Van redno izdanje

da li se on uistinu diže? Nažalost ne! Zdravo sudjenje, iskustvo, 

inicijativa, značaj, ovo su uvjeti uspjeha u životu, a ne oni, koji 

se crpu iz knjiga. Knjige su korisni riječnici, koji daju savjet, no 

zato je sasvim beskorisno držati u glavi duga njihova poglavlja. 

Kako zvanična nastava može razvijati inteligenciju u mjeri, 

koja sasvim manjka klasičnoj nastavi, predočuje nam vrlo lijepo 

Taine: 

»Ideje se obrazuju samo u svojem prirodnom i normalnom 

milieu-u; ono, što čini, da njihove klice prokliju, jesu nebrojeni 

sjetilni dojmovi, koje mladić danomice prima u radionici, u rud¬ 

niku, na sudištu, kod nauke, na škveru, u bolnici, gledajući orudje, 

materijal i posao s kupcima, radnicima, rad, dobro ili loše izra-

djeni posao, skup ili lukrativan: to su evo sitna posebna opažanja 

za oči, uši, ruke, pa i sam miris, koja se, nehotice primljena i 

neopazice izdjelana, organizuju u duši, da prije ili kasnije suge¬ 

riraju ovu ili onu novu kombinaciju, ujednostavljenje, prištednju, 

dotjeranje ili obret. Mladi je Francuz lišen svih tih dragocjenih 

dodira i svih tih prijemljivih potrebnih elemenata i to baš u naj¬ 

plodnije doba; kroz sedam ili osam godina on je zatočen u školi, 

daleko od izravnog i osobnog iskustva, koje bi mu bilo dalo točno 

i živo shvaćanje stvari, ljudi i različitih načina, kako se s njima 

postupa. 

» Barem devetorica od njih deset izgubila je vrijeme i 

trud, više godina svoga života i to djelotvornih godina, važnih i 

čak odlučnih: odračunajte najprije polovicu ili trećinu onih, koji 

se prijave na ispit, pa budu odbijeni, zatim od onih, koji budu pri¬ 

pušteni ispitu i poluče neki stepen, svjedodžbu ili diplomu, opet 

je polovica ili dvije trećine, onih, kojih su slomljeni radom. Od 

njih se previše tražilo, zahtijevajući, da nekog izvjesnog dana, na 

stolici ili kred pločom, za dva sata i za jednu skupinu nauka budu 

živi repertoari svih ljudskih znanja; oni su to uistinu i bili, onoga 

dana, kroz dva sata, no za mjesec dana nisu to više; oni ne bi 

mogli iznova položiti ispit; njrhovo im je znanje, preveliko i pre¬ 

teško, ispalo iz glave, a za drugim više ne idu. Njihova duševna 

snaga je popustila, plodni se sok presušio; oni se pričinjaju, kao 

da su ljudi spremni za život, a kad tamo: oni su već gotovi sa ži¬ 

votom. Pošto je takav čovjek namješten, oženjen, spreman,da se 

kreće u društvu i to uvijek u istom društvu, povuče se u svoje 

zvanje, on ga korektno vrši, ali ništa više. Ovo je prosijek, kod 

kojega zacijelo nije prihod u razmjeru s rashodom. U Engleskoj 

55 

i u Americi, gdje se, kao nekad, prije godine 1789. i u Francuskoj, 

upotrebljava obratan postupak, dobiveni je rezultat jednak ili još 

viši«. 

Iza toga nam slavni historičar predočuje razliku izmedju 

našega sistema i anglo-saksonskoga. Potonji nema onih nebrojenih 

specijalnih škola, tu se nauke ne crpu iz knjige, već iz same stvari. 

Inženjer se na priliku obrazuje u atelieru, a ne u školi, što sva¬ 

komu omogućuje, da dodje do onoga stepena, koji odgovara nje-

govoj inteligenciji, da bude radnik ili nadglednik, ako ne može 

dalje, a inženjer tek onda, ako ga njegove podobnosti do toga do¬ 

vode. Ovo je po društvo mnogo demokratičniji i korisniji po¬ 

stupak, nego da cijela karijera pojedinca ovisi o ispitu, položenom 

kroz nekoliko sati u osamnaestoj ili u dvadesetoj godini. 

