Van redno izdanje

§ 4. — Netolerantnost, autoritarizam i konserva-

tizam gomila. 

Gomile poznavaju samo priproste i krajnje osjećaje; mišljenja, 

ideje i vjerovanja, što su im sugerirana, prihvaćaju ili otklanjaju 

one u cjelini, pa ih smatraju kao apsolutne istin'e ili jednako apso¬ 

lutne zablude. Ovako se uvijek dogadja s vjerovanjima, koja su 

putem sugestije determinirana, mjesto da su nastala putem raz¬ 

mišljanja. Svatko zna, kako su religiozna vjerovanja netolerantna 

i kako despotski gospoduju dušama. 

Nemajući nikakve sumnje o onom, što smatra istinom ili 

zabludom, a poznavajući u drugu ruku jasan pojam o svojoj snazi, 

gomila je autoritativna kao i netolerantna. Pojedinac može trpjeti, 

da mu se protuslovi i da se s njim raspravlja, no gomila to nikad 

ne podnosi. Na javnim skupštinama primaju se najblaža protivu-

riječja sa strane govornika s bijesnom vikom i žestokim pogrdama, 

iza kojih brzo slijede djela i ako govornik ostane pri svome, bit 

će brzo bačen na polje. Da nije straha od prisutnoga izaslanika 

oblasti, gomila bi izmrcvarila govornika, koji joj protuslovi. 

Autoritarizam i netolerantnost općenite su svojine svih kate¬ 

gorija gomila, no one se javljaju u vrlo različitom stepenu, te se 

i ovdje javlja osnovna značajka plemena, koja vlada svim osjeća¬ 

jima i svim mislima ljudi. Autoritarizam i netolerantnost razvijene 

su u osobito visokom stepenu kod latinskih gomila. One su sasvim 

uništile onaj osjećaj pojedinačne nezavisnosti, koji je tako snažan 

kod anglo-saksonskoga plemena. Latinske gomile su osjetljive samo 

za zajedničku nezavisnost sekte, kojoj pripadaju i značajka te neza¬ 

visnosti je potreba, da se svi otpadnici neposredno i naglo pod¬ 

jarme njihovom vjerovanju. Kod latinskih plemena nisu se jako-

binci svih vijekova, počevši od onih Inkvizicije mogli izdignuti 

do drugog pojma o slobodi. 

Autoritarizam i netolerantnost su za gomile vrlo jasne, te 

ih one lako shvaćaju i jednako brzo prihvaćaju, kao što i izvršuju, 

čim im jednom budu nametnute. Gomile slijepo poštuju silu, dok 

dobrota djeluje na njih slabije, jer ona nije drugo, nego jedan 

oblik slaboće. Simpatija gomila nije se, nikad priklanjala dobro¬ 

ćudnim gospodarima, već tiranima, koji su ih jakom rukom tlačili. 

Samo ovakvima dižu one najviše spomenike. Ako pak gomile rado 

gaze nogama oborenoga despota, biva to zato, jer je izgubio svoju 

moć, pa se vratio u kategoriju slabih, koje gomile preziru, jer ih 

se ne boje. Tip heroja, koji je drag gomilama, imat će uvijek struk-

31 

turu Cezara. Njegova perjanica ih zavodi, njegov autoritet im im¬ 

ponira, a njegova ih sablja nagoni u strah. 

Gomila, koja je uvijek spremna, da se podigne na slab auto¬ 

ritet, ropski se klanja jakomu autoritetu. Ako je snaga autoriteta 

promjenljiva, gomila, slijedeći uvijek svoje krajnje osjećaje, prelazi 

izmjenice iz anarhije u ropstvo i iz ropstva u anarhiju. 

Tko bi vjerovao u nadmašnost ravolucionarnih nagona go¬ 

mila, ne bi poznavao njihovu psihologiju. U tom nas pogledu zava¬ 

rava samo njihova žestina. Njihove eksplozije, uzbune i razaranja 

uvijek su vrlo efemerne. Gomilama previše gospoduje nesvijesnost 

i one su previše potčinjene utjecaju stoljetnih nasljedstva, a da ne 

bi bile do krajnosti konservativne. Prepuštene samima sebi, brzo 

se zasite nereda i instinktivno zaplove prema ropstvu. Najoholiji 

i najneobuzdaniji jakobinci najbučnije su klicali Bonapartu, kad je 

ugušio sve slobode i kruto im dao osjetiti svoju željeznu ruku. 

