Časopis podružnice srpskog lekarskog društva u leskovcu

Uvod

Prestanak života nastupa onda kada dolazi do

prestanka funkcionisanja mozga. Prekid cir ku-

 lacije krvi uslovljava prestanak funkcionisanja

svih tkiva i nastaje kao posledica srčanog zasto-

ja. Prestanak funkcionisanja mozga i srca dva su

procesa koja se međusobno uslovljavaju, ali

koja nisu paralelna, jer je u većini situacija sr ča -

ni zastoj primarni proces koji direktno utiče na

na stanak smrti svih ćelija u organizmu. 

Akutni zastoj srca "cardiac arrest" je iznenad -

ni i neočekivani prestanak cirkulacije krvi, izaz-

van funkcionalnim prestankom rada srca. To je

nesposobnost srca da pumpa dovoljno krvi da bi

se mozak održao u životu i predstavlja samo on -

aj iznenadni prestanak rada srca koji je potenci-

jalno izlečiv i zahteva primenu mera kardiopul-

monalne reanimacije i zato ga ne treba izjed na -

ča vati sa zastojem srca koji nastaje kao završni

čin svih fatalnih bolesti. Sa aspekta lekara rean-

imatora, srčani zastoj je iznenadni prekid cirku-

lacije kod bolesnika za koga se nije očekivalo da

umre u to vreme.

2

Akutni srčani zastoj je vodeći uzrok smrti u

Ev ropi, oko 700.000 ljudi strada na ovaj način i

odgovoran je za više od 60% uzroka smrti odra -

slih s koronarnom srčanom bolesti.

3

Analizom

po dataka, prikupljenih u 37 evropskih zemalja,

utvrđeno je da je godišnja incidenca kardiopul-

monalnog zastoja za sve ritmove 38 na 100.000

stanovnika.

4

Početni ritam kod 40% žrtava izne-

nadnog kardijalnog aresta je ventrikularna fibri-

lacija(VF). Verovatno u vreme kolapsa mnogo

više žrtava ima VF ili brzu ventrikularnu tahika -

r  diju (VT), ali do trenutka kada se snimi prvi

EKG, njihov početni ritam već prelazi u asistoli-

ju. 

Podaci govore da preživljavanje nakon sr ča -

nog zastoja do otpusta iz bolnice iznosi 10,7%

za sve ritmove, 21,2% za srčani zastoj sa ventri -

ku larnom  fibrilacijom.

5

Prema novijim istraži-

vanjima postoje dokazi da je procenat preživlja-

vanja nakon srčanog zastoja u porastu.

5

Pre živ -

lja vanje nakon iznenadnog srčanog zastoja mo -

g lo bi biti udvostručeno ili utrostručeno ukoliko

bi očevici srčanog zastoja pružili kvalitetnu re a -

ni maciju, što se može postići poštovanjem pro-

tokola dispečera hitnih službi, radi dobijanja in -

for macija o stanju bolesnika posebno stanja sve -

s ti i kvaliteta disanja. Prepoznavanje agonalnog

disanja, koje se javlja kod 40% bolesnika u pr -

vim minutima nakon srčanog zastoja je indikaci-

ja za započinjanje mera kardiopulmonalne rean-

imacije.

10

Verovatnoća da će očevici pružiti efi -

kas nu pomoć veća je ako postoje jasne telefon s -

ke instrukcije zdravstvenih radnika za način vr -

še nja kompresije grudnog koša i disanja usta na

usta, kod unesrećenog koji ne reaguje i ne diše

nor malno.

11

Najčešći uzrok cardiac arrest-a jesu predhod-

na srčana oboljenja (82,4%) tzv. primarni car-

diac arrest (kardiovaskularne bolesti, fibrilacija

komora). Češći uzrok primarnog srčanog zasto-

ja je ventrikularna fibrilacija, nastala zbog tranz-

itorne fokalne miokardne ishemije. Akutni in far -

kt miokadra može izazvati ventrikularnu fibrila -

ci ju, ali i asistoliju koja se češće javlja kod sr ča -

nog bloka, električnog udara ili kod predoziran-

ja lekovima.

2

Ostali razlozi srčanog zastoja su se kundarni

cardiac arrest, interne etiologije (8,6%, bolesti

pluća, cerebrovaskularne bolesti, maligna obol-

jenja, gastrointestinalna krvarenja, plućna trom-

boembolija, bubrežna oboljenja), i eksterne eti-

ologije (9% trauma, krvarenje, asfiksija, trovan-

ja, utapanje, udar struje i groma).

1

O etiološkim

uzrocima srčanog zastoja (4H- hipoksija, hipov-

olemija, hiper i hipokalemija, hipokalcemija, hi -

po termija i 4T- tenzioni pneumotoraks, tampon-

a da srca, tromboembolije, trovanja) mora se raz -

mi 

šljati u toku kardiopulmonalne reanimacije,

radi primene specifičnih postupaka u cilju njiho -

vog otklanjanja. 

Većina žrtava iznenadne srčane smrti ima od

ranije poznato srčano oboljenje i znake upozo re -

nja, najčešće bol u grudima sat vremena pre sr -

ča nog zastoja (stezanje u grudnom košu, retro -

ster nalna bol koja se širi u ramena ili levu stranu

ruke, poremećaj ritma, bledilo, znojenje, hipo ili

hipertenzija). Podaci istraživanja pokazuju da

ove simptome, uz palpitaciju ili sinkopu, imaju i

naizgled zdrave, mlade žrtve srčanog zastoja.

