Žene u nauci: od arhimeda do ajnštajna osvajanje osvojenog

67
aStronomija i matematiKa Kao ŽenSKi ProStor
praksu u edinburgu. Već 1886. osnovala je u edinburgu i medicinsku školu za žene. 
Zvanično, univerzitet u edinburgu dozvolio je ženama upis na studije medicine tek 
1894. (roberts, 1993; Furst, 1999; roberts, 2004; milar i sar., 2003).
S druge strane okeana, u Sad, prva žena koja je završila studije medicine na 
medicinskom fakultetu „džons hopkins“ (johns hopkins medical School) 1900. 
bila je Florens rena Sabin (Florence rena Sabin, 1871–1953). ona je prva žena 
koja izabrana za profesora histologije na tom fakultetu. dala je značajan doprinos 
istraživanjima na polju histologije i fiziologije, posebno fiziologije limfnog sistema. 
Kasnije, po prelasku na rokfeler institut u njujorku, bavila se istraživanjem uzroka i 
mogućnostima lečenja i prevencije tuberkuloze. rena Sabin je bila prva žena članica 
nacionalne akademije nauka u Sad (1925). Pred kraj drugog svetskog rata izabrana 
je za predsednicu Komiteta za javnu zdravstvenu zaštitu Sad, i posle duge borbe uspela 
je da se donese Zakon o javnoj zdravstvenoj zaštiti (Scarborough i Furimoto, 1987).
Ilustratorke i/ili naučnice
Biologija, posebno botanika, oduvek je smatrana prigodnim ženskim zanima-
njem, a s obzirom na to da je posedovanje mikroskopa u 18. i 19. veku bilo pita-
nje društvenog prestiža, žene iz imućnih porodica mogle su da proučavaju cveće 
i insekte i u udobnosti svojih salona. međutim, žene su profesionalno počele da 
se bave botanikom i biologijom pre svega ilustrujući kataloge biljaka ili izrađu-
jući cvetne uzorke za tkanine.
Kao prva žena entomolog pominje se marija Sibila merijen (maria Sibile 
merian, 1647–1717) iz amsterdama, koja je razvila svoje interesovanje za nauku 
crtajući cvetne dezene za svilene tkanine koje je proizvodila njena porodica. Prva 
je opisala životni ciklus insekata, od jaja, preko larve i lutke, do odrasle jedinke. 
njeni originalni crteži koji prikazuju ovaj ciklus sačuvani su zahvaljujući njenoj 
ćerki doroteji, koja je posle majčine smrti sakupila i objavila njene radove u zbirci 
Erucarum Ortus Alimentum et Paradoxa Metamorphosis, 1721. godine (Pohlmann, 
1935; oglivie et al., 2000; Wettengle, 2004; Black and Steininger, 2006).
Slični „naučni put“ su prešle i madlen Frans Baspor (madlene France 
Baspore, 1701–1780), ilustratorka kraljevskih vrtova u Francuskoj, i en Vorsli 
rasel (ann Vorsley rassel, 1807–1876), čiji se crteži gljiva i danas mogu videti 
u Britanskom muzeju. u engleskoj je najpoznatija botaničarka toga doba bila 
Prisila Bel Vejkfild (Priscile Bell Wakefield, 1751–1832), koja je objavila 
Uvod 
u botaniku, u kome je klasifikovala biljke po sistemu švedskog botaničara Karla 
Linea
62
, koji se smatra ocem taksonomije. u Bohemiji, današnjoj Češkoj, 
džozefina Kablik (josephine Kablick, 1787–1863) bila je poznata botaničarka 
već za svog života. u americi, 
Džejn Kolden (jane colden, 1724–1766), samouka 
botaničarka, otkrila je novu biljnu vrstu i prva objavila ilustrovani katalog flore 
62  Karl fon Line (carl Linnaeus, carl von Linne, 1707–1778), švedski botaničar, lekar, zoolog, ute-
meljivač savremene taksonomije i preteča ekologije; dao prvu modernu klasifikaciju biljaka i životinja.

---

68
Žene u nauci : od Аrhimeda do Аjnštajna
države njujork, takođe prema Lineovoj klasifikaciji (milar i sar., 2000; Shteir, 
2004; Shapiro, 2000; oglivie et al., 2000).
 
