Časopis podružnice srpskog lekarskog društva u leskovcu

je kod 83 pacijenta službe, koji su nakon stabi-

lizacije vitalnih parametara otpušteni iz bo l nice.

Svi ostali pacijenti su nastavili lečenje na dru  -

gom odeljenju bolnice (koronarna jedinica, ne u-

rološka ili hiruška intenzivna nega). Kod 52

bolesnika evidentiran je stepen 2 i smatra se do -

brim neurološkim ishodom nakon kardiopul-

monalne reanimacije. Stepen 3, 4, 5 se smatraju

lošim ishodom (tabela 11).

Tabela 9. Broj pacijenata sa utvrđenim srčanim zastojem

kod kojih su sprovedene različite mere kardiopulmonalne

reanimacije

Tabela 11. Procena neurološkog statusa pacijenata 

nakon KCPR-a

Тabela 10. Broj umrlih pacijenata u službi 

Diskusija

Akutni zastoj srca javlja se alarmantnim sim -

p tomom - naglim gubitkom svesti. Pristup tak -

vom bolesniku iziskuje primenu urgentnih mera

lečenja, a svi dijagnostički i terapijski postupci,

iz vedeni u tom momentu, presudni su za uspeh

reanimacije. 

Srčani zastoj je alarm koji pokreće čitav sis-

tem reanimacionih mera. Intervencije koje dop -

ri nose uspešnom ishodu nakon srčanog zastoja

mo gu se prikazati kao "lanac preživljavanja". 

Uspeh reanimacije limitiran je vremenom ko -

je prođe od trenutka prestanka rada srca do po -

čet ka primene reanimacionih postupaka, pa su

iz gledi za preživljavanje veći ako se ranije za po -

č nu mere KPCR-a. Svaka sekunda je dragocena,

jer posle tri do pet minuta od nastanka cardiac

arresta dolazi do ireverzibilnog oštećenja mož-

danih ćelija, posle čega je svaka reanimacija iz -

li šna. Period od momenta nastanka cardiac ar re -

sta-a do momenta započinjanja KPCR-a naziva

se "arrest vreme" i potrebno je da ono bude što

kra će da bi se očekivao povoljan ishod reanima -

27

APOLLINEM MEDICUM ET AESCULAPIUM

Vol. 12 - Broj 1

januar-mart/2014. 

---

cije. Iz ovih razloga neophodno je da se sa pri-

me nom renimacionih mera započne odmah, na

me stu događaja, na ulici od strane obučenih la i -

ka, ekipe hitne pomoći na terenu ili u ambulanti

i u toku transporta, na prijemu u bolnicu, i na

svim odeljenjma bolnice. 

Postavljanje dijagnoze srčanog zastoja ne izi -

s kuje opremu ni aparaturu, zahteva se brzo tra -

že nje znakova srčanog zastoja: gubitak svesti,

pre stanak disanja, gubitak pulsa nad velikim kr -

v nim sudovima, promena boje kože i vidljivih

sluzokoža (sigurni znaci), široke zenice, EKG I

EEG (nesigurni znaci).

1

Svi zdravstveni radnici trebali bi biti sposob-

ni da prepoznaju sve oblike srčanog zastoja i za -

po četi reanimaciju postupcima osnovnog održa-

vanja života: održavanje prohodnosti disajnog

puta, veštačko disanje i masažu srca. 

Reanimacioni postupci se moraju započeti

ne posredno po nastupu srčanog zastoja i sp ro vo -

di ti do dolaska tima za reanimaciju, koji preuzi-

ma izvođenje mera KPCR-a i postupke uznapre-

dovalog održavanja života (preporuka da se u

svim bolnicama odredi jedinstveni broj za pozi-

vanje reanimacionog tima).

9

Ova znanja se stiču

kontinuiranom medicinskom edukacijom i uve -

ž bavanjem reanimacionih mera. 

