Žene u nauci: od arhimeda do ajnštajna osvajanje osvojenog

41
nauKa u SaLonu: Žene u PredVorju nauČne reVoLucije
i astronoma, ona je njihov dom rigli hol promovisala u pravi intelektualni centar 
poznat ne samo u engleskoj nego i širom evrope. en Konvej se još pre udaje 
upoznala sa dekartovim spisima, koji su u njoj probudili naučničku radoznalost.  
u svom rukopisu 
Principi filozofije (Principles of Philosophy) uvela je pojam monada  
– jedinstvenih celina materije i duha koje na okupu drži kosmički princip, ali koje se 
mogu menjati. ostaće tajna da li je Lajbnic
37
, koji se s njom godinama dopisivao, od 
nje preuzeo taj pojam. u svakom slučaju, njene ili ne, monade su bile osnova kasnijeg 
shvatanja pojma atoma kao nedeljevih materijalnih celina (millar i sar., 1996).
Sara Haton, En Konvej – filozofkinja
Sa druge strane Lamanša, u istom periodu živi markiza emili di šatle Lomon 
(emilie marquise du chatelet Lomon, 1706–1749), poznata kao Lejdi njutn,
 
bliska prijateljica Voltera i Fridriha Velikog. otac joj je bio šef protokola na 
dvoru Luja XiV, a muž, markiz od šatle Lomona, takođe se bavio matematikom 
i fizikom. napisala je 
Elemente Njutnove filozofije i prevela njegove Principe. Za 
esej o prirodi vatre dobila je nagradu Francuske akademije nauka 1737. godine. 
iako je bila samouka astronomka i matematičarka, njeni prevodi Lajbnicovih i 
njutnovih dela sadrže i originalne stručne komentare. Poznato je da se nije slagala 
37  Gotfrid Vilhelm fon Lajbnic (Gottfried Wilhelm von Leibniz, 1646–1716), nemački filozof, ma-
tematičar, pravnik, istoričar i diplomata. Značajno je doprineo razvoju teorije verovatnoće, optike i 
mehanike; izumeo je i mašinu za računjanje, koja je osim četiri osnovne računske radnje, mogla da 
izvodi i operaciju korenovanja.

---

42
Žene u nauci : od Аrhimeda do Аjnštajna
u svemu sa njutnom, a da je istorija nauke potvrdila da je ona bila u pravu. naime, 
za razliku od njutna koji je tvrdio da je kinetička energija tela proporcionalna 
brzini kretanja tela, ona je dokazala da je energija u stvari proporcionalna kvadratu 
brzine. Volter (inače poznat po svojoj mizoginiji) pisao je da su se u njegovo 
vreme desila dva čuda
: jedno su radovi i otkrića isaka njutna, drugo da je jedna 
žena te radove prevela i objasnila. Za razliku od njenih savremenica, njoj nije 
nedostajala samouverenost. Smatrala je da joj ne treba suditi po polu već po 
zaslugama i onome što govori i radi, kao celovita osoba, kao i da možda ima 
metafizičara i filozofa čije je znanje veće od njenog, ali da ih ona nije srela. emili di 
šatle Lomon se zalagala i za potpunu ravnopravnost žena u obrazovanju. Smatrala 
je da ih država, uskraćujući im pravo na obrazovanje, onemogućava da se izraze u 
nauci i umetnosti (Kohlstedt, 1999; milar i sar., 2003; Zinsser i haynes, 2006).
 
 
Emili di Šatle Lomon 
Naslovna strana Njutnovih Principa
da je tadašnja naučna zajednica poznavala i priznavala rad žena koje su se u 
to vreme bavile naukom, dokaz je i to što je poznati fizičar Bernuli
38
 tvrdio da je 
manje poznata ana Barbara rajnhard (anna Barbara reinhardt, 1730–1796), 
švajcarkinja, bolja matematičarka od emili di šatle
 Lomon. ne znamo šta je o 
tome mislila emili di šatle
 Lomon, ali danas jedna prestižna nagrada švajcarskog 
udruženja elektroinženjera nosi ime ane rajnhard (alic, 1986).
38  danijel  Bernuli  (daniel  Bernoulli,  1700–1782),  švajcarski  matematičar,  iz  poznate  porodice 
matematičara, dao značajan doprinos mehanici fluida, teoriji verovatnoće, statistici, kinetičkoj teoriji 
gasova, termodinamici.