»U bolnici, u rudniku, u tvornici, kod graditelja, kod čo¬ 

vjeka od zakona, učenik, doveden vrlo mlad, vrši tu prvu obuku 

i naučništvo, gotovo kao kod nas pisar u svom zvanju ili ličilac 

u svojoj radionici. Prethodno ili prije nego stupi u posao, on je 

mogao polaziti kakav općeniti i skupni tečaj, da stekne okvir, u 

koji će porazmjestiti kasnija opažanja. Medjutim, prema njegovom 

poimanju, ima često tehničkih tečajeva, koje on može polaziti u 

slobodnim časovima, da po mogućnosti sredi i uporedi svakidašnji 

iskustva, što ih stiče radom. Pod takvim vodstvom raste praktična 

vještina, te se sama razvija točno do stepena, što ga podnose uče¬ 

nikove sposobnosti i u pravcu, potrebnom za budući njegov posao, 

specijalnim radom, kojemu se on hoće posvetiti. Tim načinom 

dolaze mladići u Engleskoj i u Udruženim državama brzo do toga, 

da izvuku iz sebe sve, što se u njima nalazi. Od dvadeset i pete 

godine, a i ranije, ako mu ne manjka temelja i sposobnosti, on je 

ne samo koristan radnik, već i samonikli pothvatnik, ne samo 

stroj, već i pokretač, — u Francuskoj, gdje je nadvladao obratni 

postupak, te u svakoj generaciij postaje sve više kineski, golem je 

ukupni gubitak snage«. 

I veliki filozof dolazi do slijedećeg zaključka o sve većoj 

opreci izmedju našeg latinskog odgoja i života: 

»Kroz tri stepena školskog odgoja, za djecu, dječake i mla¬ 

diće, postala je teorijska priprema i školska za klupom s pomoću 

knjiga, duga i prenaporna s obzirom na ispit, stepen, diplomu i 

dekret, a osim toga i zbog najgorih sredstava, primjenom protu-

naravnog i protusocijalnog upravljanja, internatima, umjetnim za¬ 

nosom -i mehaničkim bubanjem, preopterećivanjem ,bez obzira na 

54 

---

56 

vrijeme, koje će doći, zrelo doba i virilnost; apstrahirajući od 

zbiljskog života, u koji će mladić doskora zapasti, od društva, 

koje ga okružuje i kojemu se odmah mora prilagoditi ili ga već 

od početka izbjegavati, od ljudskih sporova, u kojima, da se održi 

i obrani, mora čvrsto stajati, spreman, oboružan, izvježban, oće-

ličen. Ovu prijeko potrebnu spremu, ovu tečevinu, koja je važnija 

od svih drugih, ovu solidnost zdravog razuma, volje i živaca, ne 

daju naše škole mladiću, već baš obratno: daleko od toga, da ga 

učine sposobnim, one ga lišavaju sposobnosti za njegovo blizo i 

konačno zvanje. Prema tomu njegov prvi nastup u svijetu i njegovi 

prvi koraci na polju praktičnoga rada, od veće su česti samo niz 

bolnih posrtaja, od kojih on ostaje ojadjen i na dugo vrijeme 

ogorčen, a ponekad i sasvim dotučen. Ovo je kruta, i pogibeljna 

kušnja, koja utječe na moralnu i duševnu ravnotežu i donosi po¬ 

gibao, da se često i ne će više moći uspostaviti; došlo je razoča¬ 

ranje, prebrzo i prepotpuno; prevarene nade bile su prevelike, 

a gnušanje prejako.«

1

) 

Nismo li ovim razlaganjem zastranili od psihologije go¬ 

mila? Nismo! Hoćemo li shvatiti ideje, vjerovanja, koja danas 

niču, a sutra će izbiti, moramo znati, kako je bio pripravljen ter-

1)  T a i n e : Le regime moderne, sv. II. 1894. — Ove su 

stranice bile gotovo posljednje, što ih je Taine napisao. U njima 

su krasno sabrani rezultati dugog iskustva velikoga filozofa. Na¬ 

žalost držim, da su posve neshvatljive profesorima našeg sveuči¬ 

lišta, koji nisu boravili u inozemstvu. Odgoj je jedino sredstvo, 

koje bismo imali, da malo utječemo na dušu nekog naroda i vrlo 

je žalosno, što u Francuskoj gotovo nikoga nema, tko bi mogao 

shvatiti, da je naša sadašnja obuka strašan elemenat brze dekan-

dance i da mladež kvari i upropaštuje, mjesto da je diže. 