Teško je shvatiti historiju, naročito onu narodnih revolucija, 

ako se ne uoče duboko konservativni nagoni gomila. One će pro¬ 

mijeniti imena svojih uredbi, a ponekad izvrše i nasilne prevrate, 

da se domognu tih promjena, no osnov tih uredbi previše je izražaj 

nasljednjih potreba plemena, a da se one ne bi uvijek na njih vra¬ 

ćale. Njihova neprestana pokretljivost ne odnosi se na drugo, nego 

na površne stvari. Zapravo imaju one isto tako konservativne na¬ 

gone, kao i sva primitivna bića. Njihovo idolopoklonstveno poči-

tanje prema tradicijama je apsolutno, a nesvijesno zaziranje od 

svih novotarija, koje bi mogle promijeniti realne uvjete života, vrlo 

duboko. Da su demokracije imale vlast, što je imadu danas, u 

vrijeme, kad su pronadjeni mehanički strojevi, para i željeznice, 

bilo bi ostvarenje tih iznašašća onemogućeno, ili bi se bilo omogu¬ 

ćilo tek iza prevrata i ponovnih pokolja. Sva je sreća po razvoj 

civilizacije, da je moć gomila počela rasti tek nakon izvršenih 

velikih obreta znanosti i industrije. 

§ 5. — Moralnost gomila. 

Ako uzmemo riječ moralnost u smislu stalnog štovanja iz¬ 

vjesnih društvenih konvencija i trajnog potlačivanja sebičnih po¬ 

riva, jasno je, da su gomile previše impulzivne i previše pokretljive, 

d« budu prijemljive za moralnost. Ako pak u pojam moralnost 

uključimo časovitu pojavu izvjesnih osobina, kao što su odricanje, 

odanost, neinteresiranost, samoprijegor, potreba pravičnosti, mo-

žemo ustvrditi, da su gomile ponekad prijemljive za vrlo visoku 

moralnost. 

---

Rijetki psiholozi, koji su ispitivali gomile, uzeli su ih u 

pretres samo sa stajališta njihovih kriminalnih djela i videći, kako 

su ta djela česta, pridali su gomilama vrlo niski moralni niveau. 

Bez sumnje je često tako, ali zašto? Naprosto zato, jer su 

divlji razorni nagoni ostatci primitivnih doba, koji drijemaju du¬ 

boko u svakomu od nas. U životu izoliranog pojedinca vezalo bi se 

s pogibli, da ih izdovolji, dok stapanje s neodgovornom gomilom, 

gdje mu je obezbijedjena nekažnjivost, daje mu svu slobodu, da te 

nagone slijedi. Budući da ne možemo u običnom životu izdovolja-

vati te razorne nagone na sebi ravnima, izdovoljujemo ih na živo¬ 

tinjama. Općenita strast za lovom i divljačka djela gomila potječu 

iz istoga vrela. Gomila, koja lagano mrcvari kakvu žrtv,u bez 

obrane, dokazuje vrlo kukavnu divljost, no filozofu je ta divljost 

blizom rodicom krvožednosti lovaca, kojih se mnogo skupi, da se 

nasladjuju, kako njihova pseta gone i kidaju kakvog nesretnog 

jelena. 

Ako je gomila podobna da ubija, pali i počinja svakovrsne 

zločine, ona je jednako podobna i za vrlo visoka djela odanosti, 

požrtvovnosti, i to još za mnogo viša, nego što bi bio podoban 

izolirani pojedinac. Na pojedinca u gomili može se najsnažnije i 

često uz žrtvu smrti utjecati, budeći u njega osjećaje slave, časti, 

religije i domovine. Historija vrvi od primjera, koji su slični 

onima križarskih vojni ili francuskih dobrovoljaca od godine 1793. 

