Slabije od vode. A ipak nema joj premca po na
Yüklə 54,74 Kb. Pdf görüntüsü
|
- Bu səhifədəki naviqasiya:
- PUT SAMOSPOZNAJE | telo 116 117
- Bruce Lee (Brus Li
- Li Lianjie (poznatiji kao Jet Li, 1963
| 112 113 VODIČ ZA ŽIVOT VODIČ ZA ŽIVOT piše: Mirjana Prljević “U ČITAVOM SVETU NEMA NIŠTA MEKŠE I SLABIJE OD VODE. PREMCA PO NAČINU NA KOJI DELUJE NA ČVRSTO. STARA JE IZREKA I TO SVAKO NA SVETU ZNA DA SLABO POBEĐUJE SNAŽNO I DA MEKO POBEĐUJE TVRDO – ALI MALO KO UME DA DELUJE TAKO.”
MANASTIR ŠAOLIN NAJZNAČAJNIJA BORILAČKA INSTITUCIJA SVIH VREMENA I VEČNI PUT ISKONSKIH RATNIKA
MUDRACA 114 115 VODIČ ZA ŽIVOT VODIČ ZA ŽIVOT ednom kada zaronite u dubine šaolin- skog učenja, nema prestanka ni pauze. Moć reči, vežbi, energije, misli, poruka i znakova koji vam se nađu na putu, vode samo ka jednom: istinskoj samospoznaji. Koliko će ko na tom putu biti odvažan i radan, blagosloven da pronađe pravog učitelja, svestan i posvećen, to zavisi samo od njega. Poziv je uvek otvoren. Večni put je pred vama. A sve je počelo… Zbog potrebe vođenja brojnih ratnih pohoda, kineske dinastije su podržavale i potpomagale razvoj nacionalnih borilačkih veština i njihovu popularizaciju u narodu. Pored veština bez upotrebe oružja, potencirane su i veštine s oružjem. U periodu dinastije Qin (221 – 207 godina p.n.e.) veštine su poprimile svoj prepoznatljiv oblik, a « kineski boks », « kinesko rvanje » i rad s oružjem uvežbavani su u brojnim školama. Za njih je uveden opšti naziv vu šu – ratničke veštine. Međutim, svoju pravu suštinu dobile su tek nekoliko stotina godina kasnije. Manastir Šaolin, je smešten uz planinski masiv Song Šan, blizu grada Dengfenga u provinciji Henan, u nekadašnjem « srcu » Kine. Mestu koje je čovečanstvu podarilo najrafiniraniji filozofski sistem i metodologiju najubitačnijih borilačkih veština. Drevni mudraci bi rekli “idealno – jin i jang, suprotnosti na kojima počiva univerzum.” Tokom duge kineske istorije teritorija današnja provincija Henan smatrana je za srce Kine upravo jer nije bilo značajnijeg istorijskog događaja koji direktno ili indirektno nije bio vezan za ovu provinciju. Tu je “ili sve počinjalo ili se sve završavalo”. Najrazvijenija regija provincije, šira okolina administrativnog centra Džing Džou, čiji stanovnici sa ponosom ističu da su “genetski čisti Kinezi”, oduvek je bila poznata po mudrim, hrabrim i dobro obučenim ratnicima, bez kojih ni jedan vojni pohod nije dolazio u obzir. Zbog blage i prijatne klime, lekovitih voda i nadaleko čuvenih narodnih lekara, vidara i travara, na šaolinskom platou su se još od davnina okupljali ratnici. Vremenom, to je postao običaj, pa se na relativno malom prostoru koncentrisala brojna skupina vrhunskih ratnika i stručnjaka za borilačke veštine. Pred sam kraj V veka u šaolin dolazi indijski monah – budistički misionar Ba Tuo. Za razliku od svojih prethodnika koji su četiri stotine godina bezuspešno pokušavali da u Kini uspostave budizam kao religiju, Ba Tuo nije došao da propoveda, već da se skloni od progona vlasti. Kao ortodoksni budista, vaspitavan na načelima čovekoljublja, blagosti i nenasilja, nije pokazivao interesovanje za vu šu, ali su ga izuzetno zanimale teoretske rasprave majstora, kada je i sam ponekad učestvujuci u njima iznosio stavove velikog