Van redno izdanje

34 

§ 1. — Ideje gomila. 

Ispitujući u predjašnjemu dijelu ulogu ideja u evoluciji na¬ 

roda, pokazali smo, da svaka civilizacija proizlazi iz malog broja 

osnovnih ideja, koje se vrlo rijetko obnavljaju. Razložili smo, kako 

se te ideje utvrdjuju u duši gomila, s kakvom poteškoćom one u 

nju prodiru i kako su moćne, kad su već jednom u nju prodrle. 

Vidjeli smo napokon, kako veliki historički prevrati proizlaze od 

veće česti iz promjena tih osnovnih ideja. 

Budući da sam dovoljno osvijetlio taj predmet, ne ću se sada 

na nj vraćati i ograničit ću se, da kažem nekoliko riječi o idejama, 

koje su pristupačne gomilama i u kojim ih oblicima one shvaćaju. 

Te se ideje mogu razdijeliti u dva razreda. U prvi ćemo 

svrstati poredne i prolazne idej'e, koje se tvore pod časovitim utje¬ 

cajima: na priliku pristranost prema nekom pojedincu ili kakva 

doktrina. U drugi spadaju osnovne ideje, kojima milieu, naslje¬ 

dnost, opće mišljenje daju veliku stalnost. Ovakve su ideje neka¬ 

dašnja religiozna vjerovanja, te današnje demokratske i socijalne 

ideje. 

Osnovne ideje mogle bi se predočiti kao vodene mase neke 

rijeke, koje sporo teku koritom, a prolazne ideje kao mali valovi, 

koji se izdižu na površini i koji se bez zbiljske važnosti, više opa¬ 

žaju od samoga toka rijeke. 

U naše vrijeme uskolebahu se velike osnovne ideje, u kojima 

su živjeli naši pretci. Izgubile su svu svoju solidnost i u isti se 

mah duboko uzdrmaše uredbe, koje su na njima počivale. Dano¬ 

mice se stvara mnogo onih prelaznih malih ideja, o kojima sam 

upravo govorio, no čini se, da se vrlo rijetke od njih vidljivo uve¬ 

ćavaju i da će zadobiti pretežni utjecaj. 

Makar kakve su ideje, što se gomilama sugeriraju, one ne 

mogu zagospodovati, izim pod uvjetom, da poprime vrlo apsolutnu 

i vrlo jednostavnu formu. One se tada prikazuju u obliku slika i 

masama su samo u ovom obliku pristupačne. Ove ideje ,u obliku 

slika nisu med sobom vezane nikakvom logičkom vezom analogije 

ili posljeđičnosti, a mogu se uzajamno smjenjivati kao stakla u 

čarobnoj svjetiljci (laterne magique), koja čovjek izvlači iz kutije, 

gdje su bila jedno na drugom ponaslagana. I zato se može vidjeti, 

kako se ugomilama drže jedna do druge najoprečnije ideje. Prema 

časovitom slučaju gomila će biti pod utjecajem neke od različitih 

ideja, što se nalaze- u njenome poimanju, pa će prema tomu moći 

počinjati najrazrožnija djela. Potpuno otsuće kritičnoga duha ne 

dopušta joj, da primijeti protivuriječja. 

Taj se pojav ne javlja samo kod gomila, on se opaža i kod 

mnogih izoliranih pojedinaca, i to ne samo kod primitivnih bića 

već kod svih onih, koji se bilo kojom stranom svoga duha pribli-

žuju primitivnim bićima, kao na priliku kod gorljivih sljedbenika 

kakve vjerske nauke. U zanmljivom stepenu opažao sam to kod 

učenih Hinda, koji su crpli naobrazbu na našim sveučilištima i 

dobivali sve diplome. Ne njihovom nepokretnom osnovu religioznih 

ili socijalnih nasljednh ideja, naslagao se — a da ih nije nimalo 

promijenio — sloj zapadnjačkih ideja, koje nisu ni u kakvom 

srodstvu s prijašnjima. Te se ideje prema igri časovitog slučaja 

naizmjence javljaju sa svim svojim posebnim činima i riječima, 

te isti pojedinac očituje najoštrije opreke. Te su opreke uostalom 

većma prividne, nego zbiljske, jer samo nasljedne su ideje dosta 

snažne kod izoliranog pojedinca, da pokreću njegovim vladanjem. 

