Žene u nauci: od arhimeda do ajnštajna osvajanje osvojenog

140
Žene u nauci : od Аrhimeda do Аjnštajna
1946, prve žene, dragica nikolić i Branka radivojević, postale su asistentkinje na 
predmetu Fizika na Filozofskom fakultetu, a dragica Kirić na istom predmetu na 
medicinskom fakultetu. dragica nikolić, koja je u periodu 1955–1974. bila šef 
Katedre za fiziku na Fakultetu veterinarske medicine u Beogradu, bila je među 
malobrojnim ženama delegatima na Prvom kongresu matematičara i fizičara jugo-
slavije, održanom 1949. godine. S vremenom žene su studirale i diplomirale fiziku 
na prirodno-matematičkim fakultetima, osnivanim u Beogradu (1947), novom 
Sadu (1961), Kragujevcu (1972) i nišu (1971), iako ih nikada nije bilo više od 
30 posto (Božić i sar., 2005; Burić i sar., 2002).
novoosnovani instituti – institut za nuklearne nauke Vinča (1948) i institut 
za fiziku u Beogradu (1961) – od početka su imali i žene saradnice: mira jurić 
(1916–1922) i Branislava Perović nešković (1920–2008) imale su značajnu 
ulogu u razvoju nuklearne fizike u tadašnjoj jugoslaviji. Branislava Perović je bila 
i generalna direktorka instituta Vinča od 1976. do 1979. i do sada jedina žena na 
tom položaju, dok je mira jurić vodila Katedru za atomsku fiziku na Prirodno- 
-matematičkom fakultetu u Beogradu. 
Zanimljivo je da su na nematičnim fakultetima univerziteta u Beogradu 
katedre za fiziku i biofiziku vodile, i još uvek vode, žene: na medicinskom 
fakultetu, Fakultetu veterinarske medicine i Stomatološkom fakultetu. da li je 
razlog u tome što ove pozicije, van matičnog fakulteta, nisu bile atraktivne za 
njihove muške kolege? na Fizičkom fakultetu univerziteta u Beogradu, međutim, 
od četrdeset šest nastavnika samo je devet žena, a od svih rukovodećih pozicija 
samo jedno mesto, kao predsednica Saveta fakulteta, zauzima žena. 
od 1947. do 2001. oko 2.500 studenata/studentkinja diplomiralo je fiziku na 
Prirodno-matematičkom, danas Fizičkom fakultetu u Beogradu, a sa onima koji 
su diplomirali tehničku fiziku na elektrotehničkom fakultetu dobijamo skroman 
broj od njih oko 4.000. udeo žena u tom broju je 42%, ali je njihova raspodela 
neravnomerna i odslikava rodnu diskriminaciju: na istraživačkim smerovima ima 
do 35% studentkinja, a na nastavničkim čak do 69 posto. 
na tako relativno visok procenat žena koje su studirale fiziku u Srbiji tokom 
socijalističkog perioda i neposredno posle njega, uticale su pre svega društvene 
okolnosti: škole su bile mešovite, postojao je razrađen sistem zdravstvene i dečje 
zaštite, posle porodiljskog odsustva od godinu dana, žene je čekao posao itd.  
S druge strane, žene su u privatnoj sferi održale tradicionalnu ulogu stuba 
porodice. Birale su uvek manje zahtevne profesije, uglavnom predavačke, retko 
su bile na pozicijama moći. Žene su se tek po diplomiranju susretale sa barijerama, 
i sporije napredovale u akademskoj sredini. šta će se desiti u periodu koji je 
pred nama, u kome se očigledno nastavlja trend 
odlivanja mozgova, posebno iz 
prirodnih i tehničkih nauka, kao i pad interesovanja mladih za ove discipline, i 
kako će se žene snaći u novim uslovima neoliberalne tržišne ekonomije i surove 
konkurencije, u jednom društvu koje će još dugo biti siromašno, ostaje da se vidi 
(Božić i sar., 2005; Burić i sar., 2002).