Pored Taine-ovih rasprava mogu se u tom predmetu ko¬ 

risno upotrijebiti i opažanja o školskom odgoju u Americi, što ih 

je pribilježio Paul Bourget u svojoj lijepoj knjizi  O u t r e - M e r . 

Pošto je i on utvrdio, da naš odgoj stvara samo ograničenu buržo¬ 

aziju bez inicijative i volje ili anarhiste, »ta dva jednako tužna 

tipa civilizacije, koja žive u nemoćnom ništavilu ili u razornoj 

bezglavosti,« autor uporedjuje francuske škole, te tvorce degene¬ 

racije, s amerikanskim školama, koje tako divno pripravljaju čo¬ 

vjeka za život. Tu se jasno osjeća jaz, što postoji izmedju naroda, 

koji su uistinu demokratski i onih, kojima je demokracija samo 

na jeziku, a ne u svim njihovim mislima. 

57 

rain. Po obuci, što se u nekoj zemlji pruža mladeži, može se za¬ 

ključivati, što će sutra biti od te zemlje. Obuka, Sto se daje da-

naSnjoj generaciji, opravdava najcrnja predvidjanja. Nastavom i 

odgojem popravlja se ili djelomično mijenja duša gomila. Bilo je 

dakle potrebno predočiti, kako ju je uobličio sadašnji sistem i 

kako je indiferentna i neutralna masa postepeno postala golemom 

vojskom nezadovoljnika, spremna da se pokorava svim sugesti¬ 

jama utopista i retora. Škola stvara danas socijaliste i anarhiste 

i pospješuje za latinske narode čas dekadanse. 

DRUGO POGLAVLJE. 

Neposredni faktori mišljenja gomila. 

$ 1.  S l i k e ,  r i j e č i i  f o r m u l e . — Čarobna moć riječi 

i formula. — Moć riječi veže se sa slikama, koje one pobudjuju. 

i neovisna je o njihovom stvarnom smislu. — Ove se slike mije¬ 

njaju iz doba u doba, od plemena do plemena. — Kako se riječi 

istroše. — Primjeri znatnih promjena smisla nekih vrlo običajnih 

riječi. — Politička probit, da se starim stvarima nadijevaju nova 

imena, kad riječi, pod kojima su se prije označivale, nepovoljno 

djeluju na narod. — Mijenjanje smisla riječi prema plemenu. — 

Različiti smisao riječi demokracija u Evropi i u Americi. — $ 2. 

I l u z i j e . — Njihova važnost — One se nalaze u osnovima svih 

civilizacija. — Društvena potreba iluzija. — Gomile većma vole 

iluzije od istine. — S 3.  I s k u s t v o . — Samo iskustvo može učvr¬ 

stiti u duši gomila istine, koje su postale potrebne i razoriti ilu¬ 

zije, koje su postale pogibeljne. — Iskustvo djeluje samo pod 

uvjetom, ako se često ponavlja. — Što treba iskustvima, potre¬ 

bnima, da uvjere gomile. — $

 4

-  R a z u m . — Ništavost njegovog 

utjecaja na gomile. — Na gomile se može djelovati samo putem 

njihovih nesvijesnih osjećaja. — Uloga logike u dogadjaja. 

Ispitali smo udaljene i pripremne faktore, koji daju duši 

gomila neku posebnu prijemljivost, omogućujući joj, da u njoj 

nastanu izvjesni osjećaji i izvjesne ideje. Sad nam valja ispitati 

faktore, koji su podobni, da djeluju na neposredan način. Vidjet 

ćemo u jednom od narednih poglavlja, kako valja postupati s tim 

faktorima, da uzmognu proizvesti sva svoja djelovanja. 

U prvom dijelu ovoga djela proučili smo osjećaje, ideje, raz¬ 

mišljanja u skupinama i iz ovoga bi se očito mogla na općenit 

---