Žene u nauci: od arhimeda do ajnštajna osvajanje osvojenog

91
na Vrhu: noBeLoVSKe KontroVerZe
fiziku i hemiju u Parizu, bio je sudbonosan za mariju i u ličnom i u profesionalnom 
smislu. Planirala je da se po završetku studija vrati u Poljsku i da predaje 
matematiku i fiziku u svom radnom gradu. Susret sa Pjerom, međutim, sve 
je promenio: venčali su se 1895, a dve godine kasnije marija je za temu svoje 
doktorske disertacije izabrala u to vreme verovatno najaktuelniju naučnu temu: 
istraživanje tzv. uranijumskih zraka, koje je 1896. pronašao francuski fizičar anri 
Bekerel.
74
 Pojavu spontanog emitovanja zračenja ruda uranijuma marija je nazvala 
„radioaktivnost“, a njen zaključak da je ovo zračenje atomska osobina bio je 
presudan za razumevanje strukture atoma i materije. to otkriće, uz rendgenov
75 
pronalazak x-zračenja, označava početak 
zlatnog doba savremene fizike, koje je 
neslavno završeno drugim svetskim ratom i eksplozijom prve atomske bombe 
bačene na japanske gradove hirošimu i nagasaki.
 
Pjer i Marija Kiri, na dan venčanja i u laboratoriji
Pjer se ubrzo i sam pridružio mariji u ispitivanju fenomena radioaktivnosti. 
Zajedno su (1898) izdvojili dva nova radioaktivna elementa: 
polonijum, nazvan 
u čast marijine domovine, i 
radijum. oba otkrića bila su rezultat teškog fizičkog 
rada na preradi tona i tona rude uranijuma, koju su dobijali iz rudnika u austriji. 
Laboratorija u kojoj su radili bila je adaptirana šupa u dvorištu Gradske škole, 
bez grejanja i ventilacije. Kirijevi tada još nisu znali za opasnosti od izlaganja 
74  antoan anri Bekerel (antoine henri Becquerel, 1852–1908), francuski fizičar; zajedno sa Pje-
rom i marijom Kiri dobio nobelu nagradu za otkriće fenomena radioaktivnosti 1903. godine.
75  Vilhem Konard rentgen (Wilhelm Konrad roentgen, 1845–1923), nemački fizičar, njegovo ot-
kriće X–zraka (1895) predstavlja prekretnicu u razvoju moderne medicine.

---

92
Žene u nauci : od Аrhimeda do Аjnštajna
radioaktivnom zračenju: Pjerove zdravstvene tegobe pripisivali su reumatizmu, 
a iscrpljenost i rane na vrhovima prstiju teškom fizičkom radu. 
Poštanska marka u čast Marije Kiri.  
Marija i Pjer na biciklima na svadbenom putovanju
osim zdravstvenih, Kirijevi su imali i finansijske probleme, delimično i 
zato što nisu hteli da patentiraju rezultate svojih istraživanja smatrajući da je 
to nedostojno naučnika. Zato je marija prihvatila mesto predavačice u Visokoj 
školi za devojke u Sevru kraj Pariza. i pored svih teškoća, ona je 1903. odbranila 
doktorsku tezu pod nazivom 
Istraživanja radioaktivnih supstanci (Recherches sur 
les Substances Radioactives)
 