Samo onda, kad se uslijed križanja nadje u čovjeka različitih na¬ 

sljednih poriva, mogu njegovi čini biti od časa u čas sasvim 

oprečni. 

Bilo bi zališno, da se zadržim kod ovih pojava, iako je 

njihova psihološka važnost vrlo zamašna. Držim, da onaj, koji ih 

hoće razumjeti, mora barem deset godina putovati i posmatrati. 

Budući da su ideje pristupačne gomilama tek pošto su po¬ 

primile vrlo jednostavan oblik, moraju, da postanu popularna, 

često proći potpunim promjenama. Naročito onda, kad se radi o 

visokim filozofskim ili znanstvenim idejama, može se konstatirati 

dubina promjeni, koje su im potrebne, da silazeći od sloja do 

•loja, dospiju do niveau-a gomila. Ove promjene ovise o kategori¬ 

jama gomila ili plemena, kojemu te gomile pripadaju, no one 

uvijek umanjuju i ujednostavnjuju. Stoga sa stajališta socijalnoga 

nema zapravo više hierarhije ideja, to jest manje ili više uzvišenih 

ideja. Samom činjenicom, da neka ideja dolazi do gomila i može 

djelovati, makar kako bila po svom poreklu velika ili istinita, 

lišena je ona gotovo svega, što je sačinjavalo njenu uzvišenost i 

veličinu. 

Uostalom sa socijalnog je gledišta hierarhijska vrijednost 

neke ideje bez svake važnosti. Ono, što valja proučavati, jesu 

učinci, koje ona proizvodi. Kršćanske ideje srednjega vijeka, de¬ 

mokratske ideje posljednjega vijeka, današnje socijalne ideje nisu 

bal osobito uzvišene. One se filozofski mogu smatrati kao dosta. 

---

slabe zablude, a ipak je njihova uloga bila i bit će golema, te će 

se one dugo ubrajati medju najbitnije faktore vladanja država. 

I onda, pošto je ideja prešla sve promjene, koje je čine pri¬ 

stupačnom za gomile, djeluje ona raznim postupcima, koji će 

biti na drugom mjestu ispitani, tek pošto je prodrla u nesvijesnost 

i postala osjećajem, što sve vrlo dugo traje. 

Ne treba medjutim misliti, da bi neka ideja, jer joj je 

otkrivena opravdanost, mogla proizvesti svoje djelovanje, pa i na 

prosvijetljene duhove. O tome se može biti brzo na čistu, kad 

se opazi, kako najjasnije predočivanje slabo utječe na većinu ljudi. 

Očevidnost, ako je i jasna, moći će shvatiti upućeni slušalac, no 

taj novoobraćenik bit će svojom nesvijesnošću brzo vraćen svojim 

prvobitnim pojmovima. Pohodite ga za nekoliko dana i on će vam 

opet iznijeti svoje stare argumente, sasvim istim riječima. On je 

de facto pod utjecajem prvobitnih ideja, koje su postale osjećaji 

i ovi su jedini, koji djeluju na duboke pobude naših čina i riječi. 

A drugačije ne može biti ni kod gomila. 

No kad se raznim postupcima neka ideja napokon ugnijezdi 

u duši gomila, dobiva ona neodoljivu moć i pokazuje cijeli niz 

učinaka, kojima se treba podvrći. Filozofske ideje, koje su dovele 

do francuske revolucije, trebale su gotovo jedan vijek, dok su se 

presadile u duSu gomila. A kad su se tu učvrstila, zna se, kako 

su bile neodoljivo jake. Ustanak cijeloga naroda za polučenje soci¬ 

jalne jednakosti, za ostvarenje apstraktnih prava i idealnih slo¬ 

boda uzdrmao je svim prijestoljima i stubokom prevrnuo zapadni 

svijet. Tokom dvadeset godina obarali su se narodi jedni ne druge 

i Evropa je upoznala hekatombe, kojih bi se bio zaprepastio i 

Džingiskan i Tamerlan. Nikad još dotle nije vidio svijet, što može 

proizvesti slom veriga jedne ideje. 

