Van redno izdanje

PSYCHOLOGIE DES FOULES 

Psihologija gomila. 

UVOD. 

Era gomila. 

Evolucija sadašnjega doba. — Velike promjene civilizacije 

posljedice su promjena u mišljenju naroda. — Moderno vjerovanje 

u moć gomila. — Ono mijenja tradicionalnu politiku država. — 

Nužne posljedice moći gomila. — One mogu imati samo razornu 

ulogu. — Po njima dolazi do rasula civilizacija, koje su se pre-

živjele. — Općenito nepoznavanje psihologije gomila. — Važnost 

proučavanja gomila po zakonodavce i državnike. 

Veliki prevrati, koji dolaze prije promjena civilizacije, kao 

na priliku pad rimskoga carstva i osnutak arapskoga carstva, čine 

se na prvi pogled, kao da su determinirani poglavito znatnim po¬ 

litičkim promjenama: invanzijama naroda ili obaranjem dinastija. 

No pozornije proučavanje ovih dogadjaja pokazuje, da se iza nji¬ 

hovih prividnih uzroka kao realni uzrok najčešće krije duboka pro¬ 

mjena mišljenja naroda. Pravi historički prevrati nisu oni, kojima 

se divimo zbog njihove veličine i žestine. Uistinu važne promjene, 

naime one, iz kojih proizlazi obnova civilizacija, zbivaju se u 

idejama, shvaćanjima i vjerovanjima. Veliki historički dogadjaji 

vidljivi su efekat nevidljivih promjena u ljudskom mišljenju. Ovi 

se veliki dogadjaji očituju tako rijetko zato, jer svako je pleme 

najpostojanije u hereditarnim osnovima mišljenja. 

Današnje razdoblje donosi jedan od onih kritičnih mome¬ 

nata, kad je mišljenje ljudsko na putu da se promijeni. 

Temeljem ove promjene dva su osnovna faktora. Prvi je 

destrukcija religioznih, političkih i socijalnih vjerovanja, iz kojih 

proizlaze sva počela naše civilizacije. Drugi je stvaranje sasvim 

novih životnih uvjeta i mišljenja uslijed modernih otkrića na 

ograšju znanosti i industrije. 

Budući da su ideje prošlosti — iako napolak razorene — 

još uvijek vrlo moćne, a ideje, koje bi ih imale nadomjestiti, tek 

u razvitku, predočuje moderno doba razdoblje prelaza i anarhije. 

Nije medjutim lako kazati, što bi moglo jednog dana izaći 

iz toga malo kaotičnoga razdoblja. Koje će biti osnovne ideje, na 

kojima će se sazdari društva, koja će slijediti za našim? Zasad 

to još ne znamo. No već i sada dobro vidimo, da će ta društva za 

svoju organizaciju morati računati s novom silom, koja je posljednji 

suveren modernoga doba: silom gomila. Iz ruševina tolikih ideja, 

koje su se nekad smatrale pravima, a koje su danas mrtve i to¬ 

likih vlasti, koje su revolucije postepeno skršile, iskrsnula je ova 

sila sama i čini se, da će doskora absorbiratj sve ostale. U vrijeme, 

kad su se uzdrmala i izginula sva naša stara vjerovanja, kad se 

stari stupovi društva pomalo ruše, moć gomila je jedina sila, koju 

ništa ne ugrožava i kojoj ugled može samo rasti. Doba, u koje 

stupamo, bit će uistinu  e r a  g o m i l a . 

Jedva jedno nas stoljeće dijeli od vremena, kad su glavni 

faktori dogadjaja bili tradicionalna politika država i suparništva 

vladalaca. Mišljenje gomila nije mnogo, a ponajčešće i uopće nije 

dolazilo u obzir. Danas više ne vrijede političke tradicije, indi¬ 

vidualne težnje suverena i njihova suparništva, već je naprotiv 

glas gomila zadobio svu važnost. Taj glas nalaže kraljevima, kako 

da se drže i oni taj glas nastoje da shvate. Danas već o sudbini 

naroda ne odlučuju vladalačka vijeća, već duša gomila. 

Pristup pučkih slojeva u politički život, to jest, u realnost, 

njihovo postepeno preobražavanje u vodeće klase, jedna je od naj¬ 

očitijih značajki našeg prelaznog razdoblja. Taj pristup nije za¬ 

pravo označen općenitim pravom glasa, koji već odavna ima slab 

utjecaj, a kojim se može vrlo lako upravljati. Postepeno radjanje 

moći gomila promicala je u početku propagacija izvjesnih misli, 

koje su se pomalo upile u duhove, zatim postepeno udruživanje 

pojedinaca u svrhu oživotvorenja teoretskih zamisli. Udruživanjem 

s,u gomile napokon uobličile ideje, iako ne sasvim ispravne, ali 

vrlo primjerene njihovim interesima i stekle svijest o svojoj snazi. 

One osnivaju sindikate, pred kojima pomalo kapituliraju sve vlasti, 

burze za rad, koji ne mareći za ekonomske zakone, nastoje da za¬ 

vladaju uvjetima rada i naplate. One šalju na mjerodavna mjesta 

svoje predstavnike, lišene svake inicijative, svake neovisnosti i od 

veće česti upućene samo na to, da budu tumači udruga, koje su ih 

izabrale. 

---

8 

Danas postaju zahtjevi gomila sve više odredjeni i idu iz¬ 

ravno za tim, da stubokom prevrnu sadašnje društvo i da ga pri¬ 

vedu onom primitivnom komunizmu, koji je vladao kod svih ljud¬ 

skih skupina prije svitanja civilizacije. Ograničenje radnih satova, 

izvlaštenje rudnika, željeznica, tvornica i zemljišta; jednaka raz¬ 

dioba svih produkata, eliminacija svih viših klasa u probit pučkih 

klasa itd. Ovo su eto njihovi zahtjevi. 

