Žene u nauci: od arhimeda do ajnštajna osvajanje osvojenog
Yüklə 5,76 Mb. Pdf görüntüsü
|
100 Žene u nauci : od Аrhimeda do Аjnštajna 81. godini. i verovatno je bila poslednja koja je to saznala, jer je živela povučeno, u kući bez telefona. u toku svog naučnog rada, od istraživačke opreme koristila je samo optički mikroskop. ona je prva žena koja je samostalno dobila nobelovu nagradu iz medicine i fiziologije. Barbara Maklintok iako je imala podršku roditelja, posebno oca, da studira i da se bavi naučnim radom, Barbara je na tom putu morala da savlada mnoge prepreke. tako je 1936, dok je bila docentkinja na Katedri za botaniku univerziteta mizuri, skoro ostala bez posla jer joj je šef Katedre postavio ultimatum – karijera ili brak, a sve zbog javno najavljenog venčanja neke njene imenjakinje. u to vreme već je imala reputaciju uspešne genetičarke i bila je prva žena potpredsednica društva genetičara. Barbara je proučavala prozaičnu ali korisnu biljku – kukuruz. Studirala je botaniku na Kornel univerzitetu, gde je 1927. odbranila i doktorat iz ove oblasti. istraživačkom timu genetičara u Laboratoriji cold Spring harbor, u državi njujork, priključila se 1941. i u njoj ostala do kraja svoje naučne karijere, skoro pedeset godina. otkrila je efekat pokretnih hromozomskih segmenata, kasnije nazvanih jumping genes (pokretni geni). Suština njenog otkrića je u tome da genetska informacija nije stacionarna i da su ovi pokretni elementi (geni) odgovorni za diverzitet ćelija u toku razvoja organizma. na tako komplikovanoj biljci kao što je kukuruz, ona je ovaj efekat otkrila dvadesetak godina pre molekularnih biologa koji su radili sa jednostavnijim životnim oblicima. međutim, prošle su decenije pre nego što je naučna zajednica shvatila značaj njenog otkrića (Keller, 1983; oglivie et al., 2000; hope, 2002). 101 na Vrhu: noBeLoVSKe KontroVerZe Neke ’mekše’ nauke... u „mekšim“ naučnim disciplinama, kao što su molekularna biologija, biohemija ili medicina, žene su se lakše probijale i osvajale najviša naučna priznanja. Zbog toga se među naučnicima koji su dobili nobelovu nagradu za fiziologiju i medicinu nalazi veći broj žena u odnosu na one koje su ovo priznanje dobile za fiziku i hemiju. treba reći i to, sem nekoliko izuzetaka, one su naučnu slavu delile sa svojim bračnim ili profesionalnim muškim partnerima, često ostajući u njihovoj senci. međutim, treba reći da su medicina i fiziologija oblasti u kojima nobelovu nagradu danas najčešće dele dvoje ili troje naučnika, što je slučaj i sa dobitnicima u oblasti fizike i hemije. Biohemičarka tereza Kori (theresa Gerthy radnitz cori , 1896–1957), sa suprugom Karlom Korijem (carl cori, 1896–1984), takođe biohemičarem, i argentinskim fiziologom Bernardom husejom (Bernard houssay, 1887–1971), dobila je nobelovu nagradu iz medicine i fiziologije za otkrića u metabolizmu ugljenih hidrata, odnosno insulina 1947. godine. Karl i tereza su poreklom bili austrijanci, a njihove porodice su generacijama bile jezgro praške intelektualne elite. terezin otac je bio hemičar po struci i bavio se preradom šećera, dok je majka bila bliska prijateljica Franca Kafke 92 . Karlov otac bio je jedan od najpoznatijih evropskih zoologa i morskih biologa, ujaci profesori matematike, fizike i hemije na Karlovom univerzitetu u Pragu, deda profesor anatomije na univerzitetu u Beču. Karl i tereza su se upoznali na studijama medicine u Pragu i venčali 1920, kada su objavili i prvi zajednički rad o imunim telima u krvi kod različitih bolesti. dve godine kasnije, posle diplomiranja, emigrirali su u Sad. Tereza i Karl Kori 92 Franc Kafka (Franz Kafka, 1883–1824), jedan od najznačajnijih pisaca 20. veka; najpoznatija dela: Proces, Zamak, Metamorfoze. 102 Žene u nauci : od Аrhimeda do Аjnštajna u americi Korijevi su se, umesto za unosnu medicinsku praksu, opredelili za istraživački rad u institutut „Buffalo Gaylord“. Godine 1936. otkrili su Cori ester, prvi korak u konverziji glukoze u glukogen, a 1943. i Cori ciklus (koji pokazuje mehanizam kojim insulin uzrokuje odnošenje šećera iz krvi). Prvi su (1939) sintetizovali glikogen u laboratoriji. Karlova karijera je bila uspešnija, barem što se tiče promocije u javnosti. tereza je za mnoge, čak i iz naučnih krugova, do dobijanja nobelove nagrade bila samo gospođa Kori. na početku karijere, za isti posao primala je tek jednu desetinu Karlove plate. neposredno po dobijanju nobelove nagrade utvrđeno je da boluje od mieloskleroze, od koje je i umrla deset godina kasnije (Pycior i sar., 1996; apotheker and Sarkadi, 2011). rozalind Sasman jalou (rosalind Sussman Yallow, 1921– ) dobila je 1977. zajedno sa endruom šalejem (andrew Schally, 1926– ) i rodžerom Giljeminom (roger Guillemin, 1924– ), nobelovu nagradu iz medicine i fiziologije. rozalind je doktorirala je 1945. na univerzitetu ilinois, a oblast njenog naučnog interesovanja bila je i ostala nuklearna medicina. Sa Solomonom Bersonom (1918–1972) radila je na primeni radioizotopa u medicini i razvoju ria ( Radioimunnoassay) – veoma osetljive metode za određivanje malih količina bioloških i farmakoloških supstanci u krvi i tkivima, koja se pokazala od neprocenjivog značaja u kliničkoj dijagnostici. ta metoda je prvi put primenjena 1959. za određivanje nivoa insulina u krvi dijabetičara. od 1973. rozalind jalou je bila direktorka instituta koji nosi ime njenog preminulog kolege i mentora (Solomon Berson research institute). Bez obzira na sve uspehe, mnogi je i danas smatraju samo Bersonovom saradnicom (Byers i Williams, 2006; milar i sar., 2003). Kristijana Folhard Rita Levi Montalčini na svoj sto prvi rođendan Rozalind Jalou najstarija živa dobitnica nobelove nagrade rita Levi montalčini (rita Levi montalcini, 1909– ) rođena je u torinu, u italiji. tek posle duge porodične borbe dobila je očevu dozvolu da studira medicinu. Za vreme drugog svetskog rata, zbog svog jevrejskog porekla, živela je ilegalno u Firenci, a 1947. odselila se u Sad, gde je dobila mesto na univerzitetu u Sent Luisu. Sa Stenlijem Yüklə 5,76 Mb. Dostları ilə paylaş:
|