Žene u nauci: od arhimeda do ajnštajna osvajanje osvojenog

64
Žene u nauci : od Аrhimeda do Аjnštajna
 
Elizabet Fraj i Florens Najtingejl – reformatorke zdravstvenog sistema u Engleskoj
Pre toga su žene pronalazile razne načine da ostvare medicinsku karijeru. 
u škotskoj je izvesna miranda Beri (james miranda Smart Barry, 1795 
–1865), predstavljajući se kao muškarac, ne samo diplomirala na univerzitetu u 
edinburgu, već je 1812. godine postala i vojni hirurg, kasnije i glavni inspektor 
vojnih bolnica! Kada je njena prevara otkrivena, na intervenciju erla Bjukena 
(erl of Buchan), ostala je na tom položaju. ne znamo da li je Bjuken bio 
upoznat sa njenom prevarom, ili je i sam bio njena žrtva (millar i sar, 2003;  
Brennan, 2011).
u Sad prva žena koja je diplomirala medicinu (1849) bila je elizabet Blekvel 
(elizabeth Blackwell, 1821–1910), engleskinja poreklom. iskoristila je propust 
u propisima za prijem studenata, koji nisu izričito zabranjivali upis ženama na 
studije medicine, i tako uspela da se upiše na studije i diplomira na Ženevskom 
koledžu u njujorku. Po završetku studija bezuspešno je pokušavala da otvori 
privatnu praksu, držala je predavanja o higijeni i najzad otvorila savetovalište za 
žene i decu u siromašnom delu njujorka, koje je kasnije preraslo u njujoršku 
bolnicu. Za vreme Građanskog rata u americi (1861–1865) vratila se u englesku 
i uspela da se upiše u Britanski medicinski registar kao prva žena doktor medicine. 
u njujorku je kasnije otvorila i medicinski institut (1868), ali je uglavnom 
boravila u engleskoj, s obzirom na to da su u americi žene teže gradile medicinsku 
karijeru nego u evropi. Zvanično im je tek krajem 19. veka dozvoljeno školovanje 
u medicinskim školama, dok su pre toga mogle da se školuju i rade samo kao 
babice. elizabet Blekvel je bila i politički aktivna i borila se za ženska ljudska prava 
(mesnard, 1889; Wilson, 1970; roth, 1971; millar i sar., 2003). 

---

65
aStronomija i matematiKa Kao ŽenSKi ProStor
 
 
 
Elizabet Blekvel 
Elizabet Garet Anderson 
Sofija Blejk
u Kanadi je prva žena koja je diplomirala medicinu bila ogusta Stouv Galen 
(augusta Stowe Gullen, 1857–1943), koja je studije završila u torontu 1883. 
godine. Bila je veoma aktivna u sifražetskom pokretu, kao i njena majka emili 
hauard Stouv (emili howard Stowe, 1831–1903), čuvena homeopatkinja, 
koja je posle duge borbe uspela da dobije diplomu iz homeopatske medicine na 
njujorškom medicinskom koledžu za žene (1867). ogusta Stouv Galen je bila 
prva žena kojoj je zvanično dozvoljeno da obavlja medicinsku praksu u Kanadi. 
Kao jedna od osnivačica i predsednica Ženske sifražetske asocijacije (dominion 
Woman Suffrage association), osnovane 1893, Stouv Galen je bila i feministkinja 
i politička aktivistkinja (milar i sar., 2003; Popović 2007b).
Emili Hauard Stouv

---

66
Žene u nauci : od Аrhimeda do Аjnštajna
na jednom od svojih predavanja za vreme boravaka u Londonu već 
pomenuta elizabet Blekvel je inspirisala jednu drugu elizabet, anderson, da se 
posveti lekarskoj profesiji. elizabet Geret anderson (elizabeth Garrett anderson, 
1836–1917) takođe je iskoristila „rupu“ u propisima, ovoga puta britanskog 
društva apotekara, i uspela da diplomira na dablinskom univerzitetu. međutim, 
njeni pokušaji da se upiše na medicinu u engleskoj nisu uspeli, pre svega zbog 
protivljenja samih studenata i starijih kolega lekara. Kao članica društva apotekara 
i po ugledu na elizabet Blekvel, anderson je otvorila Savetovalište za decu i žene 
„Sent meri“ u siromašnoj četvrti Londona. Kada je devojkama dopušteno da 
studiraju medicinu na Sorboni, u Parizu, ona je odbranila doktorat iz medicine 
(1870). Godinu dana kasnije udala se za doktora džejmsa Skeltona (james 
Skelton) i zajedno sa Sofijom Blejk osnovala Londonsku medicinsku školu za 
devojke, u kojoj je od 1833. bila i upraviteljica. u školi su se obrazovale ne samo 
žene iz evrope nego i one iz bogatih porodica iz indije, Burme, afrike i sa dalekog 
istoka. tek četiri godine posle osnivanja škola je dobila akreditaciju parlamenta 
(manton, 1965; roth, 1971; crawford, 2002; elston, 2004).
u Britaniji su se žene veoma sporo probijale u akademske medicinske 
krugove. Položaj im se znatno poboljšao tokom Prvog svetskog rata, kada ne samo 
da su zamenile svoje muške kolege iza borbenih linija, već su zajedno sa njima, kao 
medicinske sestre i lekarke, bile i na frontu. doduše, bez materijalne nadoknade, 
koju su dobijale njihove kolege. Kraljevsko lekarsko društvo u Londonu primilo 
je prvu ženu u svoje članstvo tek 1934. godine.
i ćerke elizabet anderson pošle su stopama svoje majke. Prva, Luiz Garet 
anderson, osnovala je Žensku bolnicu za vreme Prvog svetskog rata, ali je zbog 
nerazumevanja britanskih vlasti bolnica radila pod okriljem francuskog crvenog 
krsta. druga, elsi anderson inglis, osnovala je škotsku žensku bolnicu, ali je britansko 
ministarstvo rata takođe odbilo da se bolnica priključi britanskim trupama na frontu. 
elsi anderson nije odustala; organizovala je bolnice po Francuskoj, Grčkoj, rusiji  
i Srbiji, svuda gde su joj to dozvolili (milar i sar., 2003; crawford, 2002).
Pomenuta Sofija džeks Blejk (Sophia jex-Blake, 1849–1912) takođe je 
bila u prvim redovima u borbi za ostvarivanje prava na medicinsko obrazovanje 
žena u Britaniji. najpre je studirala matematiku na Kraljičinom koledžu, da bi se 
kasnije ipak opredelila za medicinu i 1865. diplomirala na univerzitetu u Bostonu 
(Sad), zajedno sa elizabet Blekvel. međutim, pošto engleska nije priznavala 
strane diplome, po povratku u zemlju vodila je dugu borbu da bude primljena 
na studije medicine u edinburgu. najzad je uspela da se 1869. na univerzitetu 
otvori pet mesta za studentkinje, uz uslov da nastavu pohađaju odvojeno od svojih 
muških kolega. međutim, zbog protesta studenata, Blejk je tek sudskim putem 
uspela da ostvari ovo pravo 1873. godine. naredne godine je otvorila medicinsku 
školu za žene u Londonu, gde je predavala zajedno sa elizabet Geret anderson. 
u engleskoj je 1876. usvojen tzv. rasel-Garnijev zakon, po kome medicinske 
komisije mogu ispitivati i žene, a od 1877. Kraljevska bolnica u Londonu dozvolila je 
studentkinjama medicine da prisustvuju vežbama. iste godine Sofija džeks Blejk je, 
zajedno sa još četiri studentkinje, dobila diplomu iz medicine i otvorila medicinsku 

---