Gomile nisu podobne, da mnogo mudruju, ali su vrlo podesne 

za akciju. Njihovom sadašnjom organizacijom postala je njihova 

snaga golemom. Dogme, koje nam se pred očima radjaju, doskora 

će zadobiti moć starih dogmi, to jest: tirjansku i suverenu snagu, 

koja ih štiti od razglabanja. Božansko pravo gomila zamijenit će 

božansko pravo kraljeva. 

Pisci, koji rade u prilog našoj današnjoj buržoaziji, oni koji 

najbolje zastupaju njene nešto skučene ideje, njene kratke poglede, 

njen nagli skepticizam, njenu malo pretjeranu sebičnost, gube svoj 

mir pred novom silom, koju vide, kako raste, te u svom nastojanju, 

da suzbiju nesredjenost duhova, upravljaju očajne pozive na mo¬ 

ralne sile crkve, od kojih su nekad toliko zazirali. Govore nam o 

bankrotu znanosti i vraćajući se pokajnički iz Rima, hoće da nas 

pouče otkrivenim istinama. No ovi novi obraćenici zaboravljaju, 

da je već prekasno. Ako ih je uistinu zahvatila milost, ne bi ona 

mogla imati iste moći nad dušama, koje su dosad slabo marile za 

ono, što je proželo te nove pobožnike. Gomile danas više ne će 

bogova, kojih jučer i oni nisu htjeli i koje su pomagali rušiti. Nema 

te božanske ni ljudske sile, koja bi mogla prisiliti rijeke, da se 

vrate svome izvoru. 

Znanost nije bankrotirala i nema uloge u današnjoj anarhiji 

duhova, kao ni u novoj sili, koja se iz te anarhije izdiže. Ona nam 

je obećala istinu, odnosno barem poznavanje relacija, koje naš um 

može da shvati, ona nam nikad nije obećala mir ni sreću. U svom 

suverenom nehaju prema našim osjećajima, ne mari ona za naše 

jadikovke. Naša je dužnost, da se trsimo s njom živjeti, budući 

da nam ništa ne bi moglo vratiti iluzije, koje je ona odagnala. 

Univerzalni simptomi, koji se mogu primijetiti kod svih na¬ 

roda, pokazuju nam nagli porast moći gomila i ne dopuštaju nam, 

da pretpostavimo, da će ta sila doskora prestati rasti. Makar što 

nam ona donese, moramo to preturiti. Svako raspredanje protiv 

nje puke su i isprazne riječi. Dakako, da je moguće, da ta uloga 

gomila označuje jednu od posljednjih etapa zapadnih civilizacija, 

potpuni povratak u razdoblja konfuzne anarhije, što, kako se čini, 

mora uvijek da prethodi nastajanju svakoga novoga društva. Kako 

da to spriječimo? 

Dosad su velika rasula civilizacija, koje su se preživjele, 

najjasnije odredila ulogu gomila. I uistinu ne javlja se tek danas 

ta uloga na svijetu. Historija nas uči, da u času, pošto moralne 

sile, na kojima je stajala neka civilizacija, izgube svoju vlast, izvr-

šuju konačni raspad nesvijesne i brutalne gomile, koje se dosta 

opravdano nazivaju barbarskima. Civilizacije su dosad stvarale i 

promicale male intelektualne aristokracije, no nikad gomile. Go¬ 

mile nemaju druge podobnosti, nego da razaraju. Njihovo gospod¬ 

stvo uvijek predočuje barbarsku fazu. Civilizacija sadržava u sebi 

utvrdjena pravila, zapt, prelaz od instinktivnog k racionalnom, 

predvidjanje budućnosti, te viši stepen kulture, sve same uvjete, 

koje gomile, prepuštene samima sebi, nisu nikad mogle ostvariti. 

One svojom isključivo razornom silom djeluju poput mikroba, koji 

pridonose rastvaranju bolesnoga tijela ili lešine. Kad je zdanje 

neke civilizacije crvima istočeno, uvijek ga gomile obaraju. Tada 

se javlja njihova glavna uloga i tada izgleda, kao da je filozofija 

broja jedina filozofija historije. 

Da li će se isto dogoditi s našom civilizacijom? Toga se 

možemo bojati, ali to još ne možemo znati. 

Bilo kako bilo, moramo se pripraviti, da preturimo vlada¬ 

vinu gomila, jer su kratkovidne ruke postepeno oborile sve bari¬ 

jere, koje bi ih mogle zadržati. 

Ove gomile, o kojima se počinje toliko govoriti, vrlo slabo 

poznajemo. Zvanični psiholozi, koji su živjeli daleko od njih, uvijek 

su ih ignorirali, a kad su se njima u posljednje vrijeme bavili, prou¬ 

čavali su ih samo sa stajališta zločina, što bi ih one mogle poči¬ 

niti. Bez sumnje ima zločinačkih gomila, no ima i čestitih gomila, 

herojskih gomila i raznih drugih. Zločini gomila predočuju samo 

jedan posebni slučaj njihove psihologije i tko proučava samo nji¬ 

hove zločine, ne poznaje mentalni sastav gomila, kao što ne bi 

poznavao ni mentalni sastav pojedinca, opisujući samo njegove 

poroke. 

Da pravo kažemo, svi su gospodari svijeta, svi osnivači re¬ 

ligija ili carevina, apostoli svih vjerovanja, najodličniji držav¬ 

nici i — u čednijim sferama — jednostavni pročelnici manjih ljud¬ 

skih sklopova, uvijek bili nesvijesni psiholozi, koji su dušu gomila 

— često vrlo pouzdano — poznavali. I upravo zato, jer su je dobro 

---