Van redno izdanje

10 

poznavali, postajali su lako gospodarima. Napoleon je divno po¬ 

znavao psihologiju gomila svoje zemlje, gdje je vladao, no nije 

potpuno shvaćao psihologiju gomila, koje su pripadale raznim dru¬ 

gim plemenima

1

) i zato, jer ih nije poznavao, upustio se u rato¬ 

vanja naročito u Španjolskoj i u Rusiji, gdje su njegovu moć zadesili 

udarci, koji su je morali doskora oboriti. 

Poznavanje psihologije gomila danas je posljednje utočište 

državnika, koji hoće, ne da vlada gomilama — to je već postalo 

preteško, — već da barem one ne zavladaju njime. 

Samo ako se malo zadubimo u psihologiju gomila, moći ćemo 

razumjeti, kako zakoni i uredbe imadu malo utjecaja na njih; kako 

su gomile nepodobne, da imadu kakvo drugo mišljenje izim onoga, 

koje im je nametnuto, da se gomile ne mogu voditi pravilima, koja 

su utvrdjena na čistoj teoretskoj pravičnosti, već samo onim, što 

ih može impresionirati i zavesti. Ako na priliku zakonodavac želi 

uvesti neki novi porez, hoće li odabrati onaj, koji će teoretski biti 

najpravedniji? Nipošto! Ono, što je najnepravednije, može u praksi 

biti po gomile najbolje. Ako se to još i najmanje osjeća i prividno 

je najmanje teško, moći će se lako provesti. S ovog će razloga go¬ 

mila mirno primiti kakav indirektni porez, makar kako bio neumje-

stan, jer ga valja danomice neznatnim svotama plaćati od predmeta, 

sto se troše, te on ne dira navika gomile i ne razdražuje je. Smije¬ 

nite takav porez razmjernim porezom na plaće ili druge dohotke, 

koji se ima platiti na jedanput, pa ćete vidjeti, kako će doći do 

jednodušnih prosvjeda, makar da je taj porez i deset puta lakši od 

prvašnjega. One neznatne i neosjetljive svotice, što se danomice 

plaćaju, sačinjavaju zapravo relativno visoku svotu, koja će se či¬ 

niti golemom i podsticati nezadovoljstvo onoga dana, kad će se 

morati da plati. Ona ne bi bila manja, ni da se je danomice filir 

po filir metala na stranu, ali ovakav ekonomski postupak predočuje 

izvjesno predvidjanje, za koje su gomile nepodobne. 

Navedeni primjer jedan je od najjednostavnijih, a njegova se 

ispravnost lako poima. Ovo nije izmaklo pozornosti psihologa kakav 

je bio Napoleon, no zakonodavci, koji ne poznaju dušu gomila, ne 

x

) Njegovi najbolji savjetnici nisu je takodjer bolje pozna¬ 

vali. Talleyrand mu je pisao, da će Španjolska pozdraviti njegove 

vojnike kao osloboditelje. A dočekala ih je kao divlje zvijeri. Psi-

'holog, koji bi poznavao nasljedne nagone toga plemena, bio bi 

lako predviđao taj doček. 

će to moći primijetiti. Njima nije iskustvo dovoljno pokazalo, da 

se ljudi nikad ne vode propisima čistoga razuma. 

Moglo bi se navesti još i mnogo drugih primjena psihologije 

gomila. Poznavanje te psihologije baca najživlje svijetlo na velik 

broj historičkih i ekonomskih pojava, koji su bez nje sasvim nera¬ 

zumljivi. Imat ću prilike pokazati, da je i najveći naš moderni hi¬ 

storičar, g. Taine, ponekad nepotpuno shvatio dogadjaje naše velike 

revolucije, samo zato, jer nije nikad pomišljao na to, da proučava 

dušu gomila. On se u proučavanju tog zamršenog razdoblja poslužio 

deskriptivnom metodom prirodoslovca; no medju pojavima, što ih 

ispituju prirodoslovci, nemaju uloge moralne sile. A baš te sile 

sačinjavaju glavna pokretala historije. 

