Žene u nauci: od arhimeda do ajnštajna osvajanje osvojenog

130
Žene u nauci : od Аrhimeda do Аjnštajna
Pitanje kreativnog doprinosa žena u nauci, posebno u tzv. tvrdim naukama, 
kao što su fizika i matematika, postavilo se u širem konteksu tek u poslednjoj 
dekadi 20. veka. u evropi, u sklopu Bolonjskog procesa reforme visokog 
obrazovanja i promovisanja tzv. naučne opismenjenosti za sve (
scientific literacy 
for all), ono se postavilo kao društveni imperativ (mackinnon i Saltzman, 1998; 
rees, 2003; Paci, 2002; oSce, 2003; Popović, 2003). međutim, prepreke 
ravnopravnom učešću žena u akademskom prostoru ne nalaze se samo van 
ovog prostora, a nastavni programi, planovi i udžbenička literatura umnogome 
podržavaju rodne stereotipe i diskriminaciju (Popović 2007, 2007a; džamonja i 
sar., 2009; Popović i duhaček, 2009; Baćević et al., 2010).
iako je u istoriji nauke bilo istaknutih žena, one su najčešće bile izuzetak od 
pravila da je „nauka muški posao“ . šezdesetih godina 20. veka među šezdeset 
studenta fizike u Kevendiš laboratoriji bile su svega tri žene, od kojih će dve 
napustiti naučnu karijeru posle udaje, a samo će jedna od njih, džoan Frimen,
116
 
istrajati na putu nauke (Freeman, 1993). ipak, broj žena koje su studirale i 
diplomirale prirodne i tehničke nauke širom sveta rastao je postepeno, ali stalno 
od početka sedamdesetih godina 20. veka. danas je u zemljama evrope i Sad 
broj devojaka i mladića koji studiraju biologiju, hemiju, biohemiju, molekularnu 
biologiju i farmaciju skoro izjednačen, a žene čak dominiraju u nekim oblastima 
(She Figures, 2009). Prema najnovijim podacima, u zemljama evropske unije u 
prvoj dekadi trećeg milenijuma među diplomiranim studentima bilo je 59% žena, 
ali zato je među akademskim osobljem svega njih 19 posto (PraGeS, 2009).
Kompjuterske i informacione tehnologije su otvorile nove perspektive za 
žene, ali su one i dalje pretežno upućene na rutinske poslove, kao što su unos 
i obrada podataka, dok je kreativni deo posla uglavnom prepušten njihovim 
kolegama. Pri tome, nove mogućnosti u obrazovanju i karijeri koje nudi virtuelni 
prostor interneta nisu u istoj meri dostupne svim ženama na planeti: krajem 
devedesetih godina 20. veka procenat žena 
on line bio je 38% u Sad, nešto iznad 
22% u evropi i svega 19% u africi (jensen et al., 1998; molad, 2000).
nažalost, i pored visokog procenta devojaka koje studiraju na evropskim 
i svetskim univerzitetima, po završetku studija, kada se njihove tradicionalne 
rodne uloge sukobe sa njihovim profesionalnim interesima, žene se uglavnom 
opredeljuju za karijeru nastavnica u školama, a ne za nauku (ivošević, 2010). 
danas u svetu u fizici, matematici i tehnici među doktorima nauka imamo svega 
36% žena, u kompjuterskim naukama jedva 18%, pri čemu među onima sa 
univerzitetskim zvanjima prednjače generacije rođene između 1945. i 1954. do 
24 posto (She Figures, 2009). 
u evropi se iznenađujuće mali broj žena nalazi na pozicijama redovnih 
profesora na univerzitetima, ali je taj procenat različit od zemlje do zemlje: 
10–15% u danskoj, Litvaniji, irskoj, Kipru, austriji, izraelu, nemačkoj, Grčkoj, 
holandiji, Češkoj i Belgiji, 15–24% u španiji, uK, norveškoj, Sloveniji, italiji, 
116  džoan Frimen (joan Freeman, 1918–1998), australijska nuklearna fizičarka; za vreme ii svet-
skog rata radila na razvoju radara.