Ishod srčanog zastoja i mera kardiopulmo 

-

nal ne reanimacije zavisi o implementaciji pre-

po ruka za kardiopulmonalnu reanimaciju Evro -

p skog resuscitacionog saveta (ERC) i njihovom

pravovremenom primenom. 

Preporuke za KPCR predstavljaju skup mera

i postupaka kojima se održavaju ugrožene ili

zaustavljene osnovne vitalne funkcije i obnavlja

cirkulacija. Nove preporuke iz 2010. godine, u

odnosu na predhodne, su jednostavnije, lakše se

uče i primenjuju, kako bi ih što više potencijal-

nih sprovodilaca oživljavanja uključujući i la i -

ke, usvojilo i primenjivalo, naglašavaju značaj

ranog prepoznavanja vitalno ugroženih bolesni-

ka i mogućnost prevencije srčanog zastoja od st -

rane urgentnih, obučenih timova. Ove preporuke

ističu značaj osnovne životne potpore kao naj bi -

t nije za povećanje preživljavanja nakon iznena -

d nog srčanog zastoja. Prilikom izvođenja KPCR

postoji redosled postupaka i radnji koji se nazi-

vaju "lanac preživljavanja" i sastoji se iz četiri

ka 

rike: rano prepoznavanje i pozivanje hitne

me dicinske pomoći, rana primena osnovnih me -

ra reanimacije (BLS), rana defibrilacija, rana pr -

i mena produženih mera reanimacije (ALS). Sve

karike su međusobno povezane i predstavljaju

jedinstvenu celinu, pa neizvršavanje jedne ka -

rike ovog lanca dovodi u pitanje uspešnost rean-

imacije i preživljavanje osobe koja je doživela

srčani zastoj. 

Služba za prijem i zbrinjavanje urgentnih sta -

nja Opšte bolnice Leskovac organizuje medicin-

sko bolničko zbrinjavanje vitalno ugroženih bo -

le snika, po najnovijim preporukama iz svoje de -

latnosti, upotrebom medicinskih protokola i ter-

a pijskih mera u lečenju urgentnih stanja. U ok -

vi ru službe postoji deo za reanimaciju sa neo p -

ho dnom opremom za održavanje života i jedini-

ca za opservaciju pacijenta i postreanimacionu

ne gu. 

Prijem pacijenata u službi obavlja specijalista

urgentne medicine, koji preduzima odgo va ra ju -

će dijagnostičko-terapijske procedure u cilju le -

če nja pacijenta i stabilizacije osnovnih vitalnih

pa rametara. U zbrinjavanju urgentnih stanja uč -

e stvuje tim lekara različitih specijalnosti, pa se u

zavisnosti od stanja pacijenta pozivaju lekari od -

go 

varajuće specijalnosti koji timskim radom

uče stvuju u lečenju i zbrinjavanju urgentnog pa -

ci jenta. 

Rezultati rada pokazuju da je od ukupnog br -

o ja pregledanih pacijenata u službi, svega 2,5%

zahtevalo neku od mera urgentne reanimacije,

od čega je čak 81% bilo uspešnih reanimacija

ko jim je stanje pacijenta, nakon prijema u slu ž -

bu stabilizovano, sa mesečnim rasponom us pe š -

 nosti reanimacije u posmatranom dvogodiš nj em

periodu, od 67,14 do 92,30%. 

Stalna edukacija zaposlenih doprinela je da je

zabeležen porast broja uspešnih reanimacija u

slu žbi i da su svi pacijenti koji su zahtevali hitan

prijem zbrinuti odmah po dolasku u službu. Os -

ta li pacijenti su, nakon trijaže na prijemu zbrinu-

ti, u periodu koji je manji od jednog sata. Ovi

po kazatelji kvaliteta rada govore o dobroj orga-

nizovanosti u radu službe. Da bi se postigao bo -

lji kvalitet u pružanju zdravstvene zaštite pacije-

januar-mart/2014. 

Vol. 12 - Broj 1

28

APOLLINEM MEDICUM ET AESCULAPIUM

---