Žene u nauci: od arhimeda do ajnštajna osvajanje osvojenog

137
ePiLoG ii: nauKa, rod i moć: SrBija neKad i Sad
u poslednjoj deceniji 20. veka situacija u visokom obrazovanju naizgled se 
promenila u korist žena, pa je tako 1998. među diplomiranim studentima u Srbiji u 
proseku bilo čak 60% žena. Povećao se i procenat magistrantkinja i doktorantkinja 
(do 57%). nažalost, to nije bio rezultat rodno osetljive i antidiskriminatorne 
obrazovne politike, već pre svega posledica društvene situacije. ratovi vođeni na 
ovim prostorima, inflacija i ekonomske sankcije bili su razlozi zbog kojih je veliki 
broj mladih ljudi, pretežno muškaraca, napustio zemlju. 
Spomen bista Drage Ljočić
u periodu posle političkih promena 2000, sa ulaskom u period tranzicije, 
nastavlja se varljivi trend feminizacije visokoškolskog obrazovanja u Srbiji. 
Procenat žena koje su 2002. diplomirale na fakultetima nauka i umetnosti 
u Srbiji neznatno se povećao, ali je opet došlo do smanjenja učešća žena u 
poslediplomskom obrazovanju: ukupno je žena magistara nauka bilo dvostruko 
manje nego muškaraca, a razlika je bila još izraženija u slučaju doktora nauka, gde 
su žene činile manje od jedne trećine. u periodu od 1990. do 2007. porastao je 
i broj žena zaposlenih u naučnim institutima, što opet, nažalost, nije pokazatelj 
rodne emancipacije u nauci, već pre pokazatelj gubljenja pozicije koju nauka ima 
u društvu (Popovic, 2005a, b). 
u poslednje dve decenije broj upisanih studenata u Srbiji se skoro se 
udvostručio, međutim, došlo je do značajnog opadanja broja upisanih na prirodne 
i tehničke nauke u odnosu na društvene i humanističke. na Beogradskom 
univerzitetu 2008. procenat upisanih studenata/kinja po pojedinim grupacijama 
fakulteta jasno je odslikavao svetske trendove: na tehničko-tehnološkim 
fakultetima studiralo je 31,7% studenata, na društveno-humanističkim 45,8%, 
na biomedicinskim (u koje spadaju i tradicionalno „ženski“ fakulteti, kao 

---

138
Žene u nauci : od Аrhimeda do Аjnštajna
farmaceutski, na primer) 14,3% i na prirodno-matematičkim svega 7,6 posto. 
to je verovatno jedan od razloga što je u tom periodu porastao broj studentkinja 
koje su stekle titulu magistra ili doktora nauka. u periodu 1990–2006. broj 
devojaka koje su upisale poslediplomske studije značajno se povećao, zavisno od 
fakulteta; procenat onih koje su magistrirale, specijalizirale ili doktorirale takođe je 
pokazivao stalan trend rasta. to je svakako i posledica toga što akademska karijera 
u Srbiji danas nije više prestižno zanimanje i žene samo ulaze u prazan prostor 
koji su muškarci ostavili za sobom, dok se oni okreću profitabilnijim zanimanjima 
– biznisu, privatnoj praksi itd. (ŽmS, 2009, eF, 2006). 
međutim, bez obzira na ove u svakom slučaju pozitivne pomake, prema 
vrednosti tzv. 
glass ceilling indeksa, koji se izračunava kao odnos ukupnog broja žena 
na svim nivoima obrazovanja prema broju žena sa najvišim stepenom obrazovanja, 
Srbija se nalazi na začelju evropskih zemalja (1,07), sa rumunijom (1,4) i turskom 
(1,1), daleko ispod proseka za zemlje eu (2,1). u Srbiji još uvek svega 5,3% 
ukupnog broja žena koje se obrazuju stiče najviši stepen obrazovanja (eF, 2006).
osim toga, pojedina zanimanja u domenu obrazovanja i danas su jasno 
rodno podeljena: žene dominiraju kao nastavnice u osnovnim školama (71,8%), a 
muškarci na fakultetima (70,6%) (ZmS 2009). na najvišem akademskom nivou, 
od osnivanja Srpske akademije nauka i umetnosti (1887) među predsednicima 
Sanu nije bilo nijedne žene, a 2006. u svim odeljenjima akademije žena je u 
proseku bilo manje od 6 posto. i ovde je raspodela bila veoma neravnomerna: 
odeljenja tehničkih i društvenih nauka nisu imala nijednu članicu, u odeljenjima za 
matematiku, fiziku i geonauke, za hemiju i biološke nauke i za medicinske nauke 
bilo je do 5,9% žena, u odeljenjima za jezik i književnost, za likovnu i muzičku 
umetnost i za istorijske nauke do13,5% . Pozicije moći i odlučivanja u obrazovanju 
i nauci u Srbiji su i dalje čvrsto u rukama 
jačeg pola (Sanu, 2008).
Studija slučaja: Univerzitet u Beogradu
Beogradski univerzitet zvanično je osnovan 1905, a kao Visoka škola radi od 1808. 
godine. danas univerzitet u Beogradu čine 31 fakultet, 11 instituta i oko 90.000 
studenata/kinja, skoro tri hiljade nastavnika i nešto više od dve hiljade saradnika 
(Bu, 2009).
od svog osnivanja, univerzitet u Beogradu imao je samo jednu rektorku, 
i to u periodu neposredno posle demokratskih promena (2000–2005). od 
ukupnog broja nastavnika oko trećina su žene, s tim što je raspodela među 
pojedinim fakultetima neravnomerna (6–60%): u prirodnim naukama, tehnici 
i informatici dominiraju muškarci, a filologija, hemija, biologija i farmacija jesu 
ženske profesije. ovako relativno visok procenat žena među nastavnim osobljem 
na univerzitetima u Srbiji, i na Beogradskom univerzitetu, delom je i zamirući 
eho iz vremena socijalizma; pitanje je da li će se ovaj trend održati i u narednim 
decenijama. Paradoksalno, u najrazvijenijim evropskim zemljama (engleska, 
Francuska), pa čak i u zemljama u kojima se smatra da je rodna ravnopravnost 

