Žene u nauci: od arhimeda do ajnštajna osvajanje osvojenog

126
Žene u nauci : od Аrhimeda do Аjnštajna
u matematici i fizici (oko 6%), a najviše u biološkim naukama (17,5%). Situacija u 
srednjem obrazovanju znatno je bolja. Srednje škole u japanu danas pohađa skoro 
95% devojaka, međutim, na univerzitetima ih je još uvek manje od jedne trećine. 
ipak, japan je u poslednje dve decenije doneo niz zakona kojima se obezbeđuje 
jednakost žena u obrazovanju, pre svega Zakon o jednakim mogućnostima 
zapošljavanja (1986) i Zakon o porodiljskom odsustvu i Zakon o jednakosti 
između polova (1992) (tsugawa i Konami, 1999). 
Zanimljivo je da je Zakon o jednakim mogućnostima zapošljavanja žena 
i muškaraca donet trideset godina pošto je u japanu osnovano društvo žena 
naučnica. društvo je podržavao japanski nobelovac fizičar hikedi jukava (Yukawa, 
1907–1981) i ono je bilo snažan promoter učešća žene u akademskom životu i 
nauci. dugogodišnja direktorka tog društva je profesorka emeritus univerziteta 
u tokiju, hemičarka masako Sasaki. u svakom slučaju, žene japana su u drugoj 
polovini 20. veka prešle dug put od „dobre supruge i mudre majke“ do savremene 
obrazovane žene (Kitayama, 2004). danas se mnoge od njih odlučuju da krenu 
putem nauke u poznim godinama: takav je slučaj i doktorke ume tange, koja 
je diplomirala medicinu u svojoj 44. godini, a doktorsku tezu odbranila u Sad 
deset godina kasnije. danas je dr tange poznata po svojim radovima u oblasti 
istraživanja osobina vitamina. u japanu stasava i nova generacija istraživačica. 
među njima svakako treba pomenuti fizičarku Kaoru minošima, koja rukovodi 
istraživačkim timom za ispitivanje novih materijala u nacionalnom institutu za 
nauku i tehnologiju u tokiju, i profesorka je po pozivu na univerzitetu u tokiju.
Kaoru Minošima
i 
Kina ima dugu tradiciju naučnih i tehnoloških dostignuća, od kojih su 
mnoga kasnije preuzeta u evropi: među njima su najpoznatiji kompas, barut, 
tehnika pravljenja papira i štampe. međutim, u pet hiljada godina dugoj istoriji 

---

127
o druGima: Kina, indija, jaPan
civilizacije u Kini žene su praktično nevidljive. na kineskim poštanskim markama 
danas se može naći lik huang daopo (dinastija juan), inovatorke u tehnici tkanja 
tekstila iz 13. veka; među ženama koje su se u drevnoj Kini bavile medicinom 
pominju se ji šio (Yi Shio, 1. vek), Bao džu (Gu) i tan junsjen (Yunxian) 
iz vremena dinastije ming (10–13. vek), nešto ranije i prva žena hirurg dža 
Sjaonijangci (Zhang Xiaoniangzi) iz vremena dinastije Sung (10–13. vek). 
međutim, to su izuzeci. u drevnoj Kini žene su živele po konfučijanskom 
učenju: nisu bile jednake sa muškarcima, ni dostojne pismenosti i obrazovanja. 
dužnost im je bila da budu poslušne ćerke svojih očeva i supruge svojih muževa, 
često i bez imena, već samo označene brojevima kao „ćerka broj 1, ćerka broj 2“ 
itd. (Pilla, 2008). u kratkim periodima, kao za vreme carice Vu (Wu Zetian, oko 
700), na izmaku vladavine „šest dinastija“, u periodu pojave budizma i taoizma 
(3–7. vek), položaj im se neznatno popravio, ali su pristup institucionalnom 
obrazovanju Kineskinje dobile tek u komunističkoj Kini. 
međutim, i pored proklamovane jednakosti u obrazovanju i činjenice da 
danas čine više od trećine naučne zajednice u Kini, kineske naučnice se suočavaju 
sa istim problemima kao i njihove koleginice širom planete – sa diskriminacijom 
na radnom mestu, razlikom u primanjima, nedovoljnom zastupljenošču 
na pozicijama moći u naučnim društvima, administrativnim strukturama i 
akademiji (hepeng, 2007). ipak, neke od njih uspevaju da probiju rodne barijere: 
pomenimo samo Lu dži (Zhi), ekološkinju i u svetu poznatu ekspertkinju za 
probleme panda, dr Lu džihua (Zhihua), onkološkinju i biohemičarku dženg 
Žung (Zheng rong).
istorija žena u nauci u indiji, Kini i japanu, i u drugim zemljama Bliskog i 
dalekog istoka tek treba da bude napisana. ali jedno je sigurno – danas žene sa 
ovih prostora dobijaju sve značajnije mesto u svetskoj naučnoj zajednici.

