Žene u nauci: od arhimeda do ajnštajna osvajanje osvojenog

56
Žene u nauci : od Аrhimeda do Аjnštajna
među članovima američke akademije nauka
61
 i među prvim ženama izabrana je u 
američko filozofsko društvo (1869). Kada je kao direktorka Vasar opservatorije 
saznala da prima manju platu od svojih mlađih muških kolega, pobunila se protiv 
ove diskriminacije i uspela da se izbori za iste finansijske uslove. Kometa koju je 
otkrila 1847. nosi njeno ime (comet mitchell 1847Vi) (Booker, 2007).
 
Marija Mičel (stoji levo sa prvom grupom od šest studentkinja astronomije poznatom  
pod nazivom Hexagon, na Vasar koledžu)
Pikering je u svojoj opservatoriji angažovao i antoniju mauri (antonia 
caetana maury, 1866–1952), nećaku pomenutog henrija drapera. ona je 
diplomirala na Vasar koledžu 1887. i zaposlila se u harvardskoj opservatoriji, 
gde je radila u oblasti teorijske astrofizike. Posle sukoba sa Pikeringom, zato što 
mu je predočila greške u draperovom kataloškom sistemu i predložila sopstvenu, 
korigovanu klasifikaciju zvezdanih spektara, napustila je opservatoriju 1891. 
godine. ipak, po odlasku Pikeringa u penziju, vratila se i nastavila svoj rad, koji je 
doveo do značajnih otkrića u istraživanjima osobina binarnih zvezda. Klasifikacija 
stelarnih spektara antonije mauri je zvanično prihvaćena 1943. godine (Welther, 
1982; oglivie et al., 2000; milar i sar., 2003).
americi koji je uveo kurseve 
ženskih studija (1974). roman Grupa (Group, 1963) koji je napisala meri 
mekarti (mary mc carthy, 1912–1989), jedna od studentkinja Vasara, bio je nezaobilazno feministič-
ko štivo tokom sedamdesetih godina 20. veka.
61  američka  nacionalna  akademija  nauka  (national  academy  of  Science)  osnovana  je  ukazom 
predsednika abrahama Linkolna 1863. godine. otada je imala dvadeset jednog predsednika, među 
kojima nema nijedne žene.

---

57
aStronomija i matematiKa Kao ŽenSKi ProStor
Marija Mičel
Pikering je podstakao na bavljenje astronomijom i Saru Vajting (Sarah 
Whiting, 1846–1927), prvu ženu profesorku fizike na Velsli koledžu, i pozvao je 
da mu se pridruži u radu na razvoju novih tehnika u astronomskim istraživanjima. 
Kao rezultat te saradnje Vajting je osnovala Velsli opservatoriju (1900) i postala 
njena prva direktorka (Welther, 1982).
u 20. veku širom astronomija je širom otvorila vrata ženama, posebno u Sad, 
gde je do drugog svetskog rata njih desetak odbranilo doktorate iz ove oblasti. 
najpoznatije među njima su doroti Vrinč (dorothy Wrinch, 1894–1976), zaslužna 
za razvoj spektroskopije X-zraka, i margaret Barbidž (margareth Burbidge, 1919– ), 
koja je prva iznela ideju o kvazarima i sintezi elemenata u zvezdama. margaret Barbidž 
je doktorirala astronomiju na Londonskom univerzitetu, a u Kraljevsko astronomsko 
društvo u Londonu izabrana je 1964. godine. Bila je i predsednica američkog 
astonomskog društva (1976–1978) (rubin,1981, 1985; oglivie et al., 2000). 
Pomenimo i helenu hog (helen Sanoyer hogg, 1905–1993), koja je 
zajedno sa suprugom Frenkom radila najpre volonterski, a od 1957. i zvanično kao 
profesorka astronomije na univerzitetu u torontu. Bila je prva žena predsednica 
odeljenja fizičkih nauka u Kraljevskom društvu Kanade (1960) i osnivačica 
Kanadskog astronomskog društva (1971). Značajan je njen rad na istraživanju 
osobina promenljivih zvezda (Byers i Williams, 2006). 
Prva žena koja je odbranila doktorat iz astronomije na univerzitetu harvard 
(1925) bila je Sesilija Pejn Gapoškin (cecilia Payne Gaposchkin, 1900–1979), 
čiji je doprinos razvoju savremene astrofizike danas opštepriznat. školovala se  

---

58
Žene u nauci : od Аrhimeda do Аjnštajna
u crkvenim školama i na univerzitetu u Kembridžu, a presudnu ulogu na njen izbor 
profesije imalo je predavanje britanskog astrofizičara artura edingtona (arthur 
eddington, 1882–1944) o teoriji relativnosti, koje je čula kao studentkinja. Posle 
završenih studija zaposlila se u harvardskoj opservatoriji, a 1934. udala se za 
takođe poznatog astrofizičara Sergeja Gapoškina. analizirajući zvezdane spektre, 
dokazala je da se zvezde sastoje skoro isključivo od vodonika i helijuma, i time 
postavila osnove stelarne astrofizike. Više puta je bila bezuspešno kandidovana za 
člana američke akademije nauka, a za prvu ženu profesora na univerzitetu harvard 
izabrana je tek 1956. (oglivie et al., 2000; rubin, 2006).
Bez obzira na dugu tradiciju žena u astronomiji, čuvene opservatorije 
maunt Vilson i Palomar u Sad tek su šezdesetih godina 20. veka dozvolile rad 
astronomkinjama, objašnjavajući to izolovanošću (opservatorije se nalaze u 
pustinjskim oblastima), dugim boravkom (iz praktičnih razloga, astronomi borave 
u opservatorijama po nekoliko meseci) i mogućim „problemima“ koji bi proistekli 
iz toga što bi žene radile i živele u isključivo muškom okruženju. iz sličnih razloga 
su nekada i mornari mislili da žena na brodu donosi nesreću. i američka akademija 
nauka je tek 1978. izabrala za svoju članicu jednu astronomkinju. to je bila već 
pomenuta margaret Barbidž. 
 
Margaret Barbidž (sedi prva levo sa grupom astronomkinja)
Pre margaret Barbidž u akademiju su primljene 1925. prva žena lekar Florens 
Sabin (Florence Sabin, 1871–1953) i 1931. prva žena psiholog margaret Floj 
Vošburn (margaret Floy Washburn, 1871–1939). dve godine posle toga doktorat 
iz psihologije odbranila je i prva afroamerikanka ines Beverli Proser (inez Beverly 
Prosser, 1895–1934) na univerzitetu u Sinsinatiju. Godine 1944. u američku 
akademiju nauka je primljena i treća žena – genetičarka Barbara meklintok.

---