Žene u nauci: od arhimeda do ajnštajna osvajanje osvojenog

103
na Vrhu: noBeLoVSKe KontroVerZe
Koenom
93
 dobila je nobelovu nagradu za fiziologiju i medicinu 1986, za otkriće 
do kojeg su došli skoro četrdeset godina ranije: tzv. 
faktora rasta, odnosno 
supstanci koje utiču na rast nervnih ćelija. od 1961. ponovo radi u rodnoj italiji, 
u institutu za biologiju ćelija u rimu. još uvek je aktivna, u svojoj sto prvoj godini 
(oglivie et al., 2000).
Gertruda Bel elion (Gertrude Bell elion, 1918–1999), američka 
farmakološkinja, podelila je 1988. nobelovu nagradu sa američkim lekarom 
džordžom hičingsom (George hitchings, 1905–1998) i škotskim lekarom i 
farmakologom džejmsom Blekom (james Black, 1924–2010). diplomirala je 
biohemiju 1937. na njujorškom univerzitetu, i na početku karijere predavala je 
hemiju u srednjoj školi. od 1944. radila je u Barouz laboratoriji kao hičingsova 
asistentkinja, i to naredne četiri decenije. istraživački rad Gertrude Bel elion 
obuhvata otkrivanje i razvoj lekova za leukemiju, malariju, reumu i autoimune 
poremećaje. novi revolucionarni aktivirusni lek – aciklovir patentirala je  
1974. godine.
nobelovu nagradu za fiziologiju i medicinu 1995. dobila je Kristijana nislajn 
Folhard 
(christiane nusslein Volhard, 1942– ), zajedno sa edvardom Luisom 
(edward Lewis, 1918– ) i erikom Višausom (eric Wieschaus, 1948– ), za 
otkriće genetske kontrole ranog razvoja embriona. Kristijana Folhard je rođena 
u umetničkoj porodici. otac joj je bio arhitekta, majka slikarka, braća i sestre 
arhitekte, muzičari, profesori umetnosti. jedino su nju još od detinjstva zanimale 
biljke i životinje, u čemu je imala punu podršku porodice. međutim, u školi i na 
univerzitetu biologija joj je bila dosadna, pa je prešla na studije biohemije na 
univerzitet u tibingenu, gde je pohađala seminare u institutu „maks Plank“ 
o biosintezi i replikaciji dna (dezoksinuklearne kiseline), nosioca naslednih 
osobina. diplomirala je 1969. sa prosečnim ocenama. u potrazi za temom svojih 
istraživanja odlučila se za organizam koji se može efikasno genetski istraživati  
– vinsku mušicu (
Drosophila), što se pokazalo kao dobar naučni potez.
još jedna dobitnica nobelove nagrade za medicinu i fiziologiju, Linda Bak 
(Linda Buck, 1947– ) rođena je u Sijetlu, Sad, gde je studirala mikrobiologiju i 
psihologiju na univerzitetu Vašington. doktorsku tezu iz imunologije odbranila 
je 1980. na univerzitetu teksas, a postdoktorske studije završila je na Kolumbija 
univerzitetu. tu je upoznala ričarda aksela (richard axel, 1946– ), sa kojim je 
2004. dobila nobelovu nagradu za otkrića u vezi sa receptorima čula mirisa. iste 
godine je primljena u američku akademiju nauka. danas je Linda Bak profesorka 
neurobiologije na univerzitetu harvard i profesorka biofizike i fiziologije na 
univerzitetu Vašington. Članica je istraživačkih timova u medicinskom institutu 
„hauard hjuz“ (howard hughes medical institute) i centru za istraživanja 
kancera „Fred hačinson“ (Fred hutchinson cancer research
 center). 
Francuskinja Fransoaz Bare Sinusi (Francoise Barre Sinoussi, 1947– ), 
biohemičarka, dobila je 2008. nobelovu nagradu za fiziologiju i medicinu za 
93  Stenli Koen (Stanley cohen, 1922– ), američki biohemičar i bakteriolog.

---

104
Žene u nauci : od Аrhimeda do Аjnštajna
otkriće humane imunodeficijencije. nagradu je podelila sa haraldom hauzenom 
(harald Zur hausen, 1936– ) i Lukom montanjerom (Luc montagnier, 1932– ). 
Fransoaz Sinusi je rođena u Parizu, gde i danas živi i radi u odeljenju za virologiju 
na Pasterovom institutu.
 
