji bismo izveli iz svojeg promatranja, 

najčešće je preuranjen, jer iza pojava, koje dobro vidimo, ima 

drugih, koje zlo vidimo, a iza ovih ima možda i takovih, koje 

uopće ne vidimo. 

---