Van redno izdanje

»njegovim najočitijim i najpoznatijim običajima. Pojedinac u go¬ 

mili je zrno pijeska medju drugim zrnjem pijeska, kojima vjetar 

po miloj volji gospodari.. 

I zato se dogadja, da porotna sudišta donose osude, koje 

ne bi ni jedan član suda sam stvorio, zatim da parlamentarne 

skupine prihvaćaju zakone i uredbe, koje bi zabacio svaki pojedini 

član, od kojih su sastavljene. Članovi Konventa bili su zasebice 

prosvijetljeni gradjani, mirnih navika. Udruženi u gomilu nisu 

oklijevali, da potvrdjuju najmahnitije predloge i da šalju pod gi-

lotinu i one, koji su očito bili nedužni. Šta više: oni su oprečno od 

svih svojih interesa odustali od svoje nepovrjedivosti i sami se 

decimirali. 

No pojedinac u gomili ne odvaja se samo ovim činima bitno 

od samoga sebe. Prije nego što je izgubio svu svoju nezavisnost, 

promijeniše se njegove ideje i osjećaji, a preobraženje je tako 

duboko, da je prometnulo škrtca u rasipnika, skeptika u onoga, 

što vjeruje, poštenjaka u zločinca, nitkova u junaka. Odreknuće 

od svih povlastica, koje je plemstvo izglasalo znamenite noći od 

4. kolovoza 1789., ne bi zacijelo bio nikad prihvatio ni jedan ođ 

njegovih članova zasebice. 

Iz svega, što je dosad rečeno, zaključujemo, da je gomila 

intelektualno uvijek inferiornija od izoliranog čovjeka, no da ona 

s obzirom na osjećaje i čine, što ih ti osjećaji izazivaju, može 

prema prilikama biti bolja ili gora. Sve ovisi o načinu, kako je 

gomila sugestionirana. Ovo su potpuno previdjeli pisci, koji su 

gomile proučavali samo s kriminalnog gledišta. Gomila je bez 

znanja često zločinačka, no ona je često i herojska. Ovakve su 

naročito gomile, koje su se dale voditi u smrt za pobjedu kakvog 

vjerovanja ili kakve ideje, koje se oduševljavaju za slavu i čast, 

koje srcu gotovo bez kruha i oružja, kao u vrijeme križarskih 

vojni, da se sveti grob oslobodi od nevjernika ili kao godine 1793. 

da se obrani otadžbina. To je doduše nesvijesni heroizam, ali ova} 

heroizam gradi povjesnicu. Kad bi se u aktivu naroda mogla 

upisati samo velika djela, koja su bila hladno promišljena, imali 

bi anali svijeta malo toga zapisati! 

DRUGO POGLAVLJE. 

Osjećaji i moralnost gomila. 

$ 1.  I m p u l z i v n o s t ,  p o k r e t l j i v o s t i  r a z d r a ž -

1 j i v o s t  g o m i l a . — Gomila je igračka svih vanjskih podražaja, 

pod kojima se na njoj odrazuju neprestane promjene. — Motivi, ko¬ 

jima se ona pokorava, dosta su snažni, da izbrišu osobni interes. — 

Kod gomila nije ništa unaprijed promišljeno. — Akcija plemena. — 

§ 2 .  S u g e s t i v n o s t i  l a k o v j e r n o s t  g o m i l a . — Njihovo 

pokoravanje sugestijama. — Slike, što joj se izazovu u duhu, smatra 

ona stvarnošću. — Zašto su te slike slične za sve pojedince, koji sa¬ 

činjavaju gomilu. — Izjednačenje naučenjaka i budale u gomili. — 

Razni primjeri iluzija, kojima su podvrženi svi pojedinci gomile. 