indijskog mudraca Šakjamunija. Pokazao im je usavršene tehnike budističke meditacije i tako je Ba Tuo stekao prve sledbenike, a srećna je okolnost da su među njima bila i dva najveća majstora vu šua toga doba: Hui Guang i Seng Čou. Tako je u Šaolinu nastala prva budistička kolonija. U osnovi je imala filozofski a ne religiozni karakter. Dalji koraci usavršavanja Trideset godina kasnije, tačnije 527 godine, u Šaolin dolazi indijski filozof Bodidarma, 28 patrijarh budizma. Umesto religije – ponudio je mudrost, umesto molitvi – meditaciju, umesto verskih dogmi – samokultivisanje kroz praksu, umesto izbavljenja – prosvetljenje. Osnovno budističko učenje dopunio je i povezao sa drevnim kineskim filozofskim teorijama, konfučijanizmom i taoizmom, i utemeljio novi filozofski pravac – kineski Čan budizam. U Šaolinu je izgradio manastir i tu ostao do kraja života kao prvi patrijarh Čan budizma pod imenom Da Mo. Danas poklonici koji dođu u Šaolin uvek obiđu i Bodidarminu pećinu. Svetilište gde se na kamenu pred kojim je Bodidarma meditirao dužinama njegove meditacije osenčio i njegov lik za sva vremena. Mada se ortodoksni budizam suprotstavlja svakoj vrsti destrukcije života, Bodidarma ne samo da nije sputavao vežbanje vu šua, već je i sam počeo da ga praktikuje, pronašavši rešenje ove kontradiktornosti u
dinastija koja je imala podršku Šaolin manastira ostajala je na vlasti. Imajući to u vidu, pojedini istoričari – stručnjaci za Daleki istok, okarakterisali su ih kao “sivu eminenciju” kineske istorije u poslednjih hiljadupetstotina godina. Na žalost, bilo je i perioda kada su bili u nemilosti. Manastir je više puta spaljivan i zatvaran, ali se uvek veoma brzo obnavljao, u još većoj moći i sjaju. Do dana današnjeg zadržao je status svetilišta filozofije, kulture i naravno, borilačkih veština. Veštine Shaolina Ko uspe da dostigne Vu Hsin iliti ne-misleći um, odnosno, kosmičku nesvesnost, zna koliko se mudrosti krije u rečima: najvažnija bitka je ona dobijena bez borbe. To je umetnost ratnika – mudraca koja se vekovima već izučava u manastirskoj školi. Upravo to putovanje kroz trojstvo saznanja taoizma, budizma i konfučijanizma, uz redovno vežbanje, više je od duhovnog putovanja. To je istinski proces sazrevanja duše. U ovom trojstvu Čovek je centar konfucijanizma, Zemlja je centar taoizma, a Nebo je centar budizma. Harmonija učenja pravilnog usaglašavanja vas kao jedinke u odnosu na Zemlju i Nebo je suština učenja koju morate savladati ako želite da pravilno krenete putem istinskih boraca kung-fu Od stranih najviših zvaničnika samo su predsednici SAD, Ričard Nikson u pratnji Henrija Kisindžera, i Rusije, Vladimir Putin zvanično i ceremonijalno dočekani na ulazu Šaolina filozofskom kompromisu. Vežbe vu šua je definisao kao praktičnu aktivnost pogodnu za individualni razvoj ličnosti na putu ka prosvetljenju i postizanju perfekcionizma «budinstva». Osim toga, fizičke aspekte vu šu tehnike, koji su već dovedeni do nivoa virtuoznosti, oplemenio je filozofskom i mentalnom nadgradnjom uvodeći nove, do tada neviđene aspekte u borilačke veštine. Bodidarma je konstatovao: «Iako je Budin put molitva za dušu, telo i duša su nerazdvojivi. Zato ću vam pokazati metod kojim možete da razvijete moći i kultivišete fizičku snagu u dovoljnoj