---

43
nauKa u SaLonu: Žene u PredVorju nauČne reVoLucije
u Francuskoj 17. veka srećemo i prvu ženu koju možemo smatrati inženjerom 
rudarstva, iako ne, naravno, u današnjem smislu te reči. to je baronesa de Bosolej 
(de Beausoleil, umrla 1642), koja je objavila obimno delo o rudnom bogatstvu 
Francuske. nažalost, pošto se bavila i alhemijom, bila je optužena za veštičarenje i 
umrla je u zatvoru. Poznata alhemičarka bila je i princeza ana, sestra danskog kralja 
Frederika (1546), ali ju je visoki položaj verovatno sačuvao od slične sudbine.
Krajem 17. veka izvesna mari mordrak (marie maurdrac) rukovodila 
je prvom privatnom hemijskom laboratorijom u Francuskoj i napisala prvi 
priručnik iz hemije za žene, 1666. (Lloyd and deLoach, 1970; oglivie et al., 2000; 
apotheker and Sarkadi, 2011).
Već pomenuta ana marija fon šurman (anna maria von Schurmann, 1607–
1678) diplomirala je pravo i filozofiju na univerzitetu u utrehtu. Fon šurman je 
bila dekartova bliska prijateljica i jedna od njegovih štićenjica. javno je iznosila 
stav da inteligencija i sposobnost logičkog rasuđivanja nisu osobine samo jednog 
pola. Sam dekart je inače svoje delo 
Principi filozofije (Principia Philosophiae, 
1644) posvetio svojoj učenici kraljici elizabeti Češkoj (1618–1680) zbog njenog 
talenta za matematiku i metafiziku. osim elizabete, i Sofija šarlota, kraljica Pruske 
(Sophie charlotte, 1668–1705) pokazivala je interesovanje za prirodne nauke 
i filozofiju. dekart je imao i druge učenice i sledbenice, poput en de la Vižin 
(anne de la Vigine, 1634–1684), ćerke ličnog lekara Luja Xiii i dekana Pariske 
medicinske visoke škole, zatim izvesnu mari dipre (marie dupre), o kojoj ne 
znamo mnogo, i svoju nećaku Katarinu dekart (catherine descartes, 1637 
–1706). i švedska kraljica Kristina (Kristina augusta, 1626–1689) pominje se kao 
jedna od 
Dekartovih štićenica koje je obrazovao u matematici i fizici (mlađenović, 
1991; harth, 1992). 
Pomenimo ovde i jednu ženu koja je živela nešto kasnije, ali statusno pripada 
damama iz salona. u istoriji informatike priznat je doprinos ejde Lavlejs Bajron 
(Lovelace, Lady augusta ada Byron, 1815–1852), ćerke pesnika lorda Bajrona
39
. 
ona nije nikada upoznala svog čuvenog oca, jer se on rastao od njene majke 
en izabel milbank (anne isabelle milbank) neposredno posle njenog rođenja, 
ali je nasledila njegovu originalnost i nekonvencionalnost. uz majčinu podršku, 
Lavlejs je stekla solidno obrazovanje iz prirodnih nauka. imala je kućne učitelje 
iz matematike, astronomije i fizike, i u svojoj trinaestoj godini napravila je nacrt 
mašine za letenje. imala je samo 17 godina kada je srela Čarlsa Bebidža
40
, profesora 
matematike iz Kembridža, konstruktora mašine za rešavanje diferencijalnih 
jednačina, preteče elektronskih računara. Saradnja sa Bebidžem nastavila se i posle 
njene udaje za Vilijama Kinga (William King), 1835. godine. Lavlejs je Bebidžu 
dala ideju za uvođenje bušenih kartica za programiranje i primenu binarnog koda. 
39  Lord Bajron (Lord George Gordon Byron, 1788–1824), engleski pesnik, najpoznatiji predstav-
nik evropskog romantizma.
40  Čarls Bebidž (charles Babbage, 1791–1871), britanski matematičar, filozof i pronalazač, tvorac 
ideje o programabilnoj mašini za računanje, preteči savremenih kompjutera. Bavio se i klimatologijom 
i kriptoanalizom.

---