Žene u nauci: od arhimeda do ajnštajna osvajanje osvojenog

84
Žene u nauci : od Аrhimeda do Аjnštajna
nečistoća na površinski napon tečnosti dok je prala sudove u njihovoj porodičnoj 
kući, ostaće zauvek tajna. u svakom slučaju, uz pomoć lorda rajlija, koji je 
prepoznao značaj njenog otkrića, 1891. objavila je rad u prestižnom naučnom 
časopisu 
Nature. iako nikada nije dobila akademski položaj, Visoka tehnička škola 
u Braunšvajgu joj je 1892. dodelila počasni doktorat nauka (oglivie et al., 2000; 
Byers i Williams, 2006; apotheker and Sarkadi, 2011).
herta marks erton (hertha marks ayrton, 1854–1923), fizičarka, inženjerka 
i pronalazačica, poznata je po svom patentu – instrumentu za podelu linija na 
jednake delove, ali ne samo po tome. ona je bila prva žena koja je 1904. pročitala 
svoj rad o talasnom kretanju (
The Origin and Growth of Ripple Marks in Sends) 
pred Kraljevskim društvom u Londonu. Bio je to ogroman uspeh budući da je ovo 
društvo bilo, a velikim delom to je ostalo i do danas, bastion muške dominacije 
u engleskoj. u stvari, pred Kraljevskim društvom je već 1901. pročitan njen 
rad o električnom luku, ali tada joj nije bilo dozvoljeno da to lično uradi, već 
je rad pročitao saradnik njenog muža. Poreklom iz jevrejske porodice koja je 
pobegla iz Poljske pred progonom, erton je rano ostala bez oca, ali su je majka i 
imućna tetka podržavale da nastavi obrazovanje. Završila je prvo Girton koledž 
u Kembridžu, a kasnije i Finsberi tehnički koledž. u to vreme žene još uvek nisu 
dobijale diplome po završetku koledža, niti su objavljivana njihova imena (milar 
i sar., 2003). najzad je diplomirala matematiku na Londonskom univerzitetu 
(1881), a po udaji za Vilijama ertona (William edward ayrton), fizičara i člana 
Kraljevskog društva, pridružila mu se u istraživanjima električnih pojava. Bila je 
prva žena izabrana u društvo elektroinženjera u engleskoj 1899, ali kada je 1902. 
nominovana za članicu Kraljevskog društva, odbijena je zato „što je udata“ (hass 
i Perucci, 1984). 
 
Herta Erton 
Marija Telkes
Fizičarka marija telkes (maria telkes, 1900–1995) načinila je u nauci 
dvostruki proboj, i kao žena i kao pionir u proizvodnji solarne energije, s obzirom 

---

85
iZumiteLjKe: od KorSeta do BriSaČa Za automoBiLe
na to da je projektovala i verovatno izgradila prvu solarnu kuću sredinom tridesetih 
godina 20. veka. Kejt Glison (Kate Gleason, 1865–1933), koja je kao žena imala 
problema da završi studije mehanike na Kornel univerzitetu u Sad, ostala je 
zapamćena po mnogobrojnim novinama i poboljšanjima u izgradnji kuća za 
stanovanje i u konstukciji građevinskih mašina. i brisače na automobilima izumela 
je žena; taj pronalazak je patentirala izvesna meri anderson (mary anderson) iz 
alabame, 1903. (oglivie et al., 2000; apotheker and Sarkadi, 2011).
amerikanka nemačkog porekla ajda henrijeta hajd (ida henrietta hyde, 
1857–1945), i pored brige o mnogobrojnoj porodici, uspela je da se u 31. 
godini upiše na Kornel univerzitet i diplomira biologiju. Posle mnogih teškoća 
i borbe s predrasudama, uspela je i da doktorira na univerzitetu u hajdelbergu, 
u nemačkoj, 1896. godine. tako je postala prva žena sa doktoratom na tom 
prestižnom univerzitetu, na kome je tokom studija mogla da sluša predavanja 
iz zoologije i hemije, ali ne i iz fiziologije, jer se profesor Vilhelm Kun (Wilhelm 
Kuhne, 1837–1900), priznati nemački fiziolog, snažno protivio prisustvu žena 
na univerzitetu. Po povratku u Sad zaposlila se kao prva žena istraživač na 
harvardskom medicinskom fakultetu, i tokom svog istraživačkog rada došla do 
revolucionarnog izuma u neurofiziologiji – otkrića mikroelektrode, minijaturne 
elektrode koja može da prodre u živu ćeliju i omogući proučavanje pojava na 
ćelijskom nivou. tim otkrićem otvorila je put savremenim tehnikama istraživanja 
funkcionisanja srca i mozga – elektrokardiogramu i elektroencefalogramu. Godine 
1920, postala je profesor na univerzitetu u Kanzasu i šef Katedre za fiziologiju), 
a kasnije je napisala autobiografski članak „Pre nego što su žene bile ljudska bića: 
avanture američke naučnice na nemačkim univerzitetima tokom 1890-ih“ [Before 
Women Were human Beings: adventures of an american (Female) Fellow 
in German universities of the 1890ties, 
J. of American Association of Univeristy 
Women, june 1938, 226–236], čiji naslov najbolje govori o njenim iskustvima 
kao žene naučnice (White, 2009).
najzad, značaj radova matematičarke i pomorskog oficira Grejs hoper 
(Grace hopper, 1906–1992) u razvoju kompjuterske tehnologije danas se ne 
dovodi u pitanje. Posebno je važan njen doprinos razvoju kompajlera, jezika 
prevodioca instrukcija u mašinski jezik, i rad na razvoju marK i, prvog velikog 
kompjutera u Sad. Grejs hoper je uvela termin 
computer bug i kompjuterski jezik 
aPt, koji je i danas u upotrebi u mornarici Sad (etzkowitz i sar., 2000).