Dakle već i s praktičnog je gledišta potrebno, da se pokušamo 

pozabaviti psihologijom gomila. No to bi ona zavrjedjivala i onda, 

kad bi se radilo samo o interesu čiste radoznalosti. Jednako je za¬ 

nimljivo odgonetati pokretala ljudskih djela, kao i raščlaniti kakvu 

rudu ili biljku. 

Naša studija o duši gomila bit će samo kratka sinteza, jedno¬ 

stavni skup naših istraživanja. Ne će pružiti više, nego nekoliko 

sugestivnih gledišta. Drugi će bolje izorati brazdu. Mi ovdje samo 

obilježujemo djevičansku još zemlju.

1

) 

1) Rijetki autori, koji su se bavili psihološkim ispitivanjem 

gomila, činili su to, kako sam više istaknuo, samo s kriminalnog 

stajališta. Budući da ja nisam ovom predmetu posvetio u ovom djelu 

više od kratkog poglavlja, upućujem čitaoca s obzirom na ovo pi¬ 

tanje, na studije od Tarde-a i na djelce od Sighelea: »Les foules 

criminelles«. Ovo posljednje djelo ne sadržaje samo osobne misli 

autorove, već obuhvata kompilaciju fakata, koji će dobro doći psi¬ 

holozima. Uostalom moji su zaključci o kriminalitetu i moralu 

gomila sasvim oprečni od onih, što ih usvojiše navedena dva pisca. 

U narednom ću djelu »La Psychologie du Socialisme« predo¬ 

čiti važne konsekvencije zakona, koji vladaju psihologijom gomila. 

Ovi zakoni nalaze uostalom primjenu u najrazličitijim predmetima. 

Ravnatelj kraljevskog konservatorija u Bruselju, A. Gevaert iznio 

je nedavno važnu primjenu zakona, koje smo predočili, u djelu o 

glazbi, označenom po njemu vrlo umjesno: »umjetnost gomila«. 

»Vaša dva su me djela«, piše mi vrli taj profesor, šaljući mi svoj 

memoar, »dovela na riješenje problema, koji sam dosad smatrao 

nerješivim, odgonetao sam začudnu podobnost svih gomila, da osje¬ 

ćaju kakvo glazbeno djelo, bilo ono novo ili staro, domaće ili strano, 

---

PRVA KNJIGA. 

D u š a  g o m i l i 

PRVO POGLAVLJE. 

Općenite karakteristike gomila. 

Psihološki zakon njihovog duševnog jedinstva. 

Što sačinjava gomilu s psihološkog stajališta. — Brojno sa¬ 

kupljanje pojedinaca ne dostaje, da sastavi gomilu. — Posebni ka¬ 

rakteri psiholoških gomila. — Stalna orientacija ideja i osjećaja 

kod pojedinaca, koji sačinjavaju gomile i nestajanje njihove osob¬ 

nosti. — Gomilom uvijek ravna nesvijesnost. — Nestajanje života 

mozga i prevlast života moždine. — Padanje inteligencije i potpuna 

promjena osjećaja. — Promijenjeni osjećaji mogu biti bolji i gori 

od onih u pojedinaca, od kojih je gomila sastavljena. — Gomila je 

jednako lako junačka, kao -i zločinačka. 

U običnom smislu predočuje riječ gomila skup pojedinaca bez 

obzira na njihovu narodnost, zvanje ili spol i bez obzira na slučaj', 

koji ih je okupio. 

S psihološkog stajališta dobiva izraz gomila sasvim drugo 

značenje. U izvjesnim konkretnim prilikama i samo u tim prili¬ 

kama ima nagomilavanje ljudi nove značajke, koje se u mnogom 

razlikuju od onih, što ih imadu pojedinci, koji sačinjavaju taj skup. 