---

Literatura
alic, margareth (1986): 
Hypatia’s Heritage: A History of Women in Science from 
Antiquity Through the Nineteenth Century. Boston: Beacon Press.
altmann, Barbara and deborah mc Grady (eds) (2003): 
Christine de Pizan:  
A casebook. new York: routledge.
amstrang, eva (1938): jane marset and her „conversations on chemistry“. 
Journal of Chemical Education, 1938: 53–57.
american academy of arts and Science (aaaS): Book of members, 1780–2010, 
chapter B. on line 2011.
apotheker, j. and Simon Sarkadi, Sivia (eds) (2011): 
European Women in 
Chemistry. Weinheim: Wiley-Vch Verlag Gmbh.
Art Encyclopedia (2002). the concise from dictionary of art : atkins, anne. 
oxford: oxford university Press.
aristotel (1970): 
Politika. Beograd: Kultura.
aristotel (1985): 
Metafizika. Zagreb: Sveučilišna naklada Liber.
atanasijević, Ksenija (2008): 
Etika feminizma. (prir. Ljiljana Vuletić). Beograd: 
helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji (
Ogledi 11).
Baćević, jana; Blagojević, jelisaveta; duhaček, daša; džamonja-ignjatović, 
tamara; Vukasović, martina; Popović, dragana; Zaharijević, adrijana 
(2010): 
Analiza rodne dimenzije u visokoškolskom obrazovnom materijalu u 
Srbiji. Beograd: centar za studije roda i politike, Fakultet političkih nauka, 
univerzitet u Beogradu i undP.
Banner, Lois (2003): 
Intertwined Lives. Margaret Mead, Ruth Benedicts and Their 
Circle. new York: random house inc.,Vintage Books.
Becker, Barbara (1993): 
Eclecticism, Opportunism and the Evolution of a New 
Research Agenda: William and Margaret Huggins and the Origin of Astrophysics. 
Baltimore: johns hopkins university.
Beiley, martha (1994): 
American Women in Science: A Biographical Dictionary. 
Santa Barbara: aBc-clio.inc
Bell, madison Smart (2005): 
Lavoisier in the Year One. new York: atlas Books.
Bellis, mary (2011): 
Sybilla Masters. http://inventors.about.com/library 
/inventors/blmasters.htm

---

142
Žene u nauci : od Аrhimeda do Аjnštajna
Benhabib, Seyla and drucilla cornell (eds) (1987): 
Feminism as Critique. 
minneapolis: university of minnesota Press
Binkley, roberta (1998): 
Biography of Enheduanna, Priestless of Ianna.
www.cddc.vt.edu/feminism/enheduanna.html (pristup april, 2011)
Birke, Lynda (2001): „in Pursuit of difference“. in 
Gender and Science Reader , 
eds. muriel Lederman and ingrid Barch, 309–322. London and new York: 
rautledge.
Black, ruth and F. Steininger (2006): 
Maria Sibile Merien. Live pictures. Frankfurt 
am main: Schwartz.
Blagojević, marina (1991): 
Žene izvan kruga: profesija i porodica. Beograd: institut 
za sociološka istraživanja, Filozofski fakultet.
Blagojević, marina (1991a): nauka i rod: inhibicija institucionalizovanog 
okruženja, 
Sociologija 34 (1): 23–37.
Blagojević, marina (2009): 
Knowledge Production at the Semipheriphery: A Gender 
Perspective. Beograd: institut za kriminološka i sociološka istraživanja.
Bok, Gizela (2005): 
Žene u istoriji Evrope. Beograd: clio.
Booker, margaret (2007): 
Among the Stars: The Life of Maria Mitchell. nantucket: 
mill hill Press.
Božić, mirjana; Kapor, agica; Popović, dragana (2005): 
Lines to improve physics 
education in Serbia and Montenegro. www.wzp2005.org
Bradley, d. (2008): 
Women in Science : Cracks In The Glass Ceiling?
www.sciencebase.com
Brennan, B. (2011): the doctor΄s secret. 
Independant.ie. june 04. 2011.
Brush, S.G. (1978): nettie Stevens and the discovery of sex determination by 
chromosomes. 
Isis: an international review devoted to the history of science and 
its cultural influences, 69 (24): 163–172.
Bu 2009: univerzitet u Beogradu, Beograd. www.bg.ac.rs
Bucker, Georgina (1929): 
Anna Comnena: A Study. oxford and London: oxford 
university Press.
Burger, h. (1979): 
Filozofija tehnike. Zagreb: naprijed.
Burek, cynthia and Bettie higgs (2007): 
The Role of Women in the History of 
Geology. London: Geological Society of London, 305–318.
Burić, mirjana; Kapor, agica; Popović, dragana; Božić, mirjana; Vučeljić, 
mirjana (2002): Participation of Women in the development of Physics 
in Yugoslavia. in 
Women in Physics, 628: 421–422. maryland: american 
institute of Physics, conference Press.
Bush, malcolm (1993). jane addams: no easy heroine. 
Free Inquiry, 13 (4), 
48–49. 
Byers, nina and G. Williams, G. (eds) (2006): 
Out Of The Shadows: Contributions 
Of Twentieth-Century Women To Physics. cambridge, La: cambridge 
university Press.
cedaW 1979: Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena 
(1979) un, njujork. (the convention on the elimination of all Forms of 
discrimination against Women cedaW, un, new York). 

---