meri da budete sposobni da shvatite suštinu Budinog puta». Bodidarmin metod predstavljao je transformaciju i integraciju indijske joga prakse, budističkih principa i transcendentalne kineske psihologije. Konkretno, šaolinske monahe je uputio u «tajna mistična učenja», između ostalih, u tajne budističke meditacije koja podiže mentalne sposobnosti na nivo intuitivnosti i tajne joga učenja koje dovode do realizacije upotrebne vrednosti vitalne Ći energije. Uvođenjem Bodidarminih metoda učenja koncept veštine šaolina je zaokružen. Tako je moralo biti Zbog borbene savršenosti, visokih etičkih načela i političke nezavisnosti postali su najrespektabilnija ratna formacija u zemlji, van kontrole i uticaja centralne vlasti, pružajuci pomoć svakom ko je bio na liniji patriotizma, pravednosti i napretka. To je prvi uvideo car Ven Di (kasna Sui dinastija – kraj VI veka) pa je manastiru dodelio ogromna imanja u posed. Sledeća carska dinastija im je dodelila carskim dekretom i status regularne stajaće vojske. Taj primer su sledile i ostale dinastije te su postavljale šaolinske monahe i njihove svetovne sledbenike na visoke savetničke položaje u državnoj administraciji i komandna mesta u vojsci. Za uzvrat, monasi-ratnici su se uključivali u skoro sva ratna dejstva, kako protiv stranih zavojevača, tako i u međudinastičke sukobe, prevrate, suzbijanje oružanih pobuna. Iz bitaka su izlazili kao pobednici, a PUT SAMOSPOZNAJE | telo 116 117 VODIČ ZA ŽIVOT VODIČ ZA ŽIVOT veštine. Kombinacija ova tri aspekta je razvijana punih 3000 godina u Šaolinu i pomenuto trojstvo jeste Šaolin. Manastir više od manastira. U borbama šaolinskog kung-fu-a ne pobeđuje najjači po snazi, jer svako može biti pobeđen, a tajna pobede nekad može biti u fizičkoj, nekad mentalnoj a nekad duhovnoj snazi. Mesto koje je danas otvoreno i za javnost, za turiste ali i mesto na kome se čuvaju znanja drevne veštine šaolinskog kung fu-a, Šaolin je od svog osnivanja bio mesto na koje su dolazili najveći kineski majstori. Neki da bi učili od monaha, a neke su dovodili sami monasi da bi dopunili svoja znanja i unapredili nivo obuke. Tu je izvršena i prva sistematizacija borilačkih veština. Od početnih 700 metoda do danas se zadržalo u upotrebi 173. Obuhvaćeni su zajedničkim nazivom šaolin vu šu. Po osnovnim pravcima podeljeni su na veštine sa upotrebom oružja i veštine bez upotrebe oružja, a na osnovu tehničkih karakteristika, veštine bez upotreba oružja podeljene su na veštine udarca i veštine hvata. Od veština hvata najpoznatija je i najrasprostranjenija je šaolin ćin na To je samoodbrambena defanzivna borilačka veština koja pruža mogućnost nadvladavanja protivnika bez opasnosti da bude teško povređen, ili kako bi rekli stari kineski majstori: «Pobediti neprijatelja ne nanoseći mu bol je vrhunac borilačkih veština». Izuzetno je popularna u Kini i izučava se kao obavezan predmet na svim policijskim i vojnim akademijama. Ova drevna veština je, osim u Kini, stekla popularnost i u celoj Aziji. Njena popularnost je posebno došla do izražaja u Japanu, gde je prihvaćena kao nacionalna veština i usavršena pod imenom điu đicu. Srbija u šaolinu Jedan od odabranih sa naših prostora koji se može pronaći u registru Evropske Kuće slavnih i koji je tvorac metoda Drvo unutar zidina manastira na kome monasi praktikuju vežbu probijanje prstima Na prstima ili glavi, nenadmašni u harmoniji sa prirodom i svojim telesnim sposobnostima
