Žene u nauci: od arhimeda do ajnštajna osvajanje osvojenog

120
Žene u nauci : od Аrhimeda do Аjnštajna
 
 
Mileva i Albert Ajnštajn na početku braka 
Ajnštajn sa drugom suprugom Elzom
Posle 1905. ajnštajnova karijera je u vrtoglavom usponu. ubrzo posle 
odbrane doktorske teze na ciriškom univerzitetu, izabran je za docenta na 
univerzitetu u Bernu. mileva je za to vreme zauzeta brigom o detetu i domaćim 
poslovima, koji su uključivali i kuvanje, pranje i peglanje veša za studente koje 
su ajnštajnovi, zbog teške materijalne situacije, držali na stanu i hrani. njihovi 
životni putevi se razilaze. Za vreme kratkog boravka u Pragu ajnštajn je imao 
aferu sa tatjanom afanasijevom, ženom fizičara Pola ernfesta
109
. u pismu svom 
bliskom prijatelju mikeleu Besu
110
 ajnštajn se žalio na odnos sa milevom, i kada 
je u Berlinu ponovo sreo svoju rođaku elzu ajnštajn Levental (else einstein 
Loevental), započeo je vezu koja će se završiti brakom. milevino zdravlje je tada 
bilo već ozbiljno narušeno. ajnštajn za to imao malo razumevanja; za njega je 
mileva bila samo teret, služavka koju ne može da otpusti. Postavio joj je niz uslova 
koje je morala da poštuje da bi ostali formalno u braku: da se stara o njegovom 
rublju i obrocima, ali da se odrekne bilo kakvog ličnog odnosa, da ne očekuje od 
njega ljubav, da odgovara samo kada joj se on obrati, da bude sa njim u prostoriji 
samo kada joj on to dozvoli (herman, 1998). mileva je pristala na sve.
Početkom 1914, u predvečerje Prvog svetskog rata, ajnštajn je dobio 
prestižno mesto u Pruskoj kraljevskoj akademiji u Berlinu. mileva je ostala u 
cirihu. narednih godina živeli su razdvojeno – ona u cirihu, on u Berlinu sa 
elzom... na zamerke svog starog prijatelja Besa, ajnštajn ljutito odgovara: „u 
poređenju sa tim ženama, svako od nas je kao neki kralj, jer stoji unekoliko na 
svojim nogama, ne čekajući nešto izvan sebe da bi se o to okačio. one, međutim, 
109  Paul ernfest (Paul ehrenfest, 1880–1933), austrijski fizičar i matematičar; radio na razvoju sta-
tističke fizike.
110  mikele Beso (michele Besso, 1873–1955), švajcarski inženjer italijanskog porekla, blizak ajn-
štajnov prijatelj tokom studija i za vreme njegovog rada u Patentnom uredu u Bernu.

---

121
Saradnja u nauci: ProBLem dVa teLa
uvek čekaju nekog ko bi o njima izrazio dobro mišljenje. ako se to ne desi, onda 
se izgube“ (herman, 1998: 15). Sličan je i njegov kasniji odnos sa elzom. Kada 
joj se jednom slučajno otela reč „mi“, ajnštajn ju je ljutito opomenuo: „Govori o 
sebi ili o meni... ali nikada o nama“ (herman, 1998: 15). mileva i albert ajnštajn 
su se zvanično razveli početkom 1919. godine. 
u međuvremenu, 1915, ajnštajn je objavio 
opštu teoriju relativiteta. ukoliko 
je mileva kreativno i učestvovala u njegovim ranijim radovima, u ovom slučaju
 
sigurno nije, ne samo zbog njihovih loših odnosa i razdvojenosti. opšta teorija 
relativiteta zahteva složen matematički aparat, tako da je i sam ajnštajn morao da 
potraži pomoć kolega matematičara, kao što je bio marsel Grosman
111
. 
takođe, novac od nobelove nagrade, koju je dobio 1921. za otkriće foto-
efekta, i koji je ajnštajn dao milevi, nije bio nadoknada za zajednički naučni rad; 
to je bio samo deo dogovora prilikom razvoda. nažalost, taj novac nije rešio 
milevine probleme; potrošen je na lečenje mlađeg sina tetea i loša ulaganja. 
albert ajnštajn je poslednje godine života proveo radeći na unifikacionoj 
teoriji
112
, u Prinstonu, Sad, okružen suprugom elzom, njenim ćerkama, sestrom 
majom i vernom sekretaricom helenom dukas. jedan od njegovih biografa, 
holton (1994), helenu dukas opisuje kao 
Juliju u grobnici, kako bdije nad 
njegovim rukopisima posle njegove smrti. ajnštajn je inače testamentom ostavio 
sve svoje rukopise, knjige i pisma biblioteci jevrejskog univerziteta u jerusalimu, ali 
je do danas samo deo tog bogatog materijala objavljen i postao dostupan javnosti. 
u biblioteci se čuva i njegova prepiska sa Gandijem, ruzveltom, Staljinom i 
drugim poznatim političarima, umetnicima i ličnostima toga vremena. možda će 
objavljivanje tih rukopisa razjasniti i uticaj arona Bernstajna
113
 i aleksandra fon 
humbolta
114
 na ajštajnovu viziju sveta.
Poslednjih godina života mileva se izdržavala od časova matematike i klavira. 
Kada je 1948. umrla od posledica šloga, uz nju je bio samo mlađi sin tete, koji je 
poslednje godine svog života, do 1965, proveo u azilu za umobolne u švajcarskoj, 
u kome je umrla i milevina sestra Zorka. 
Zašto nikada nije zatražila nikakvo priznanje za hipotetični zajednički rad, 
može se razumeti iz pisama koje je mileva pisala svojim drugaricama još na 
početku svoje veze: naivno je verovala da su njih dvoje 
ein Stein – jedan kamen 
(Popović m., 2004).
111  marsel Grosman (marcel Grossman, 1878–1936), matematičar, ukazao  ajnštajnu na značaj 
neeuklidske geometrije za opštu teoriju relativnosti.
112 
Unifikaciona teorija: teorija po kojoj se tri osnovne sile u prirodi (jake nuklearne, slabe nuklearne 
i elektromagnetne) na visokim energijama ispoljavaju kao jedna. ajnštajn je do kraja života pokušavao 
da ovim sistemom obuhvati i gravitacionu silu, ali bez uspeha.
113  aron Berstajn (aaron Bernstein, 1812–1884), nemački prirodnjak; smatra se da su njegove ide-
je imale značajan uticaj na ajnštajnovu teoriju relativnosti.
114  aleksandar fon humbolt (aleksander von humboldt, 1769–1859), nemački prirodnjak i istra-
živač, zastupnik ideje o jedinstvenosti prirode.

---