---

139
ePiLoG ii: nauKa, rod i moć: SrBija neKad i Sad
praktično ostvarena, kao što su skandinavske zemlje (norveška, švedska), žena 
na univerzitetima ima manje od jedne petine, što je istovremeno blizu proseku 
za zemlje evropske unije: 15,3% (She Figures, 2006, 2009).
u Savetu beogradskog univerziteta, koji ima dvadeset jednog člana, samo je 
osam žena, od pet članova rektorskog kolegijuma (rektor i prorektori) samo je 
jedna žena, u Senatu su samo tri žene kao dekanke fakulteta i samo jedna direktorka 
instituta. Predsednici Veća grupacija, veoma značajne institucije koja sprovodi 
naučnu politiku na Beogradskom univerzitetu, isključivo su muškarci (Bu, 2009). 
ovi podaci su značajni pre svega zato što se danas škola i obrazovanje 
prepoznaju kao važan faktor socijalizacije (jarić, 2002: 495-503) i istovremeno 
čuvar i prenosilac društvenih vrednosti. u Srbiji, međutim, škola još uvek 
promoviše patrijarhalni obrazac, učvršćuje tradicionalne stereotipe i binarnu 
podelu rodnih uloga (džamonja i sar., 2009; Plut, 2004; jarić, 2002). udžbenici 
su, na svim nivoima obrazovanja, od osnovne škole do univerziteta, nedovoljno 
rodno osetljivi ili potpuno neosetljivi (Savić et al., 2009; Baćević et al., 2010). Po 
pitanju rodne osetljivosti najviše je urađeno u udžbenicima za osnovnu školu, a 
najmanje u obrazovnom materijalu koji se koristi na univerzitetu. Stereotipi su i 
dalje prisutni: „devojčice su požrtvovane, a dečaci hrabri“, devojčice su „tehnički 
nespretne“, malo je primera žena kao 
role modela za pojedine profesije. još uvek 
postoji jasna podela između javne i private sfere, a autori tekstova u udžbenicima 
uglavnom su muškarci. najekstremniji primer jesu čitanke za svih osam razreda 
osnovne škole: početkom trećeg milenijuma odnos autorskih tekstova u njima 
bio je 365 : 65 u korist muškaraca (jarić, 2002). 
istraživanja pokazuju da se u našoj sredini sporo menjanju patrijarhalni 
obrasci: žene koje se bave naukom uglavom, pored profesije, brinu i o starijim 
članovima porodice, o deci i kućnim poslovima, a zanimljivo je da se i više 
konsultuju sa svojim partnerima o svom radu, tražeći podršku. muškarci ćešće 
odlaze na duže boravke i naučna usavršavanja van zemlje, žene se na to odlučuju 
uglavnom kada im deca odrastu (Popović, 1998; Kratica, 2001).
danas se naučnice u Srbiji, kao i one u regionu, suočavaju sa brojnim 
problemima uslovljenim tranzicijom i promenom vrednosnog sistema u svim 
oblastima, pa i u obrazovanju. iako su prošle period institucionalne jednakosti 
u socijalističkom periodu, one nisu dovoljno razvile osetljivost na pitanja rodne 
jednakosti, možda baš i zbog toga što smatraju da su tu jednakost jednom zauvek 
osvojile. nažalost, nove generacije će morati ponovo da osvajaju već osvojene 
prostore (Popović i sar., 2005b; Blagojević, 2009).
Fizika kao paradigma
Posle osnivanja univerziteta u Beogradu (1905) fizika se predavala na Filozof-
skom fakultetu, na Katedri za prirodne nauke. Kasnije su katedre za fiziku osnov-
ane i na tehničkom i na medicinskom fakultetu. doprinos žena razvoju fizike na 
našim prostorima još uvek nije istražen. neposredno posle drugog svetskog rata, 

---