Žene u nauci: od arhimeda do ajnštajna osvajanje osvojenog
Yüklə 5,76 Mb. Pdf görüntüsü
|
Saradnja u nauci: problem dva tela Pitanje šta je u nauci vrednije – ideja, metodologija, matematičko umeće ili teh- nička realizacija, nije jednostavno. u timskom radu teško je odrediti pojedinačne doprinose, a posebno kada su članovi tima i u nekim drugim vezama, sem profesi- onalnih. danas, kada je nauka roba kao i sve ostalo, to je još teže. Zbog toga, iako fizičari smatraju da je, za razliku od tri tela, problem međusobne interakcije dva tela, rešiv, kada se radi o proceni doprinosa naučnom otkriču, to nije uvek tako. u knjizi Kreativni parovi u nauci (Creative Couples In Sciences, Pycior et al., 1966) pominju se osam parova koji su zajednički radili i stvarali u istoj oblasti, od kojih je samo u jednom slučaju žena bila ta koja je dobila nobelovu nagradu. Bila je to marija Gepert majer. u ostalim slučajevima, nagradu za zajednički rad dobili su muški partneri. tako su nobelovu nagradu za medicinu i fiziologiju dobili džordž Palad (George Palade, 1974), genetičar džošua Ledeberg (joshua Lederberg, 1958) i mikrobiolog andre Lof (andre Lwoff, 1965), ali ne i njihove supruge i saradnice Farkvar merilin Palad (Farquar marilyn Palade), ester Ledeberg (esther Ledeberg) i margerita Lof (marguerite Lwoff). nobelovu nagradu su dobili i imunolog eli metčnikof (elie metchnikoff, 1908) i zoolog tomas morgan (thomas morgan, 1933), ali ne i njihove supruge, takođe naučnice olga metniškof (olga metchnikoff) i Lilijen morgan (Lilien morgan). u oblasti fizičkih nauka, nobelovu nagradu je 1971. dobio Gerhard hercberg (Gerhard herzberg), ali ne i njegova životna saputnica Lujza (Luisa), i 1985. džerom Karl (jerome Karle), ali ne i njegova supruga izabela (isabella). Koliki je bio doprinos ovih žena, supruga i naučnica u naučnim dostignućima njihovih supruga i kolega? da li su neke od ideja koje su razmenjivali za doručkom kasnije pretočene u naučna otkrića? Koliko su one učestvovale u realizaciji tih ideja? i dok su rezultati ove moguće saradnje vidljivi u javnom prostoru, odgovori na ova pitanja ostaju skriveni u privatnom. tako će i doprinos mari Paster (marie Pasteur, 1826–1910) otkrićima njenog supruga Luja Pastera (Louis Pasteur, 1822–1895), čuvenog hemičara i mikrobiologa, koji je čovečanstvo zadužio otkrićima vakcina protiv boginja i antraksa, ostati do danas nedovoljno rasvetljen (oglivie et al., 2000). Verovatno najkontroverzniji primer ove saradnje jeste slučaj bračnog para marić–ajnštajn. 116 Žene u nauci : od Аrhimeda do Аjnštajna Ne/rešena zagonetka: Mileva Marić Ajnštajn Godine 1905, u razmaku od sedam meseci, u jednom od najuglednijih naučnih časopisa toga vremena Annalen der Physik objavljeni su radovi mladog nemačkog fizičara alberta ajnštajna (albert einstein, 1879–1955). ovi radovi su postavili temelje savremene fizike i zauvek promenili naše shvatanje prostora i vremena. albert ajnštajn je u to vreme imao 26 godina i radio je kao državni službenik u Patentnom zavodu u Bernu. njegova tri godine starija životna saputnica i neka- dašnja koleginica sa ciriškog Politehnikuma mileva marić ajnštajn bila je samo brižna supruga i majka. ili, možda, ipak više od toga? Više od sto godina kasnije doprinos mileve marić ajnštajnovim radovima i dalje je predmet rasprave (trbuhović Đurić, 1983; Stackel, 1996; ognjenović, 1998; dobrosavljević Grujić, 2004b, 2005; Latković, 2006; milentijević, 2010), posebno na našim prostorima. da li su mileva i albert zaista bili ein Stein (jedan kamen), kako je ona govorila, ili se neosporni talenat za matematiku i fiziku mlade studentkinje iz Kaća utopio u egoizmu najvećeg genija 20. veka? eva Kiri u biografiji svoje majke marije Kiri pominje ljubaznu gospođu ajnštajn zauzetu decom, ajnštajnov kolega i takođe jedan od največih fizičara 20. veka Verner hajzenberg pominje da gospođa ajnštajn ne učestvuje u šetnjama, razgovorima i vožnjama biciklom, ajnštajnov biograf arman herman je opisuje kao ćutljuvu i bolesno ljubomornu (Kiri, 1957; hajzenberg, 1972; herman, 1998). herman argumentovano pobija ideju o milevinom učešću u ajnštajnovom radu, ali otkriva i odnos genija prema ženama: za ajnštajna je sama institucija braka životni promašaj, žene su samo smetnja, u braku „osobe koje su se prethodno kao raznoimene jako privlačile, jako se odbijaju čim postanu istoimene“ (herman, 1998: 250). mileva marić je rođena 1875. u titelu, u imućnoj vojvođanskoj porodici. Za školovanje je imala snažnu podršku oca, koji se nadao da će ona uspehom u školi uspeti da prevaziđe svoj fizički hendikep – urođenu hromost. Kao veoma talentovana za matematiku, mileva je uspela da dobije dozvolu da se upiše u Kraljevsku srpsku mušku gimnaziju u šapcu. Zatim je budući da u to vreme u austrougarskoj devojke nisu mogle da studiraju, otišla u cirih, u kome je u to vreme studiralo petnaestak studentkinja iz Srbije. u cirihu, na višoj tehničkoj školi za matematiku i fiziku (ciriški Politehnikum), mileva je bila jedina devojka na odseku za fiziku i matematiku, u klasi sa albertom ajnštajnom i još trojicom kolega. univerzitet u cirihu je već imao tradiciju univerziteta otvorenog i za žene – u periodu 1864–1872. na njemu je studiralo više od dve stotine studentkinja: najviše iz engleske (23), zatim iz nemačke i švajcarske (20), austrije i amerike (12) i čak 148 devojaka iz carske rusije. na ciriškom univerzitetu je 1867. diplomirala i nadežda Suslova (1843– 1918), prva žena u evropi sa titulom doktora medicine, koja je po povratku u Sankt Peterburg tek posle mnogo teškoća dobila licencu za bavljenje medicinom (Kohlstedt, 1999). Yüklə 5,76 Mb. Dostları ilə paylaş:
|