Pre stanak rada srca, koji dovodi do prestanka

cir 

kulacije, veoma brzo dovodi do određenih

21

APOLLINEM MEDICUM ET AESCULAPIUM

Vol. 12 - Broj 1

januar-mart/2014. 

---

zna kova, među kojima dominiraju oni od strane

CNS. Gubitak svesti, odsustvo pulsa (art. karo-

tis ili femoris), prestanak disanja, promene boje

kože, odsustvo srčanih tonova, nemerljiv krvni

pritisak, odsustvo ili prestanak krvarenja (iz ra -

ne ili povrede). Ovi znaci moraju se prepoznati

na vreme i pozvati pomoć stručnjaka.

12

Postupak kod kardijalnog aresta s VF-om je

tre nutni početak kardiopulmonalne reanimacije

(spo ljna masaža srca i veštačko disanje) i elek t -

ri 

č 

na defibrilacija. Asfiksija je najčešći uzrok

ka r dijalnog zastoja kod povreda, trovanja, uto-

pljenika, dece. U tim slučajevima veštačko dis-

anje ključno je za reanimaciju žrtava. Životi ve -

li kog broja pacijenata koji dožive kardijalni are -

st mogu se spasiti brzom i pravovremenom pri-

me nom reanimacionih mera. 

Kardiopulmonalnocerebralna reanimacija

(KPCR) je niz urgentnih postupaka koji se sp ro -

vo de nakon srčanog zastoja, u cilju uspostavlja -

nja normalne cirkulacije, rada srca i pluća i za š -

ti te mozga od oštećenja koja nastaju zbog naglo

na stalog prekida cirkulacije krvi. 

Prilikom izvođenja KPCR postoji redosled

postupaka i radnji koji se nazivaju "lanac pre živ -

lja vanja" i sastoji se iz četiri karike: rano prepo -

zna vanje i pozivanje hitne medicinske pomoći,

ra na primena osnovnih mera reanimacije (BLS),

rana defibrilacija, rana primena produženih me -

ra reanimacije (ALS). Sve karike su međusobno

povezane i predstavljaju jedinstvenu celinu, pa

neizvršavanje jedne karike ovog lanca dovodi u

pitanje uspešnost reanimacije i preživljavanje

osobe koja je doživela srčani zastoj. Pravo vre -

me 

na primena ovih reanimacionih postupaka

mo že pokrenuti mali, ali ključan protok krvi pr -

e  ma srcu i mozgu i povećati mogućnost prekida

VF ili VT defibrilacijom i omogućiti da srce po -

novo dobije pravilan ritam i pokrene sistemsku

perfuziju. Spoljna masaža srca je veoma važna

ukoliko defibrilacija nije moguća unutar 4-5

minuta nakon kolapsa. U prvim minutima nakon

uspešne defibrilacije, srčani ritam može biti spor

pa je potrebna masaža srca do stabilizovanja sr -

ča ne funkcije. Ishod srčanog zastoja i kardiopul-

monalne reanimacije zavisi od mnogo fak tora:

vre me početka primene osnovnih reanimacionih

me ra, kompresija grudnog koša, adekvatna pot-

pora disanju, rana defibrilacija VF i VT bez pu -

l sa.

6

Važnost pravovremenog započinjanja rean-

imacionih mera leži u činjenici da se sa svakim

minutom odlaganja primene uspešnost ovih me -

ra smanjuje za 10-20%.

7

Da bi se pravovremeno započelo sa kardio -

pul monalnom reanimacijom potrebno je da se

na vreme prepozna srčani zastoj, da se uoče sim -

p tomi pogoršanja stanja pacijenta i potraži po -

moć medicinskog osoblja. Ishod srčanog zastoja

i reanimacionih mera zavise i od implementaci-

je smernica Evropskog resustitacionog saveta

(European Resuscitation Council, ERC ) i nji-

hovom pravovremenom primenom, a postiže se

kontinuiranom edukacijom medicinskih profe-

sionalaca. Edukacija i trening u izvođenju vešti-

na KCPR-a kod zdravstvenih profesionalaca je

značajna za poboljšanje izvođenja KCPR i zb ri -

nja vanje pacijenata. Cilj edukacije je obezbediti

da polaznici savladaju i usvoje veštine i znanje

ko je će im omogućiti da reaguju adekvatno kod

srčanog zastoja i poboljšaju ishod kod pacijen-

ta.

10

Cilj rada

Cilj rada je analiza učestalosti i ishoda kar-

diopulmonalnih reanimacija pacijenata u Službi

za prijem i zbrinjavanje urgentnih stanja Opšte

bolnice Leskovac, utvrđivanje razlike u prime ni

i uspešnosti mera u prehospitalnom i hospita l-

 nom delu kao i da se pokaže značaj i uloga le ka -

ra specijaliste urgentne medicine u prihvatanju i

urgentnom hospitalnom zbrinjavanju i lečenju

vitalno ugroženih pacijenata. 

Metode rada

Istraživanje je izvršeno po tipu dvogodišnje

re 

trospektivne opservacione studije analizom

po dataka iz protokola službe u periodu od 1. 1.

2012. do 31. 12. 2013. godine. Za ovaj rad ko ri -

š 

ćen je metod kvantitativne analize ukupnog

bro ja pregledanih pacijenata i broja vitalno ug -

ro ženih pacijenata u službi, kod kojih su prime -

nje ne urgentne reanimacine mere, sa grafičkim,

procentualnim i tabelarnim prikazom. Ana li zi ra -

ni su podaci iz protokola na prijemu u Prijemno-

januar-mart/2014. 

Vol. 12 - Broj 1

22

APOLLINEM MEDICUM ET AESCULAPIUM

---