Van redno izdanje

Nije lako točno opisati dušu gomila, jer se njena organi¬ 

zacija mijenja ne samo prema plemenu i sastavu zajednica, već i 

prema prirodi i stepenu podražaji, kojima su te zajednice pod-

vržene. No ista poteškoća nastaje i u psihološkom proučavanju bilo 

kojeg pojedinca. Samo u romanima nalazimo pojedince, gdje sa 

stalnim karakterom prolaze životom. Samo jednoličnost milieu-a 

stvara prividnu jednoličnost karaktera. Na drugom sam mjestu 

predočio, da sve duševne konstitucije imadu u sebi karakternih 

mogućnosti, koje se mogu očitovati, čim se naglo promijeni milieu. 

Zato su se medju najbjesnijim članovima Konventa nalazili i be¬ 

zazleni gradjani, koji bi u redovitim prilikama bili mirni odvjet¬ 

nici i dobri činovnici. Pošto je oluja prošla, oni su opet poprimili 

svoj normalni značaj mirnih gradjana. Napoleon je med njima 

našao svoje najpokornije sluge. 

Budući da ne možemo ovdje ispitati sve stepene obrazovanja 

gomila, uočit ćemo naročito one, koji su posljednji u fazi pot- -

pune organizacije. Na taj ćemo način vidjeti, što one mogu postati, 

no ne, što one gdjekad jesu. Samo u toj odmakloj fazi organizacije 

javljaju se na nepromjenljivim i gospodujućim osnovima plemena, 

izvjesni novi i posebni karakteri, te se izvršuje orientacija svib 

osjećaja i misli zajednice u istomu smjeru. Tek onda se očituje 

ono, što sam više nazvao  p s i h o l o š k i m  z a k o n o m  d u š e -

v n o g  j e d i n s t v a  g o m i l a . 

Medju psihološkim karakterima gomila ima takovih, koje 

one mogu predočiti kao zajedničke izoliranim pojedincima; drugi 

su naprotiv apsolutno posebni i nalaze se samo kod zajednica. 

Ovo su oni specijalni karakteri, koje ćemo prije ispitati, da im 

' bolje istaknemo važnost. 

Činjenica, koja najviše udara u oči kod psihološke gomile, 

je ova: makar kakvi su pojedinci, koji je sačinjavaju, makar kako 

su srodni ili nesrodni u načinu života, zanimanju, značaju ili inte¬ 

ligenciji, oni već samom činjenicom, koja ih je preobrazila u go¬ 

milu, dobivaju neku zajedničku dušu, kojom osjećaju, misle i rade 

na način sasvim različit od onoga, kojim bi mislio, osjećao i radio 

svaki od njih zasebno. Ima ideja, osjećaja, što nastaju ili se pre¬ 

tvaraju u djela samo kad su pojedinci u gomili. Psihološka je go¬ 

mila privremeno biće, sastavljeno od heterogenih elemenata, koji 

su se na čas stopili, sasvim kao što i stanice, koje sačinjavaju 

neko živo tijelo, čine svojim .udruženjem novo biće, koje očituje 

značajke, koje se uvelike razlikuju od onih, što ih ima svaka od 

tih stanica. 

15 

Suprotno je mišljenje, koje je za čudo poteklo iz pera tako 

pronicavog filozofa, kakav je bio Herbert Spencer: u agregatu, 

koji sačinjava gomilu, nema zbroja i prosječnosti elemenata, već 

se tu kombiniraju i stvaraju novi karakteri, kao što se i u kemiji 

izvjesni elementi, na priliku baze i kiseline, kad se sastave, sta¬ 

paju u novo tijelo, koje imade sasvim druge svojine od tijela, koja 

su ga sačinila. 

Lako je konstatirati, koliko se pojedinac u gomili razlikuje 

od izoliranoga pojedinca, no manje je lako otkriti razloge te 

različnosti. 

Da se barem uzmognu razabrati ovi uzroci, valja se u prvom 

redu sjetiti one utvrde moderne psihologije, koja veli, da ne samo 

u organičkom životu, već i u funkcioniranju inteligencije igraju 

nesvijesni pojavi vrlo zamašnu ulogu. Svijesni život duha predo¬ 

čuje samo malen dijelak naprama njegovomu nesvijesnomu životu. 