Samo su zajednice podobne za velike neinteresiranosti i velike oda¬ 

nosti. Koliko se gomila dalo herojski poklati za vjerovanja, ideje 

i riječi, što su ih jedva razumjele. Gomile, koje štrajkuju, čine to 

više zato, da se pokore nalogu, nego da dobiju povišicu mršave 

plaće, kojom se zadovoljavaju. Osobna probit rijetko je moćan poriv 

kod gomila, dok je gotovo isključivom pobudom izoliranoga poje¬ 

dinca. Probit nije zacijelo vodila gomile u tolike ratove, koji su 

često bili njihovoj inteligenciji neshvatljivi i gdje su se tako lako 

dale klati, kao ševe, hipnotizirane lovačkim zrcalom. 

Vrlo često se dogadja, da i potpuni nitkovi time, što se nadju 

u gomili, časovito poprimaju načela vrlo stroge moralnosti. Taine 

ističe, da su oni, koji su u rujnu francuske revolucije klali i ubijali, 

donosili na stol odbora lisnice i dragulje, što su ih našli na svojim 

žrtvama, a koje su lako mogli pokrasti. Bučna, divlja i jadna go¬ 

mila, koja je za revolucije od godine 1848. provalila u Tuilerije, 

nije segnula ni za jednim od predmeta, koji su je svojim sjajem 

zablještaval! i od kojih bi jedan jedini bio dostajao, da namakne 

kruha za mnogo dana. 

33 

Ovo moraliziranje, koje nad pojedincem vrši gomila, nije 

stalno pravilo, ali je pravilo, koje se često opaža. Ono se primje¬ 

ćuje čak i u manje teškim prilikama od onih, koje sam naveo. 

Rekao sam već, da u kazalištu zahtijeva gomila od junaka komada 

pretjerane vrline, a općinito je poznato, da se prisutno općinstvo, 

pa ako je sastavljeno i od nižih elemenata, pokazuje uglavnom 

vrlo moralnim. Poznati bonvivanti, izdržavati, besposličari i raz¬ 

vratnici često prigovaraju kakvoj slobodnijoj ili oštrijoj sceni, iako 

su inače u svojim običajnim razgovorima vrlo slobodni. 

Kolikogod se dakle gomile često predaju niskim nagonima, 

pružaju one ponekad i primjer visoke moralnosti. Ako su neinte-

resiranost, rezignacija, apsolutna odanost kakvom uobraženom ili 

zbiljskom idealu moralne vrline, može se ustvrditi, da gomile često 

posjeduju te vrline u stepenu, koji su i najmudriji filozofi rijetko 

dosezali. One ih bez sumnje vrše nesvijesno, no ipak ih vrše. Zato 

ne valja previše žaliti, što gomile vodi poglavito nesvijesnost i 

što one ne razmišljaju. Da su koji put razmišljale i pitale nepo¬ 

srednu svoju probit za savjet, ne bi se možda ni jedna civilizacija 

bila razvila na površini našega planeta i čovječanstvo ne bi imalo 

historije. 

TREĆE POGLAVLJE. 

Ideje, razmišljanje i uobražavanje gomila. 

§ 1.  I d e j e  g o m i l a . — Osnoivne i poredne ideje. — Kako 

mogu istovremeno postojati oprečne ideje. — Promjene, kojima se 

moraju podvrgnuti više ideje, da postanu pristupačne gomilama. 

— Socijalna uloga ideja neovisna je o istinu, koju mogu sadržavati. 

— § 2.  R a z m i š l j a n j e  g o m i l a . — Gomile nisu pristupačne 

utjecajima razmišljanja. — Razmišljanja gomila uvijek su vrlo 

podredjene vrste. — Ideje, koje prate razmišljanje, imaju samo 

prividnost analogije i posljedičnosti. — § 3.  U o b r a ž a v a n j e 

g o m i la. — Snaga uobražavanja gomila. — One misle u slikama, 

n te se slike redaju bez ikakve veze. — Na gomile naročito utječe 

čudesna strana stvari. — Čudesnost i legendarnost su prava pot¬ 

pora civilizacija. — Pučko uobražavanje uvijek je bilo osnovkom 

vlasti državnika. — Kako se predočuju fakti, koji su kadri da dje-

1 u j u  n a uobražavanje gomila. 

32 

---