i postala prva žena doktor fizičkih nauka na Pariskom 
univerzitetu. 
iste godine marija i Pjer Kiri su, zajedno sa anrijem Bekerelom, dobili 
nobelovu nagradu za fiziku za otkriće radioaktivnosti. marija Kiri je tako postala 
prva žena dobitnica nobelove nagrade. u stvari, za nagradu su bili nominovani 
samo Pjer Kiri i anri Bekerel, ali je uticaj švedskog matematičara jesta mitag-
Leflera
76
 i Pjerovo oštro protivljenje da nagradu primi bez marije primoralo 
nobelov komitet da promeni svoju prvobitnu odluku. dotada, marija je bila 
u Pjerovoj senci: u nagradi koju je Francuska akademija nauka 1901. dodelila 
Pjeru Kiriju marija se pominje samo kao njegov „značajan saradnik“ (Pycior i sar.,  
1996: 39).
ceremoniji dodeljivanja nagrade prisustvovao je samo anri Bekerel; 
marija i Pjer su odsustvovali iz zdravstvenih razloga, i otišli su u Stokholm tek 
dve godine kasnije. Pjer, koji je u međuvremenu dobio profesorsko mesto na 
Sorboni, po povratku u Pariz tragično je izgubio život pod točkovima kola sa 
76  jesta mitag–Lefler (Goesta mittag–Leffler, 1846–1927), švedski matematičar i zagovornik žen-
skih prava; njegovim zalaganjem Sofija Kovalevska je izabrana za profesorku matematike na univerzi-
tetu u Stokholmu.

---

93
na Vrhu: noBeLoVSKe KontroVerZe
konjskom zapregom. marija je nastavila istraživanja, sada kao šef laboratorije. 
nešto kasnije, maja 1906. dobila je mesto predavačice na Sorboni, kao prva žena 
na tom položaju, a dve godine kasnije i titulu profesorke. 
međutim, kada je 1910. predložena za Francusku akademiju nauka, iako već 
priznata naučnica, odbijena je. u javnosti se podigla prava bura protesta protiv 
nje: kao žena i kao strankinja, ona je postala žrtva dvostruke diskriminacije. 
umesto nje, u akademiju je izabran danas malo poznat eduard Branli
77
. marija se 
više nikada nije kandidovala za akademiju. istovremeno, verovatno ne slučajno, 
u javnost je dospela i njena ljubavna veza sa Polom Lanževenom
78
, Pjerovim 
saradnikom, koji je dao značajan doprinos teoriji magnetizma i bio jedan od prvih 
zagovornika teorije relativnosti u Francuskoj. u jeku ovog skandala marija je 
postala dvostruka laureatkinja: 1911. dobila je nobelovu nagradu za hemiju za 
otkriće polonijuma i radijuma.
Pred Prvi svetski rat marija Kiri je osnovala institut za radijum, a u toku rata 
opremila prva pokretna radiološka ambulantna kola, po njoj nazvana „Petites 
curies“. Posle rata je nastavila da radi u institutu, sada sa ćerkom irenom, koja je 
u međuvremenu diplomirala fiziku i matematiku, i zetom Frederikom Žolioom. 
Pod njenim rukovodstvom, institut za radijum je postao vodeća institucija u svetu 
u oblasti istraživanja radioaktivnosti i zaštite od zračenja. 
Marija Kiri prilikom posete Americi gde je prikupljala novac za kupovinu radijuma za svoj institut. 
Marijina laboratorija u Institutu za radijum
marija Kiri umrla je 1934. od perniciozne anemije, kao posledice dugotrajnog 
izlaganja zračenju. Sahranjena je pored Pjera Kirija, u gradiću So nedaleko od 
Pariza. šest decenija kasnije (1995) njihovi posmrtni ostaci su preneti u Pariz, 
u Panteon. marija je prva žena koja po svojim zaslugama leži među francuskim 
velikanima. osim nje, u Panteonu je sahranjena i Sofi Bertelo, supruga poznatog 
77  eduard ežen Branli (edouard eugene desire Branly, 1844–1940), francuski fizičar i pronalazač, 
zaslužan za razvoj bežične telegrafije.
78  Pol Lanžven (Paul Langevin, 1872–1946), francuski fizičar; poznat po radovima u oblasti magne-
tizma i sonarne fizike. Lanžven je bio aktivni antifašista, predsednik Francuske Lige za ljudska prava 
(1944–1946) i član Francuske komunističke partije.

---