samoodbrane kyokushinjutsu-a, Dragan M. Filipović, najzaslužniji je što kada posetimo manastir Šaolin, posetilac Srbin dobija posebnu čast i tretman. Otvaraju nam se vrata koja se retkima u svetu otvaraju. Majstor manastira Šaolin, gospodin Filipović, autor je i dve fantastične knjige Budistički manastir Shaolinsu i Sveta planina Wudang Shen, koja svakom od zainteresovanih za ovu drevnu veštinu borenja i življenja predstavljaju odlične izvore saznanja, i ne samo da je retkost naći na Zapadu literaturu o istom, teško je i zadobiti pozicije kakve ima ovaj srpski majstor u Šaolinu. Pozicije koje otvaraju manastirske arhive, poverenje živih nosilaca tajni drevne veštine i uvrštavanje u obrazovne aktivnosti škole porodice Liu koja od davnina postavlja Velikog majstora Šaolin-a. U Beogradu, njegovu metodu pronose i izučavaju njegovi majstori, na prvom mestu Žarko Ristevski i Nenad Blagojević, koji su toliko snage, veštine i mudrosti uložili u osnivanje Saveza klubova Kyokushinjutsu-a na nivou države Srbije, da i Kinezi odlaze da ih vide na delu. To su oni koji znaju kako se bori i bez borbe. To je istinski šaolin u srcu Srbije i jugoistočne Evrope. Tri ključa šaolina TAOIZAM: PUT I NJEGOVA MOĆ Dok šetate Šaolinom obogaćuju vas rečima Lao Cea tvorca knjige
“Planiraj teško dok je lako, veliko uradi dok je još malo. Najteže stvari na svetu valja uraditi dok su lake, najveće stvari na svetu moraju se činiti dok su male. Iz tog razloga, mudraci nikad ne preduzimaju velike stvari i upravo zato ih oni uvek ostvaruju.” KONFUCIJANIZAM: ŠEST KLASIKA Konfučije, veliki kineski mudrac, mlađi savremenik Lao Cea i generacijski pandan Bude Gautame, ponudio je put ka stvaranju “plemenitog čoveka” čije će se ukupno ponašanje odvijati u skladu sa humanizmom i osećajem dužnosti. On ukazuje na čovekovo neprikosnoveno pravo da sam misli i odlučuje, kao i na urođenu ljudsku sklonost ka učenju i usavršavanju ističući značaj obrazovanja kao osnovnog usmeravajućeg faktora koji treba da omogući dostizanje ideala individualnog i socijalnog savršenstva, a na tom putu:
ČANBUDIZAM: BODIDARMINE POUKE Bodidarmina pećina se nalazi ispod Vrha Pet Nedara tačno iznad Šaolin manastira. Njegove reči na tom putu su: “Ko je vičan
Tvorac Srpskog Shaolin-skog pravca, majstor Dragan M. Filipović u društvu Velikog majstora šaolin-a, Shi Yong Xin-a Xu Shiyou (Su Šijou, 1906 -1985) majstor Shaolina koji se od samog početka uključio u Kinesku revoluciju. Ispoljivši veliku hrabrost i ratničke sposobnosti u nebrojenim bitkama postao je « mitski » junak kineske moderne istorije. Proglasen za narodnog heroja, pobedu revolucije dočekao sa činom generala. Ovom prilikom pokazuje ratnicima Shaolin gongfu Bruce Lee (Brus Li, rođen kao Lee Jun- fan, 1940 - 1973) legenda kineskih borilačkih veština uspešan na Zapadu u industriji filma ali i kao osnivač svog pravca – škole Jeet Kune
Do, čiji su moto izreke «Using no way as way» i «Having no limitation as
i vrhunski poznavalac borila
čkih ve
u nekoliko stilova Wu Shu-a baziranih na severnim stilovima Shaolin-a TAJNE ŠAOLINA | telo Yüklə 54,74 Kb. Dostları ilə paylaş:
|