Ideje trebaju mnogo vremena, dok se učvrste u duši go¬ 

mila, ali i ne trebaju ništa manje, da iz nje izadju. Zato su gomile 

u idejama uvijek za više generacija u zaostanku iza naučenjaka 

i filozofa. Danas svi državnici dobro znadu, u koliko su pogrešne 

osnovne ideje, koje sam baš prikazao, no budući da je njihov 

utjecaj još uvijek vrlo snažan, prisiljeni su, da vladaju prema 

načelima, u čiju istinitost više ne vjeruju. 

§ 2. — Razmišljanje gomila. 

Ne može se reći na sasvim apsolutan način, da gomile ne 

razmišljaju i da razmišljanja na njih ne uplivaju. No argumenti, 

koje oni upotrebljavaju i koji mogu na njih djelovati, s logičkog 

su stajališta tako podredjeni, da se samo putem analogije mogu 

kvalificirati razmišljanjem. 

Ova inferiorna razmišljanja gomila, kao i uzvišena razmi¬ 

šljanja osnivaju se na asocijacijama; no ideje, koje se po gomi¬ 

lama asociraju, ne vežu uzajamno druge vidljive veze, nego ana¬ 

logija i posljedičnost. One se spajaju kao i ideje Eskimaca, koji 

znajući iz iskustva, da se led, prozirno tijelo, topi u ustima, za¬ 

ključuju, da se i staklo, koje je jednako prozirno tijelo, mora ta-

kodjer topiti u ustima, ili kao ideje divljaka, koji misli, jedući 

srce junačkoga neprjatelja, da će zadobiti i njegovo junaštvo ili 

napokon radnika, kojega je jedan poslodavac sebično iskoristio, 

pa misli, da su svi poslodavci sebični eksploateri. 

Asocijacija nesličenih stvari, izmed kojih postoje samo pri¬ 

vidni snošaji i neposredna generalizacija posebnih slučajeva, ovo 

su značajke razmišljanja gomila. To su ona razmatranja, koja 

im i uvijek predočuju oni, koji umiju njima upravljati; to su i 

jedina, koja mogu za njih djelovati. Niz logičnih razmišljanja 

posve je neshvatljiv za gomile i zato se govori, da gomile ne 

razmišljaju ili da krivo razmišljaju i da razmišljanje na njih ne 

utječe. Čitajući izvjesne govore, koji su imali golem upliv na go¬ 

mile, koje su ih slušale, moramo se ponekad čuditi njihovoj sla-

boći, no tu se uvijek zaboravlja, da je tim govorima bila svrha, 

da predobiju gomilu, a ne da ih čitaju filozofi. Govornik, koji 

je u intimnom saobraćaju s gomilom, umije izazvati slike, koje 

gomilu zavode. Ako uspije, postigao je svoj cilj i dvadeset knjiga 

razlaganja — skovanih uvijek iza gotove stvari — ne vrijedi ko¬ 

liko onih nekoliko fraza, koje su prodrle u mozgove, koje je 

trebalo uvjeriti. 

Bilo bi nepotrebno dodati, da nepodobnost gomila, da ispra¬ 

vno razmišljaju, sprječava gomile, da imadu ikakva pojma o 

kritičkomu duhu, to jest, da budu kadre razaznavati istinu od 

zablude i imati makar o čemu precizan sud. Sud, što ga gomile 

prihvaćaju, uvijek je nametnut, a nikad obrazložen sud. U tom 

pogledu ima i mnogo ljudi, koji se ne izdižu nad gomilu. La¬ 

koća, kojom izvjesna mišljenja postaju općenita, potječe poglavito 

od nemogućnosti, u kojoj se nalazi većina ljudi, da stvori po-

sebno mišljenje, koje bi se osnivalo na njihovom vlastitom raz 

misljanju. 

36 

37 

---