Željko Kaluđerović

FILOZOFSKA ISTRAŽIVANJA 

141 God. 36 (2016) Sv. 1 (75–88)

Ž.  Kaluđerović, Anaksimenov  i  Diogenov

animatizam

77

čenog zraka. Međutim, Gregory Vlastos drži da su Ciceron i Aetije pomiješali

Anaksimenovu doktrinu s doktrinom Diogena iz Apolonije koji je, po njemu,

naučavao božanstvenost kozmogonijskog zraka.

13

Kako bilo, u Anaksimeno-

voj verziji zrak je bio apsolutna jesnost svega što jest.

2

Prev. Ž. Kaluđerović. Hermann Diels, Pred-

sokratovci.  Fragmenti  I,  Naprijed,  Zagreb

1983., str. 87, A5. Njem. izd. Harmenn Diels,

Walther  Kranz,  Die  Fragmente  der  Vorso-

kratiker I, Weidmann, Zürich 1985., str. 91,

A5. Stokes, nasuprot brojnim argumentiranim

iskazima, pokušava dokazati da Milećani nisu

mogli zastupati tezu o jedinstvenom supstratu

kozmosa i da prije Parmenida nitko nije tvrdio

da je zbiljnost jedna. Vidi Michael C. Stokes,

One  and  Many  in  Presocratic  Philosophy,

Center  for  Hellenic  Studies,  Washington  D.

C. 1971., str. 48, 66.

3

Prev.  Ž.  Kaluđerović.  H.  Diels,  Predsokra-

tovci. Fragmenti I, str. 87, A7. Njem. izd. H.

Diels, W. Kranz, Die Fragmente der Vorso-

kratiker I, str. 92, A7.

4

U drevnim vremenima, riječ aer uobičajeno

je  označavala  vlagu,  paru,  maglu,  plinovito

stanje uopće ili čak tamu – nešto što otežava

gledanje i prikriva stvari koje okružuje (Ho-

mer, Ilijada, Prosveta, Beograd 1968., XVII.,

647, 649). S Anaksimenom aer dobiva smi-

sao  koji  danas  predstavlja  jedino  značenje

riječi  »zrak«,  nevidljiva  tvar  koja  nas  okru-

žuje  (DK13A7).  U  tzv.  krivom  Olimpiodo-

rovom fragmentu (DK13.3) piše da je »zrak

sličan (nečemu) netjelesnom« (

ἐγγύς ἐστιν ὁ 

ἀὴρ τοῦ ἀσωμάτου). Prev. Ž. Kaluđerović. H.

Diels, Predsokratovci. Fragmenti I, str. 92, 3.

Njem. izd. H. Diels, W. Kranz, Die Fragmente 

der Vorsokratiker I, str. 96, 3. E. Schrödinger

hvali Anaksimenov izbor zraka, smatrajući da

je  posljednji  Milećanin  umjesto  zraka  rekao

»disocirani plinoviti vodik«, što se od njega,

naravno,  nije  moglo  očekivati,  ali  ne  bi  bio

mnogo udaljen od našeg današnjeg shvaćanja.

Ervin Šredinger [Erwin Schrödinger], Priro-

da i Grci, Fedon, Beograd 2007., str. 62.

5

Algra, pozivajući se na DK13A6, dodaje da

po Anaksimenu sve u svijetu još uvijek jest

zrak. Keimpe Algra, »The beginnings of co-

smology«,  u:  Anthony  A.  Long  (ur.),  The 

Cambridge Companion to Early Greek Phi-

losophy,  Cambridge  University  Press,  Cam-

bridge  1999.,  str.  45–65,  doi:  http://dx.doi.

org/10.1017/ccol0521441226.003, str. 58.

6

Činjenica je da je Anaksimen i na metaforič-

koj ravni napustio Anaksimandrov više »pje-

snički način pisanja« (DK12A9), pun »plaća-

nja kazni«, »odšteta« i »nepravdi«, kojima bi

objasnio prirodne promjene. Na prvi pogled,

Anaksimen je napustio i ideju oprečnosti kao

takvu u kozmosu. Da prvi pogled može va-

rati  najbolje  ilustrira  njegovo  razumijevanje

gustoće i rjetkoće (πυκν

ότητι καὶ μανότητι)

(DK13A5,  DK13A6,  DK13A7,  DK13A8,

DK13B1),  kojima  je  moguće  objasniti  kako

poredak  u  kozmosu  tako  i  tijek  u  njemu.  I

njegovo zahvaćanje toplog i hladnog (

θερμόν 

τε  κα

ὶ  ψυχρόν)  (DK13A7),  koji  zauzimaju

najmoćnije (

κυριώτατα) mjesto u nastajanju,

pokazuje koliko i on pridaje važnosti kozmo-

gonijskim  oprekama  koje  se,  kao  što  je  po-

znato, pojavljuju kod Anaksimandra. Diogen

iz Apolonije, u pokušaju objašnjenja mnogo-

strukih  modifikacija  zraka,  paru  zgušnjava-

nje–razrjeđivanje također dodaje i naglašava

par toplina–hladnoća.

7

U verziji Diogena Laertija (II,3). Vidi Laerti-

je, Diogen,

Životi i mišljenja istaknutih filo-

zofa, BIGZ, Beograd 1973., str. 43. Original

Života i mišljenja istaknutih filozofa Diogena

Laertija preuzet je s internetske adrese: http://

www.mikrosapoplous.gr/dl/dl.html  (pristu-

pljeno 15. veljače 2016.). Anaksimen je rekao

da je načelo zrak i ono neograničeno (ο

ὗτος

ἀρχὴν ἀέρα εἶπε καὶ τὸ ἄπειρον), što demon-

strira koliko je svojstvo neograničenosti bilo

naglašeno u to doba (vidi i DK58B30). Georg

Wilhelm  Friedrich  Hegel  za  ovu  Laertijevu

konstataciju kaže da je napisana kao da su u

pitanju dva principa i dodaje: »Ipak se može

i

ἀρχὴν  καὶ  ἄπειρον  obuhvatiti  ujedno  kao

subjekt,  a

ἀέρα kao predikat stava« (»Doch

kann man auch archên kai apeiron zusammen-

nehmen als Subjekt und aera als Prädikat des

Satzes«); što bi u njegovoj interpretaciji zna-

čilo da su načelo i neograničeno zrak, i u su-

ćinskom smislu ne bi mnogo mijenjalo stvari.

Georg Vilhelm Fridrih Hegel [Georg Wilhelm

Friedrich  Hegel],

Istorija  filozofije  I,  BIGZ,

Beograd  1975.,  str.  157.  Original  Hegelove

Istorije  filozofije  I  preuzet  je  s  internetske

adrese:  http://www.zeno.org/Philosophie/M/

Hegel,+Georg+Wilhelm+Friedrich/Vorlesun

gen+%C3%BCber+die+Geschichte+der+Ph

ilosophie/Erster+Teil%3A+Griechische+Phi

losophie/Erster+Abschnitt.+Von+Thales+bis

+Aristoteles/Erstes+Kapitel.+Von+Thales+b

is+Anaxagoras/A.+Philosophie+der+Ionier/

3.+Anaximenes#fn17 (pristupljeno 15. velja-

če 2016.).

8

Harold Cherniss smatra da je Anaksimen ovim

načinio važan pomak, mada dodaje da to vodi

direktno do zaključka o fizikalnom relativiz-

mu. Harold Cherniss, Aristotle’s Criticism of 

---