Žene u nauci: od arhimeda do ajnštajna osvajanje osvojenog
Yüklə 5,76 Mb. Pdf görüntüsü
|
51 aStronomija i matematiKa Kao ŽenSKi ProStor Osvajanje matematike u 18. i 19. veku žene počinju da se profesionalno bave i matematikom. najpoznatije među njima su već pomenute marija Gaetana anjezi i emili di šatle Lomon, zatim Sofi Žermen, Sofija Kovalevska i, na prelasku u 20. vek, emi neter (hernion, 1997). među prvim ženama koje su objavljivale radove iz matematike bila je Sofi Žermen (Sophie Germain, 1776–1831). Poticala je iz građanske porodice i bila jedna od malobrojnih neudatih žena koje su se u to vreme bavile naukom. Za svoj rad imala je podršku oca, koji ju je izdržavao tokom života. Sama je naučila osnovnu matematiku, grčki i latinski da bi mogla da čita njutnove i ojlerove 46 radove. Žermen je pohađala Politehničku školu (ecole Politechnique, osnovana 1775) u Parizu kod čuvenog matematičara Lagranža 47 , a radove iz matematike objavljivala je pod pseudonimom Leblanc. izvela je dokaz o ne/rešivosti Fermaove 48 teoreme, postavila jednačine koje matematički opisuju fenomen elastičnosti, radila na teoriji brojeva. Blisko je sarađivala sa najpoznatijim matematičarima toga doba, Košijem 49 , Furijeom 50 i Gausom. 51 . Zvali su je Hipatija 18. veka (dahan, 1991; olsen, 1974; maisel i Smart, 1997). najpoznatija žena u istoriji matematike sigurno je ruskinja Sofija Vasiljevna Kovalevska (Сo´фья Васи´льевна Ковале´вская, 1850–1891). obrazovala se pod strogim nadzorom roditelja – na časove kod privatnih tutora sa Pomorske akademije u Sankt Peterburgu išla je u pratnji majke. Pošto joj roditelji nisu dozvolili da studira u nemačkoj, jer u rusiji tog vremena to nije mogla, udala se i sa mužem Vladimirom emigrirala iz rusije. Bio je to jedan od mnogobrojnih tzv. brakova iz računa u to vreme – devojke su morale da se udaju da bi mogle bez dozvole roditelja, a uz dozvolu muža, da se obrazuju i bave naukom. Vladimir Kovalevski je studirao paleontologiju, ona fiziku i matematiku, prvo na univerzitetu u hajdelbergu, gde je dobila posebnu dozvolu da prisustvuje predavanjima, kasnije na univerzitetu u Berlinu, gde joj je ta dozvola uskraćena, pa je uzimala privatne časove kod profesora tog univerziteta. na univerzitetu u 46 Leonard ojler (Leonhard euler, 1701–1783), švajcarski matematičar i fizičar; radio na razvoju infinitezimalnog računa i teorije grafova, dinamike fluida, optike i astronomije. Smatra se jednim od najplodnijih stvaralaca u istoriji matematike. 47 Žozef Luj Lagranž (joseph Louis Lagrange, 1736–1813), francuski matematičar i astronom itali- janskog porekla; značajo doprineo razvoju matematičke analize, teorije brojeva, i klasične mehanike. 48 Pjer de Ferma (Pierre de Fermat, 1601–1665), francuski matematičar amater; osim radova u oblasti teorije verovatnoće, postavio i jedan od najslavnijih nerešivih problema u istoriji matematike, tzv. Fermaovu teoremu, za koju je jedno rešenje ponudio tek više od tri veka kasnije britanski matema- tičar endrju Vajls (andrew j. Wiles). 49 Luj Koši (Baron augustin Louis cauchy, 1789–1857), francuski matematičar, „otac“ komple- ksne analize i matematičke fizike. 50 Žozef Furije (jean Baptiste joseph Fourier, 1768–1830), francuski matematičar i fizičar, uteme- ljivač tzv. Furijeove analize; među prvima ukazao na efekat staklene bašte. 51 johan Gaus (johann carl Friedrich Gauss, 1777–1855), nemački matematičar; jedan od najplo- dnijih matematičara u istoriji matematike; ostavio brojne radove na polju teorije brojeva, statistike, analize, geofizike, astronomije, optike i elektrostatike. 52 Žene u nauci : od Аrhimeda do Аjnštajna Getingenu 1875. odbranila je doktorat in absentia, s obzirom na to da ženama nije bilo dozvoljeno da javno brane svoje radove pred univerzitetskim komisijama. njen naučni rad je bio izuzetno plodan: bavila se teorijom parcijalnih diferencijalnih jednačina (danas je poznata Koši-Kovalevska teorema), integralima, proračunom Saturnovih prstenova, fizikom kristala. Prva je u matematiku uvela vreme kao složenu promenljivu. Za rad o rotaciji čvrstog tela 1886. dobila je Prix Boden Francuske akademije nauka. Postala je 1889. prva žena profesor i član akademije nauka u Sankt Peterburgu, a kasnije i profesorka matematike na Stokholmskom univerzitetu, uprkos protivljenju javnosti, i urednica poznatog časopisa Acta mathematica. Po njoj su ime dobili jedan krater na mesecu i jedan asteroid (olsen, 1994; Grinstein i cambell, 1987; Wilson, 1997; hernion, 1997). Sofi Žermen Sofija Kovalevska Emili Neter na prelazu vekova živela je i radila emili neter (amalie emmy noether, 1882–1935), rođena u erlangenu, u nemačkoj. otac joj je takođe bio matematičar, a majka, muzičarka, podržavala ju je u izboru matematike kao profesije. Karijeru je počela kao nastavnica Više devojačke škole, ali se 1903, čim se ta mogućnost otvorila, upisala na univerzitet. doktorat iz matematike odbranila je 1907, a dve godine kasnije postala je članica nemačke unije matematičara. međutim, sve do 1915. volontirala je u matematičkom institutu u erlangenu i povremeno držala predavanja umesto oca, jer kao žena to nije mogla. Prvi stalni posao dobila u institutu u Getingenu, u koji je otišla na poziv čuvenog matematičara hilberta 52 . u početku, i pored hilbertove podrške, predavala je skoro tajno, zamenjujući ga na predavanjima kao njegova asistentkinja. tek kasnije je, zahvaljujući zalaganju hilberta i alberta ajnštajna, dobila položaj docentkinje. Pošto još uvek nije mogla javno da nastupa, 1918. na naučnom skupu matematičara u Getingenu, njen rad 52 david hilbert (david hilbert, 1862–1943), nemački matematičar; formulisao Hilbertov prostor, i postavio osnove funkcionalne analize; neprocenjiv je njegov doprinos ajnštajnovoj teoriji relativnosti i matematičkoj formulaciji kvantne mehanike. Yüklə 5,76 Mb. Dostları ilə paylaş:
|