Najsuptilniji analizator i najpronicavi posmatrač može otkriti samo 

malen broj nesvijesnih pokretala, koja ga vode. Naša svijesna 

djela proizlaze iz nesvijesnog substrata, koji stvaraju u prvom 

redu utjecaji nasljedstva. Taj substrat obuhvata bezbrojne, od pre¬ 

daka baštinjene ostatke, koji sačinjavaju dušu plemena. Iza pri¬ 

znatih uzroka naših djela ima bez sumnje tajnih uzroka, koje ne 

priznajemo, no iza tajnih uzroka ima mnogo još tajnijih, koje i 

sami ne poznajemo. Naša svakidašnja djela nisu od veće česti 

drugo, nego efekat sakrivenih pokretala, koja i mi ne poznamo. 

Po nesvijesnim elementima, koji uobličuju dušu plemena, 

dolazi do sličnosti izmedju svih pojedinaca istoga plemena, dok 

razlika izmed njih nastaje uslijed svijesnih elemenata, plodova 

odgoja i naročito izuzetnog nasljedstva. Ljudi, koji su najrazro-

žniji svojom inteligencijom, imadu ipak vrlo slične nagone, strasti 

i osjećaje. U svemu, što je pitanje osjećaja: u vjeri, politici, mo¬ 

ralu, sklonostima i antipatijama itd., vrlo rijetko nadmašuju naj-

odličniji ljudi niveau najobičnijih individua. Izmedju velikoga 

matematičara i njegovog postolara može u pogledu intelektualnom 

postojati jaz, no s obzirom na karakter, razlika je od veće česti 

nikakva ili vrlo slaba. 

A to su upravo one općenite osobine karaktera, kojima 

upravlja nesvijesnost i koje se nalaze u većine normalnih poje¬ 

dinaca neke rase u gotovo istom stepenu, a koje kod gomilaiz-

bijaju. U kolektivnoj duši nestaju intelektualne podobnosti poje-

---

dinaca, a prema tomu i njihova individualnost. Heterogenost se 

utapa u homogenosti i nesvijesne osobine gospoduju. 

Upravo ovo izbijanje običnih osobina objašnjuje nam, zaSto 

gomile nikad nisu kadre, da izvrše djela, koja zahtijevaju veći 

stepen inteligencije. Odluke od općenitoga interesa, što bi ih 

stvorio skup odličnih ljudi, koji se u pojedinostima razlikuju, ne 

natkriljuju baš izrazito odluke, koje bi stvorio skup proste svjetine. 

Oni zapravo mogu zajedno očitovati samo one prosječne osobine, 

koje svatko posjeduje. U gomilama se nagomilava .ograničenost, a 

ne duh. Zacijelo nije cijeli svijet onaj, koji — kako se često po¬ 

navlja — ima više duha od Voltaire-a, ali zacijelo ima Voltaire 

više duha od cijeloga svijeta, ako pod »cijelim svijetom« valja ra¬ 

zumijevati gomile. 

No kad bi se pojedinci u gomili ograničili na' to, da po¬ 

miješaju obične osobine, u koliko ih svaki od njih ima, očitovala 

bi se naprosto prosječnost tih osobina, a ne bi se, kako smo mi 

ustvrdili, stvorili novi karakteri. Kako da se uglave ti novi ka¬ 

rakteri? To nam je sada ispitati. 

Razni uzroci određjuju pojavu ovih specijalnih karaktera 

gomila, koji se u izoliranih pojedinaca ne nalaze. Prvi se sastoji 

u tom, što pojedinac u gomili već zbog samoga broja dobiva osjećaj 

nesavladive moći, koji mu dopušta, da se predaje nagonima, koje 

bi sam obuzdao. On će se s tim manje trsiti, da ih obuzda, što je 

gomila bezimena, a dosljedno tomu i neodgovorna; osjećaja odgo¬ 

vornosti, koji uvijek sputava pojedince, potpuno nestaje. . 