---

131
ePiLoG i : na PraGu trećeG miLenijuma
mađarskoj, Poljskoj, švedskoj, Francuskoj, Bugarskoj, Finskoj, Portugaliji, 
Finskoj i švajcarskoj, do visokih 32% u rumuniji. Slična situacija je i u Sad, 
Kanadi i australiji, gde u akademskom prostoru na visokim pozicijama žene čine 
svega jednu petinu zaposlenih. Za razliku od univerziteta, čini se da su istraživačke 
institucije otvorenije za žene: najviše istraživačica (41–47%) ima u australiji, 
evropi, Sad i Kanadi. Pitanje je, međutim, u kojoj su meri žene u institutima na 
pozicijama moći i odlučivanja. 
danas u evropi ima najviše žena doktora nauka u društvenim naukama  
i umetnosti i zdravstvu. Žene u proseku manje objavljuju u stručnim i naučnim 
časopisima. tako je među autorima objavljenih radova iz evropskih zemalja u 
matematici 1995. bilo svega 12% žena, u fizici 20%; najviše ih je bilo u biološkim 
disciplinama: 26%. Posebno je nizak procenat žena među inovatorima i 
istraživačima koji su patentirali svoje pronalaske: u periodu 2001–2003. najviše 
žena prijavilo je patente u Sloveniji i Poljskoj (15%), u Portugaliji, španiji, Finskoj, 
Francuskoj, danskoj, uK, italiji i švedskoj (5–10%), u austriji svega 3 posto 
(Gehring, 2002; PraGeS, 2009).
još uvek postoji i značajni tzv. 
pay gap – razlika u visini novčanih nadoknada 
za isti posao između žena i muškaraca: najmanje razlike u primanjima su u 
danskoj, Grčkoj, Bugarskoj i Sloveniji (11–15%), najveće u austriji, Belgiji, italiji, 
Češkoj i estoniji (30–47%) (PraGeS, 2009).
u Sad krajem 19. veka žene su činile značajan deo radne snage, ali malo njih 
imalo je profesiju; uglavnom su bile učiteljice, medicinske sestre i/ili negovateljice. 
Procenat žena koje su stekle titulu doktora nauka u Sad u periodu 1960–1980. 
trostruko se uvećao (od 10% na 30%); u istom periodu, u Sad je 35–45% žena 
steklo univerzitetsku diplomu (haas i Perucci, 1984; uneSco, 2007).
Zanimljivo je pomenuti da su i u umetnosti najveći prodor žene napravile tek u 
19. veku; tada su se izborile za pravo da studiraju, dobijaju stipendije, izlažu i prodaju 
svoje radove. Prva izložba na kojoj su izlagale isključivo žene slikarke održana je 
u amsterdamu 1884, zatim su sledile izložbe u Parizu 1912. i 1913. (Grosenick, 
2005). u filozofiji, možda čak više nego u fizici, žene su teško nalazile svoje mesto. 
tako se u istorijama antičke i savremene filozofije čak i Simon de Bovoar
117
 najčešće 
pominje samo uz svog životnog saputnika Žan-Pola Sartra (Vesey, 1987).
istraživanje američkog instituta za fiziku, koje je obuhvatilo 1.350 fizičarki iz 
više od sedamdeset zemalja, uključujući i Srbiju, dalo je neke zanimljive podatke 
o tome šta one misle o postizanju ravnoteže između profesionalnog i porodičnog 
života, napredovanju u karijeri i diskriminaciji žena u nauci. (ivie et al., 2001; ivie 
i Guo, 2006). 
u istraživanju su anketirane naučnice sa svih kontinenata: najviše iz Severne 
amerike, evrope i afrike, zatim iz južne amerike, azije i australije. Prema 
117  Simon de Bovoar (Simone de Beauvoir, 1908–1986), francuska spisateljica, feministkinja, filo-
zofkinja i marksistkinja. autorka kapitalnog dela feminističke filozofije 
Drugi pol (Le Deuxieme Sexe; 
1949; prev. Zorica milosavljević, Bigz, Beograd, 1982). Životna saputnica francuskog filozofa, roman-
sijera, esejiste i dramskog pisca Žan-Pol Sartra (jean-Paul Sartre, 1905–1980).

---