Fransoaz Sinusi 
Linda Bak 
Gertruda Bel Elion
najzad, 2009. je zaista bila 
godina žena, barem što se tiče nobelove nagrade. te 
godine ejda jonat (ada Yonath, 1933– ), iz Vajsmanovog instituta u izraelu, dobila 
je nobelovu nagradu za hemiju za istraživanja strukture i funkcije ribozoma, dok su 
nobelovu nagradu za medicinu i fiziologiju podelile elizabet Blekbern (elizabeth 
Blackburn, 1948– ), sa Kalifornijskog univerziteta i Kerol Grejder (carol Greider, 
1961– ) sa medicinskog fakulteta „džon hopkins“, za istraživanja dejstva enzima 
telomeraze na zaštitu hromozoma (apotheker and Sarkodi, 2011).
Pomenimo, na kraju, neke od naučnica koje će možda jednoga dana dobiti 
nobelovu nagradu. 
Vera Rubin

---

105
na Vrhu: noBeLoVSKe KontroVerZe
među njima su sigurno San Lan Vu (San Lan Wu
, 1944– ), profesorka fizike 
na univerzitetu Viskonsin–medison, za otkića u fizici elementarnih čestica, 
kojima je izuzetno doprinela razumevanju strukture materije i helen Kvin (helen 
Quinn, 1943– ) za rad na unifikacionoj teoriji (Byers i Williams, 2006). ne treba 
zaboraviti ni margaret Geler (margareth joan Geller, 1947– ), astronomkinju, 
zbog njenog doprinosa istraživanjima strukture univerzuma, ni Veru Kuper rubin 
(Vera cooper rubin, 1928– ) i njena istraživanja tamne materije u svemiru.

---

---

Ne/ispravljene nepravde 
Liza Majtner: fizičarka koja nikada nije izgubila humanost
otkriće fenomena radioaktivnosti i transformacije elemenata snažno je uticalo na 
naučnike, umetnike i filozofe 20. veka, ali je otkriće fisije i mogućnost upotrebe 
nuklearne energije u vojne i miroljubive svrhe suštinski izmenilo našu civiliza-
ciju. teorijsko objašnjenje procesa fisije dala je austrijska fizičarka Liza majtner 
(Lise meitner, 1878–1968), pored marije Kiri sigurno najpoznatija žena u istoriji 
fizike. to objašnjenje objavila je u radu koji je potpisala zajedno sa svojim sestri-
ćem otom Frišom (otto Frisch, 1904–1979), ali je nobelovu nagradu za otkriće 
fisije dobio njen dugogodišnji saradnik oto han
 
(Byers i Williams, 2006; maisel i 
Smart, 1997; Sime, 1996; oglivie et al., 2000; apotheker and Sarkadi, 2011).
Liza majtner je rođena 1878. u Beču, u jevrejskoj advokatskoj porodici, ali 
je kasnije prešla u protestantsku veru. Završila je privatnu Višu žensku školu, 
a kada su se austrijski univerziteti otvorili i za devojke, ona je 1901. vanredno 
položila maturu u muškoj gimnaziji i upisala se na univerzitet u 23. godini, uprkos 
protivljenju roditelja. Sticajem srećnih okolnosti fiziku joj je predavao slavni 
teoretičar Ludvig Bolcman
94
. on ju je naučio da je „fizika mukotrpno traganje za 
konačnom istinom“. doktorat iz fizike Liza je odbranila 1906. i s obzirom na to 
da u Beču nije mogla da se bavi naučnim radom, 1907. je otišla u Berlin. Bilo je 
to „zlatno doba“ fizike, ali se, osim marije Kiri, malo žena bavilo ovom „muškom 
disciplinom“.Većina fizičara, kao na primer maks Plank
95
, smatrala je da iako 
ženama koje imaju poseban dar za fiziku treba omogućiti da studiraju, žene pre 
svega treba da budu domaćice i majke.
u Berlinu, Liza majtner je upoznala hemičara ota hana, sa kojim će sarađivati 
narednih trideset godina. han je radio u institutu za hemiju, koji je je bio zatvoren 
za žene, pa je za Lizu uređena podrumska prostorija sa zasebnim ulazom. u druge 
laboratorije ulaz joj je bio zabranjen, a kafu je pila sa pomoćnim osobljem, koje 
su uglavnom činile žene. u narednih pet godina objavljivala je naučne radove i 
94  Ludvig Bolcman (Ludwig Boltzmann, 1844–1906), austrijski fizičar, jedno od najvećih imena u 
razvoju statističke mehanike i termodinamike. Zastupao atomsku teoriju; mnogi matematički zakoni, 
konstante i jednačine nose njegovo ime.
95  maks Plank (max Planck, 1858–1947), nemački fizičar, dobio nobelovu nagradu za fiziku 1919. 
za otkriće da se energija emituje u 
paketima - kvantima energije.

---