Žene u nauci: od arhimeda do ajnštajna osvajanje osvojenog
Yüklə 5,76 Mb. Pdf görüntüsü
|
Izumiteljke: od korseta do brisača za automobile u istoriji nauke i tehnologije žene se nisu bavile samo teorijom, prevođenjem i komentarisanjem naučnih otkrića. one su bile i konstuktorke i izumiteljke u obla- stima koje se i danas smatraju „muškim prostorom“. uprkos predrasudama i stere- otipima koje ih predstavljaju kao nepraktične i nevične rukovanju tehničkim napra- vama, žene inovatorke nisu se bavile samo spravljanjem parfema i tkanjem, već i konstruisanjem mašina u domaćinstvu i poljoprivredi, u vojnoj industriji, nauci i tehnologiji (hass i Perrucci, 1984; mozans, 1974; new Sci, 1984; Bellis, 2011). Spomen ploča Emili Rebling na Bruklinskom mostu asirskoj kraljici Semiramidi (9. vek pre n. e.) pripisuje se značajna uloga u izgradnji kanala i tunela ispod eufrata, i to ne samo ona koju je imala po svom kraljevskom položaju, već kao i konstruktorka. homer u Ilijadi pominje amazonsku kraljicu Pentesileu (oko 1200. pre n. e.), koja je poginula u trojanskom ratu i kojoj se pripisuje da je izumela ratnu sekiru. mnogo kasnije izabela Kunio (isabella cunio, 13. vek) pominje se kao ravnopravna partnerka svog brata u otkrivanju tehnike rezbarenja drveta. nor mahal, tetka mumtaz mahal u čiji spomen je sagrađen čuveni mauzolej tadž mahal, građen više od dvadeset godina (1631–1654) usavršila je proces tkanja 82 Žene u nauci : od Аrhimeda do Аjnštajna kašmirskih šalova i proizvodnju parfema. njen parfem sa mirisom ruže, attar of roses, i danas se koristi. Sibila masters (Sybilla masters, preminula 1720) iz Filadelfije (Sad) početkom 18. veka kontruisala je mašinu za sečenje kukuruza. doduše, patent je kasnije prijavio i zvanično dobio njen muž tomas masters, čime je stekao popularnost zahvaljujući kojoj je kasnije postao gradonačelnik Filadelfije. u pismu britanskom kralju džordžu i, u kome mu zahvaljuje na plemićkoj tituli, tomas ipak priznaje da je patent izum njegove žene. dženet tejlor (janet taylor, 1804–1874), britanska astronomkinja iz 19. veka, iza koje su ostali tekstovi o navigaciji i nautičkoj astronomiji, konstruisala je brojne nautičke instrumente, između ostalog i poseban sekstant za princa od Velsa. Ketrin Grin (catherine Green, 1755–1814) izumela je mašinu – predilicu za pamuk, koju je kasnije patentirao izvesni eli Vitni. emili rebling (emily roebling, 1844–1903) preuzela je izgradnju Bruklinskog mosta posle nesrećnih slučajeva koji su zadesili dvojicu glavnih konstruktora: njen svekar je preminuo u toku izgradnje mosta, a muž ostao paralizovan posle nesreće na gradilištu. Za zasluge u izgradnji, ime joj je upisano na spomen-tabli na mostu. emili rebling je bila i prva žena koja je govorila pred američkim društvom građevinskih inženjera (mccullough, 1983). Sara mater (Sarah mather) patentirala je 1845. pronalazak podmorničkog teleskopa i lampe, dok je elizabeta adams (elizabeth adams), samo četiri godine pre toga, patentirala svoj model korseta. ali ona nije bila prva. meri Braš (mary Brush) patentirala je korset još 1815. i bila među prvim ženama izumiteljkama u americi. Pre nje je meri Kis (mary Kies) 1809. prijavila patent – prototip mašine za tkanje svilom. Sredinom 19. veka četrnaest žena je prijavilo patente u Sad, a između 1895–1910. bilo ih je više od tri hiljade (mozens, 1974). Džozefina Kohran 83 iZumiteLjKe: od KorSeta do BriSaČa Za automoBiLe afroamerikanka elen eglui (ellen eglui) 1888. izumela je prototip mašine za pranje rublja. Patent je prodala za svega 18 dolara jer je smatrala da, s obzirom na njeno poreklo, bele žene neće hteti da ga prihvate. Pokazalo se, međutim, da je njen pronalazak napravio pravi proboj u tehnologiji i proizvodnji ovih mašina. dve godine pre toga jedna druga amerikanka, džozefina Kohran (josephine cochran), patentirala je prototip mašine za pranje posuđa. ona je to uradila iz praktičnih razloga: kao pripadnica više klase, često je priređivala večere za mnogobrojne zvanice i, bez obzira na poslugu, pranje sudova je bilo problem. u odnosu na ameriku, evropa je zaostajala po broju žena izumiteljki (i ne samo žena već i muškaraca, ali to nije naša tema). ipak, 1859. jedna Francuskinja, izvesna madam Lefevr (mme Lefebre), prijavila je patent za proizvodnju nitrata (osnovna komponenta hemijskih đubriva), ali ne u svojoj domovini, već u engleskoj. eni Skot monder (annie Scott dill maunder) ostala je zabeležena među pionirima astronomske fotografije. Bila je matematičarka po obrazovanju, ali se sticajem okolnosti 1830. zaposlila kao asistentkinja poznatog astronoma edvarda mondera (edward Walter maunder), šefa odeljenja za solarnu astronomiju u Grinvič opservatoriji , za koga se kasnije i udala. Konstruisala je malu prenosivu širokougaonu kameru sa sočivima od 1,5 inča, pomoću koje je načinila prve fotografije Sunčeve korone tokom pomračenja u indiji 1898. godine. Agnes Pokels i jedna modifikacija njene aparature Po jednoj od pionira savremene hemije, agnes Pokels (agnes Louise Wilhelmine Pockels, 1862–1935), nazvana je Pokelsova kadica za određivanje koeficijenta površinskog napona. Pokelsova je bila iz dobrostojeće građanske porodice, a obrazovala se tako što je krišom čitala knjige i udžbenike svoga brata Fridriha 73 , takođe poznatog naučnika, dok je studirao na univerzitetu u Getingenu, na koji ona nije imala pristup. da li je zaista došla na ideju o uticaju 73 Fridrih Pokel (Friedrich carl Pockels, 1865–1913), autrijski hemičar, otkrio tzv. Pokelov efekat (dejstvo elektromagnetnog polja na indeks prelamanja svetlosti). Yüklə 5,76 Mb. Dostları ilə paylaş:
|