Drugi uzrok: zaraza, jednako upliva, da odredi kod gomila 

očitovanje specijalnih karaktera, a u isto vrijeme i njihovu orijen¬ 

taciju. Zaraza je pojav, koji se može lako utvrditi, ali ne i obja¬ 

sniti, a koji valja pripojiti hipnotičkim pojavima, koje ćemo sada 

istražiti. U gomili je svaki osjećaj, svaki čin zarazan i to tako 

zarazan, da pojedinac vrlo lako žrtvuje svoj interes zajedničkoj 

probiti. To je podobnost, koja je u opreci s prirodom čovjeka i 

za koju on nije podoban, već ako se nalazi u gomili. 

Treći uzrok, a taj je najvažniji, odredjuje u pojedincima 

u gomili specijalne karaktere, koji su ponekad sasvim oprečni od 

karaktera izoliranog pojedinca. Hoću da govorim o sugestivnosti, 

kojoj je gore spomenuta zaraza pukim rezultatom. 

Da se taj pojav shvati, valja držati na umu izvjesna nova 

otkrića fiziologije. Danas već znamo, da se raznim postupcima 

može pojedinac dovesti u takvo stanje, da izgubi svu svoju svijesnu 

17 

osobnost i da se pokorava svim' sugestijama operateura, koji mu 

ju je oteo, te da čini djela, koja su najopreznija njegovomu zna¬ 

čaju i navikama. Vrlo pomna istraživanja očito dokazuju, da po¬ 

jedinac, koji već neko vrijeme tone u burnoj gomili, dolazi doskora 

— uslijed struja, koje iz nje naviru ili iz sasvim drugih uzroka, 

koje mi ne poznajemo — u neko posebno stanje, koje u mnogom 

naliči na neku opčinjenost, u kojoj se nalazi hipnotizirani, kad je 

u rukama hipnotizera. U hipnotizovanoga je paraliziran život 

mozga i on postaje robom svih nesvijesnih akcija svoje kičmene 

moždine, kojom hipnotizer po miloj volji upravlja. Svijesne je 

osobnosti potpuno nestalo, izgubila se sva volja i prosudjivanje. 

Svi osjećaji i misli orientiraju se u smjeru, što ga hipnotizer 

odredi. 

Gotovo u ovakvom se stanju nalazi i pojedinac, koji je 

dijelom psihološke gomile. On nije više svijestan svojih djela. Kod 

njega, kao i kod hipnotizovanoga, izvjesne su podobnosti uništene, 

a druge se mogu dovesti do stepena krajnje eksaltacije. Pod doj¬ 

mom sugestije on će se s neodoljivom žestinom baciti na vršenje 

izvjesnih čina. Ova je žestina još neodoljivija kod gomila, nego 

kod hipnotizovanog bića, jer sugestija, koja je ista za sve po¬ 

jedince, sve više raste, postajući uzajamna. Individualnosti, koje 

bi u gomili posjedovale dosta snažnu osobnost, da se opru su¬ 

gestiji, brojčano su preslabe, a da bi se mogle boriti protiv bujice. 

U najboljem slučaju mogle bi pokušati diverziju kakvom drugom 

sugestijom. Uslijed toga je na priliku gdjekoja sretna riječ ili 

zgodna slika ponekad odvratila gomile od najkrvoločnijih čina. 

Prema tomu: nestajanje svijesne osobnosti, prevlast nesvi¬ 

jesne osobnosti, orientacija osjećaja i ideja u istom smislu suge¬ 

stijom i zarazom, težnja, da se sugerirane ideje neposredno pro¬ 

metnu u djela, ovo su glavne značajke pojedinca u gomili. On nije 

više onaj, koji je bio, on je postao automatom, koga više ne vodi 

njegova volja. 

Već i samom činjenicom, da je dijelom organizirane go¬ 

mile, silazi čovjek za više stepenica niz ljestve civilizacije. Izoliran 

je možda bio kulturno biće, u gomili je barbar, to jest igračka 

nagona. U njega je spontanost,, žestina, divljaštvo, a i zanos i ju¬ 

naštvo primitivnih bića. On je sklon, da im se približi čak i 

a lakoćom, kojom ga mogu impresionirati riječi, slike — što bi 

ostalo sasvim bez djelovanja na izolirane pojedince, koji sačinja¬ 

vaju gomilu — te da se dade navesti na čine, koji su u opreci s 

---