Marija Sibil Merijen, (prva žena entomolog) i njen crtež razvića insekata
Zanimljiva je životna priča Žan Vilpre Pauer (jeanne Villepreux Power, 
1794–1871), koja je u Pariz došla da izučava tajne krojačkog zanata, ali je upoznala 
bogatog engleskog trgovca džejmsa Pauera (james Powera), udala se za njega 
i preselila na Siciliju. ćerka obućara i samouka zoološkinja, Žan Vilpre Pauer 
je 1832. godine napravila prvi akvarijum za istraživanja akvatične sredine. Svoja 
otkrića objavila je u teksu 
Zapažanja i fizički eksperimenti o morskim i kopnenim 
životinjama (Observations et experiences physicque sure plusieurs animaux marins et 
terrestres) i u drugim radovima. izučavala je fosile školjki i mekušaca, i konstruisala 
tri tipa akvarijuma: stakleni, za proučavanje živih mekušaca (klasični akvarijum); 
drugi, takođe od stakla, ali u kavezu koji se potapa u more, za proučavanje 
malih mekušaca, i treći, za velike mekušce koji je mogao da se potopi i ostane 
na određenoj dubini. iako je 1832. izabrana za prvu ženu člana akademije 
nauka Katanije i dopisnog člana Londonskog zoološkog društva, dugo je bila 
zaboravljena u istoriji biologije. danas se njeni radovi nalaze u mnogim stručnim 
bibliotekama, a jedan krater na mesecu nosi njeno ime (encyclo, 2011). 
Sredinom 19. veka u Londonskom botaničkom društvu bilo je i žena 
članica, od kojih su mnoge bile prave inovatorke, kao na primer en etkins (ann 
atkins, 1799–1871), koja je prva uvela tehniku fotografisanja biljaka, umesto 
dotadašnje tehnike crtanja. u periodu od deset godina, između 1843. i 1853, 
etkinsova je napisala trotomnu studiju 
Fotografije britanskih algi: cijanotipne 
impresije (Photographs of British Algae: Cyanotype Impressions). danas je sačuvano 
sedamnaest primeraka ove publikacije (millar et al., 1996).

---

69
aStronomija i matematiKa Kao ŽenSKi ProStor
 
Portret Žan Vilpre Pauer i jedan od njenih rukopisa o istraživanju morskih organizama
Lista žena koje su se u 19. veku uspešno bavile botanikom impresivna 
je. amalija Konkordi ditrih (amalia concordi ditrich, 1821–1891), koja 
je ostavila značajne radove u oblasti istraživanja alpske flore, bila je prva žena 
kustos Botaničkog muzeja u hamburgu, a eleonor ermerod (eleanor ermerod, 
1828–1901), koja je uz brata naučila da rukuje mikroskopom, važila je za vrsnu 
entomološkinju
 
i predavala je poljoprivrednu entomologiju na univerzitetu u 
edinburgu, gde je dobila i počasni doktorat nauka. međutim, bez obzira na sve 
naučne uspehe i doprinose žena u oblasti bioloških nauka, prva žena izabrana 
je za članicu Kraljevskog biološkog društva u Londonu tek 1945. godine. Bila 
je to mardžori Stivenson (marjory Stephenson, 1885–1948), biohemičarka i 
mikrobiološkinja, poznata po svojim istraživanjima metabolizma bakterija.
 u svet 
nauke uveo ju je otac, inače farmer, koji joj je kao maloj čitao tekstove darvina
63
 
i mendela
64
. Zahvaljujući finansijskoj podršci porodice, upisala je i završila 
studije na univerzitetu u Kembridžu, 1906. (Serle, 1949; milar i sar., 2003;  
mason, 2004). 
od polovine 19. veka, kada im je postalo dostupno univerzitetsko obra-
zovanje, žene su u velikom procentu počele da studiraju biologiju. u početku 
na mnogim univerzitetima nisu dobijale diplome već samo sertifikate o ispitima. 
Za prisustvovanje predavanjima bila im je potrebna saglasnost predavača, a i 
pristup bibliotekama bio im je ograničen. među malobrojnim naučnicima koji 
su ih podržavali pomenimo fiziologa ser majkla Fostera (1836–1907) i fizičare 
63  Čarls  darvin  (charles  darwin,  1809–1882),  engleski  prirodnjak.  njegovo  delo 
Poreklo  vrsta 
(1859) otvorilo je put danas prihvaćenim teorijama evolucije i prirodne selekcije.
64  Gregor johan mendel (Gregor johann mendel, 1822–1884), austrougarski naučnik, pionir na 
polju genetike.

---