---

---

Epilog I : Na pragu trećeg milenijuma
Kroz istoriju, borba žena za ravnopravno učešće u nauci i akademskom pro-
storu pre svega je bila borba za pravo na jednako obrazovanje. u evropi je ova 
borba počela krajem 18. veka, i nastavila se u 19. veku, uporedo sa sifražetskim 
pokretom. jedna od začetnica liberalnog feminizma meri Vulstonkraft (mary 
Wollstonecraft)
115
, u svom delu 
Odbrana prava žene (A Vindication of the Rights 
of Woman, 1792) iznela je stav da i žene treba da dobiju pravo na obrazovanje, 
da škole treba da budu mešovite i da i devojčice i dečaci treba da se obrazuju po 
istim programima. međutim, iako je zastupala ideju o presudnoj ulozi obrazova-
nja u stvaranju pravednijeg građanskog društva, meri Vulstonkraft je smatrala da 
bi obrazovanje pre svega pomoglo ženama da budu bolje majke i supruge (Popo-
vić i duhaček, 2009). tokom 18. i većim delom i 19. veka obrazovanje žena je bilo 
u funkciji njihovih muških srodnika i sunarodnika – ono je trebalo da im pomo-
gne da budu dobre dadilje, vaspitačice i učiteljice dečaka i devojčica – budućih 
dadilja, vaspitačica i učiteljica (ivanović, 2002).
obrazovanje žena, međutim, nije pratilo put njihovih muških sunarodnika i u 
mnogo većoj meri je zavisilo od geografskih, klasnih, religijskih i etničkih faktora, 
pri čemu su klasne razlike u periodu od srednjeg veka do prosvetiteljstva često 
bile prikrivene polnim razlikama (ivanović, 2002). iako je institucionalizovano 
krajem 19. i početkom 20. veka, obrazovanje žena je na globalnom nivou i kao 
predmet međunarodnih konvencija prepoznato tek posle drugog svetskog rata. 
Generalna skupština un je tek 1979. usvojila
 Konvenciju o eliminisanju svih 
oblika diskriminacije žena (cedaW 1979
), prema kojoj su države obavezne da 
preduzmu odgovarajuće mere radi otklanjanja rodne diskriminacije u obrazovanju 
i ostvare uslove za ravnopravno učešće žena kao subjekata i/ili nosioca obrazovnog 
procesa. takođe, prema Pekinškoj deklaraciji, donetoj 1995, rodno ravnopravno 
obrazovanje je prepoznato kao efikasan mehanizam za postizanje održivog razvoja 
i ekonomskog rasta. Stoga se zahtev za eliminisanje svih vidova diskriminacije 
između polova na svim nivoima obrazovanja našao i među milenijumskim 
ciljevima razvoja (enWiSe 2003; mc 2005; Popović i duhaček, 2009).
115  meri Vulstonkraft (mary Wollstonecraft, 1759–1798), britanska spisateljica, filozofkinja i femi-
nistkinja, autorka 
Odbrane prava žene (1792), klasičnog dela modernog feminizma.

---