---

86
Žene u nauci : od Аrhimeda do Аjnštajna
Grejs Hoper
Žene su doprinele i razvoju modernih tehnologija i novih materijala. tako 
su kalver polimerska vlakna, pet puta jača od čelika, koje je kompanija „dipon“ 
(
DuPont) izbacila na tržište 1971, rezultat inovacionih napora američke hemičarke 
Stefani Luis Svolek (Stephanie Louise Swolek, 1923– ).
 

---

Na vrhu: nobelovske kontroverze
nobelova nagrada ustanovljena je 1895. godine kao zaveštanje švedskog hemi-
čara i izumitelja alfreda nobela (alfred nobel, 1833–1896), pronalazača dina-
mita. iako je često postojala (osnovana) sumnja da su je neki njeni laureati dobili 
iz političkih razloga, a drugi iz istih razloga neopravdano ostali bez nje, za prirodne 
nauke ona je i danas simbol najviših naučnih dostignuća. i, kao takva, jedan od 
najboljih pokazatelja rodne ravnopravnosti ili diskriminacije u nauci, posebno 
sada, kada su u mnogim naučnim oblastima žene zastupljene u istoj meri kao  
i muškarci. 
alfred nobel je studirao hemiju u rusiji i Parizu, a po povratku u švedsku 
1885. počeo je da se bavi proizvodnjom nitroglicerina, koji je 1847. izumeo 
italijan askanio Sobrero (ascanio Sobrero, 1812–1888). nobel je uspeo da dobije 
nitroglicerin u stabilnom obliku, u mešavini sa zemljom u šipkama premazanim 
voskom. taj izum je patentirao pod nazivom „dinamit“ (na grčkom 
dynamos 
– snaga). Godine 1875. pronašao i felignit (nitroglicerin u nitrocelulozi), a 
patentirao je još oko tri stotine pronalazaka, koji su mu doneli ogromno bogatstvo. 
Sto drugi element u periodnom sistemu naziva se po njemu – nobelijum
 (nobel 
Prize, 1995; Levniovitz i ringertz, 2001; Pavlović i Pavlović, 2002).
nobelova nagrada je prvi put dodeljena 1901. za fiziku, hemiju, fiziologiju 
i medicinu, književnost i mir. Veruje se da je za to što je nobel svoje bogatstvo 
ostavio čovečanstvu zaslužna baronesa Berta fon Sutner (Bertha von Suttner, 
1843–1914), njegova dugogodišnja prijateljica i jedno vreme sekretarica, 
pacifistkinja, i sama dobitnica nagrade za mir (1905). udala se protiv volje 
roditelja za artura fon Sutnera, novinara i pacifistu. objavila je knjigu 
Odložite 
oružje (Die Waffen nieder, 1889), u kojoj je upozorila na sve veći militarizam u 
evropi i posledice ratnih sukoba. Bila je jedna od osnivača austrijskog mirovnog 
društva 1881. godine.
tako je, ironično, prijateljstvo, a po nekima i više od toga, između pacifistkinje 
i izumitelja masovnog sredstva za ubijanje izrodilo najviše svetsko priznanje za 
nauku, umetnost i napore za očuvanje svetskog mira.

---