Svijesne osobnosti nestaje, osjećaji i ideje svih pojedinaca upravljene 

su u istom smjeru. Nastaje skupna duša, bez sumnje prolazna, no 

jednostavno ili komplicirano, samo ako se ono lijepo izvodi i po 

glazbenicima, kojima ravna oduševljeni prvak«. G. Gervaert pre¬ 

krasno predočuje, zašto »neko djelo, koje ostaje nerazumljivo sta¬ 

rim muzičarima, koji čitaju partituru u osami svoje radne sobe, 

mogu naprečac shvatiti slušaoci, koji nemaju pojma o kakvoj teh¬ 

ničkoj kulturi«. On jednako dobro predočuje, zašto ti estetski doj¬ 

movi ne ostavljaju nikakva traga. Koliko ja znam, nije se nikad 

napisalo o glazbi ništa sugestivnije, nego što su kratke stranice 

ovog vrlog profesora. 

13 

koja predočuje sasvim odredjene značajke. Skup je tada postao ono, 

što ću ja u nedostatku boljega izraza nazivati organiziranom go¬ 

milom. Ona sačinjava jedno biće i podvrgnuta je  z a k o n u du¬ 

š e v n o g  j e d i n s t v a  g o m i l a . 

Jasno je, da samom činjenicom, što se mnogo pojedinaca 

nadje slučajno na okupu, oni ne dobivaju značaj organizirane go¬ 

mile. Hiljadu pojedinaca, koji se slučajno okupe na kakvom javnom 

trgu, bez odredjene svrhe, nikako ne sačinjava gomilu s psihološ¬ 

koga gledišta. Da dodje do specijalnih karaktera, treba utjecaja 

izvjesnih podražaja, kojima ćemo odrediti narav. 

Nestajanje svijesne osobnosti i orijentacija osjećaja i misli 

u odredjenomu smislu, u čemu se nalaze prvi znaci gomile, koja 

će se organizirati, ne zahtijeva uvijek istodobno prisuće više poje¬ 

dinaca na jednoj točki. Hiljade odijeljenih pojedinaca mogu u iz¬ 

vjesnim časovima, pod dojmom izvjesnih žestokih emocija, kao što 

je na priliku kakav veliki narodni događjaj, dobiti značajke psiho¬ 

loške gomile. Tada dostaje, da ih ujedini makar kakav slučaj, da 

njihova djela takodjer poprime posebne značajke djela gomila. U 

izvjesnim momentima može i pol tuceta ljudi sačinjavati psihološku 

gomilu, dok je ne mogu obrazovati ni stotine ljudi, koje je slučaj 

okupio. U drugu ruku, može cijeli jedan narod, bez svakog vi¬ 

dljivog nagomilavanja, pod dojmom izvjesnih utjecaja postati go¬ 

milom. 

Kad je psihološka gomila sastavljena, zadobiva opće, pri¬ 

vremene, ali odredjene karaktere. Ovim općim karakterima pridru¬ 

žuju se posebni, promjenljivi.karakteri, prema elementima, od kojih 

je gomila sastavljena i koji joj mogu preinačiti duševni sastav. 

Psihološke su gomile podesne za klasifikaciju i kad se bu¬ 

demo pozabavili tom klasifikacijom, vidjet ćemo, da heterogena 

gomila, to jest takva, koja je sastavljena od razrožnih elemenata, 

predočuje s homogenim gomilama, naime onima, koje su sasta¬ 

vljene od više ili manje sličnih elemenata (sekte, kaste i klase), za¬ 

jedničke karaktere i pored tih zajedničkih karaktera i osobitosti, 

koje dopuštaju, da se po njima razlikuju. 

No prije, nego što se pozabavimo raznim kategorijama go¬ 

mila, moramo u prvom redu ispitati karaktere, koji su svima zaje¬ 

dnički. Postupat ćemo kao prirodoslovac, koji počinje opisivati 

općenite značajke, zajedničke svim pojedincima neke porodice, a 

tek iza toga se bavi posebnim značajkama, po kojima se razlikuju 

rodovi i vrste, od kojih se porodica sastoji. 

12 

---