— Nemogućnost vjerovanja svjedočanstvu gomila. — Jednodušnost 

brojnih svjedoka jedan je od najgorih dokaza, koji se može na¬ 

maknuti, da se utvrdi činjenica. — Slaba vrijednost historičkih 

knjiga. — § 3.  P r e t j e r a n o s t i  j e d n o s t r a n o s t osje¬ 

ć a j a  g o m i l a . — Gomile ne poznaju ni sumnju, ni neizvjesnost 

i uvijek zapadaju u krajnosti. — Njihovi su osjećaji uvijek pre¬ 

tjerani. — § 4.  N e t o l e r a n t n o s t ,  a u t o r i t a r i z a m i kon-

z  e r v a t i z a m  g o m i l a . — Uzroci ovim osjećajima. — Ser¬ 

vilnost gomila pred jakim autoritetom. — Časoviti revolucionarni 

nagoni gomila ne sprečavaju ih, da budu vrlo konzervativne. — 

One su svojim nagonom nesklone promjenama i napretku. — § 5. 

M o r a l n o s t  g o m i l a . — Moralnost gomila može prema su¬ 

gestijama biti mnogo niža ili mnogo viša od moralnosti pojedinaca, 

koji ih sastavljaju. — Razlaganja i primjeri. — Gomile rijetko 

vodi interes, koji je od veće česti isključivi pokretač izoliranoga 

pojedinca. — Moralizatorska uloga gomila. 

Pošto smo na vrlo općeniti način označili glavne karaktere 

gomila, preostaje nam, da se zadubimo u podrobnosti tih ka¬ 

raktera. 

Primijetit će se, da medju posebnim karakterima gomila 

Ima više takovih, kao na priliku impulzivnost, razdražljivost, ne¬ 

podobnost razmišljanja, manjak prosudjivanja i kritičnoga duha, 

pretjerivanje u osjećajima i razni drugi, koji se opažaju jednako 

kud bića, koja pripadaju nižim oblicima razvoja, kao što su žena, 

divljak i dijete. No to je analogija, koju samo mmogredno ističem; 

Njen dokaz proizaći će iz cjeline ovoga djela. Ona bi uostalom 

---

20 

bila. zališna za ljude, koji su upućeni u psihologiju primitivnih 

bića, a nikad ne bi uvjerila one, koji je ne poznaju. 

Sad ću redom uzeti u pretres razne karaktere, koji se mogu 

opažati kod većine gomila. 

§ 1. — Impulzivnost, pokretljivost i razdražljivost 

gomila. 

Proučavajući temeljne karaktere gomila, rekli smo, da go¬ 

milu gotovo isključivo vodi nesvijesnost. Njena su djela većma 

pod uplivom kičmene moždine, nego li mozga. Ona se u tomu 

približuje sasvim primitivnim bićima. Njena izvršena djela mogu 

biti, što se tiče njihovog izvršenja, potpuna, no pojedinca vodi u 

tome slučaj podražaja, jer mozak njima ne upravlja. Gomila je 

igračka u rukama svih vanjskih podražaja, pod kojima se na njoj 

odrazuju neprestane promjene. Ona je rob impulsa, koje prima. 

Izolirani pojedinac može biti podvrgnut istim podražajima, kao i 

čovjek u gomili, no čim mu mozak predoči neugodnosti, koje bi 

mogle nastati, ako im se preda, on im se ne predaje. Ovo bi se 

moglo fiziološki izraziti tako, da se kaže, da izolirani pojedinac 

posjeduje podobnost, da vlada svojim refleksima, dok je gomila 

ne posjeduje. 

Ovi različiti impulsi, kojima se gomile pokoravaju, mogu 

biti, prema podražajima, plemeniti ili okrutni, herojski ili malo-

dušni, no uvijek će biti tako zapovjedni, da ih ne će moći prevla¬ 

dati osobni interes, niti interes samoodržanja. 

Podražaji, koji mogu djelovati na gomile, vrlo su različiti 

i budući da im se gomile uvijek pokoravaju, to su one i vrlo po¬ 

kretljive. Zato ih vidimo, gdje u istom trenutku prelaze iz naj-

bjesnijeg divljaštva u najapsolutniju velikodušnost ili heroizam. 

Godila vrlo lako postaje krvnikom, no jednako lako postaje i 

mučenikom. Iz njenih su grudi potekle bujice krvi, koju je tražila 

pobjeda svakog vjerovanja. Ne trebamo se prenijeti u herojsko 

doba, da uvidimo, što su sve u tom pogledu gomile kadre. One 

nikad ne štede svoj život u kakvoj pobuni, a prije malo godina 

mogao je jedan general, koji je naglo postao popularan, da je 

htio zatražiti, naći stotinu hiljada ljudi, spremnih, da se za nje¬ 

govu stvar dadu ubiti. 

Kod gomila ne može ništa biti unaprijed promišljeno. One 

su nalik na lišće, što ga uzvitla oluja, rasprši na sve strane i 

pobaca po zemlji. Proučavajući na drugom mjestu izvjesne revo-

21 

lucionarne gomile, predočit ćemo nekoliko primjera promjenlji¬ 

vosti njihovih osjećaja. 

Ova pokretljivost gomila čini, da je gomilama vrlo teško 

vladati, naročito, ako je dio javne vlasti pao u njihove ruke. Kad 

potrebe svakdašnjeg života ne bi u neku ruku nevidljivo regu¬ 

lirale stvari, demokracije ne bi mogle dugo potrajati. No ako go¬ 

mile nešto s upornim bijesom zahtijevaju, one to zacijelo dugo ne 

čine. One su jednako nepodobne za trajnu volju, kao i za mišljenje. 

Gomila nije samo impulzivna i pokretljiva. Kao i divljak, 

ona ne dopušta, da se išta umetne izmedju njene želje i ostva¬ 

renja te želje. Ona to s tim manje razumije, što joj broj daje 

osjećaj neodoljive snage. Pojedinac u gomili gubi pojam ne¬ 

mogućnosti. Izolirani pojedinac dobro osjeća, da sam ne bi mogao 

zapaliti kakovu palaču, opljačkati skladište i kad bi to pokušao, 

da bi se njegov pokušaj lako spriječio. Nalazeći se u gomili, ima 

on svijest snage, koju mu namiče broj i dostaje sugerirati mu 

misao o ubojstvu i pljački, da smjesta popusti kušnji. Neočeki¬ 

vana zapreka s bjesnilom će se ukloniti. Kad bi ljudski organizam 

dopuštao trajnost bjesnila, moglo bi se reći, da bi normalno stanje 

gomile, koja je naišla na zapreke, bilo bjesnilo. 

U razdražljivosti gomila, u njihovoj impulzivnosti i njihovoj 

pokretljivosti, kao i u svim narodnim osjećajima, što ćemo ih pro¬ 

učavati, javljaju se uvijek osnovni karakteri plemena, koji sači¬ 

njavaju nepromjenljivu osnovku, na kojoj niču svi naši osjećaji. 

Sve su gomile bez sumnje uvijek razdražljive i impulzivne, no 

s velikim razlikama u stepenu. Razlika izmedju latinske i anglo¬ 

saksonske gomile upravo je golema. Najnoviji dogadjaji naše po¬ 

vjesnice bacaju na tu točku živo svijetlo. Dvadeset i pet godina 

prije izdanja ove knjige (1870.) dostajalo je objelodanjenje jedno-

stavnog brzojava, koji je sadržavao navodnu uvrijedu, nanesenu 

jednom poklisaru, da izazove eksploziju bijesa, iz koje je nepo¬ 

sredno potekao strahovit rat. Nekoliko godina kasnije, brzojavno 

objavljenje poraza u Langsonu izazvalo je novu eksploziju, zbog 

koje je naglo pala vlada. U isto vrijeme pobudio je u Engleskoj 

mnogo teži poraz jedne engleske ekspedicije pred Kartumom, 

vrlo slabo uzbudjenje, te ministarstvo nije palo. Gomile su svuda 

feminilne, ali najfeminilnije su latinske gomile. Tko se na njih 

osloni, može se vrlo visoko i vrlo brzo uspeti, no pri tom će 

neprestano lebdjeti na Tarpejskoj hridi i pouzdano je, da će jednog 

dana biti s nje survan. 

---