Žene u nauci: od arhimeda do ajnštajna osvajanje osvojenog

44
Žene u nauci : od Аrhimeda do Аjnštajna
iz njihove prepiske se vidi da je ona i predložila da se nova analitička mašina 
za računanje (prethodna je bila diferencijalna) zove 
general purpose calculator 
(računar opšte namene). nažalost, umrla je rano, u 37. godini. u njenu čast, 
mornarica Sad je po njoj nazvala jedan od svojih kompjuterskih jezika – ada 
(maisel i Smart, 1997; oglivie et al., 2000; milar i sar., 2003; Popović, 2007b).
 
Ejda Lavlejs Bajron
Bebidžova prva računarska mašina

---

Astronomija i matematika kao ženski prostor
Porodični poslovi: astronomija
u 17. i 18. veku u evropi se osnivaju prva naučna društva i akademije nauka. naj-
starije je svakako ono u rimu (accademia dei Lincei), osnovano 1609. godine. 
Zatim se 1660/1662. osniva Londonsko kraljevsko društvo (royal London Soci-
ety), koje danas ima više od hiljadu članova, od kojih svega 3% čine žene. u Fran-
cuskoj Luj XiV osniva 1666. Kraljevsku akademiju nauka u Parizu (academie 
royale des Sciences), a 1700. osnovana je i akademija nauka u Berlinu (Berlin 
akademie der Wissenschaften). Sa druge strane atlantika osnovani su američko 
filozofsko društvo 1743. i nacionalna akademija nauka 1863, među čijim člano-
vima danas ima oko 5% žena. Žene će, međutim, još tri stoleća čekati da budu 
punopravne članice ovih institucija. Prve će biti primljene u Londonsko kraljevsko 
društvo mardžori Stivenson (marjory Stephenson) i Ketlin Long sdejl (Kathleen 
Longsdale) 1945, zatim u Berlinsku akademiju nauka Liza majtner (kao dopisna 
članica) 1949. i, najzad, ivon šoke Bruat (ivone choquet Bruhat) 1979. u Francu-
sku akademiju nauka (Kohlstedt, 1999; oglivie et al., 2000; milar i sar., 2003).
u engleskoj je zvanično ženama omogućeno da se bave astronomijom 
tek po otvaranju ženskog Kraljičinog koledža (Queen
’
s college) u Kembridžu 
(1848). Kraljevsko astronomsko društvo 1835. dozvolilo je ženama da prisustvuju 
predavanjima u prostorijama društva, ali je tek 1916. prva žena primljena kao 
aktivna članica. Bila je to meri Brag (mary Bragg), udata za astronoma Vilijama 
hejgensa (William hagens). Pre nje, počasne članice društva bile su Karolina 
heršel i meri Samervil.
u nemačkoj i Francuskoj žene su se još od 16. veka bavile astronomijom, 
koja je u to vreme bila pravi porodični posao koji je zahtevao strpljenje, duga 
osmatranja noćnog neba i dugotrajne proračune. majke, sestre, supruge i ćerke 
bile su tu da odmene i pomognu svojim sinovima, braći, supruzima, očevima. 
navodno je celzijus
41
 na svom putovanju po evropi 1711. izjavio da mu se čini 
da je sudbina svih astronoma da imaju učene sestre. takođe, astronomija nije 
zahtevala blisku saradnju sa drugim istraživačima i timski rad, a kao jedna od 
sedam 
slobodnih veština mogla je da se predaje i ženama (hamilton, 2000).
41  anders celzijus (anders celsius, 1701–1744), švedski astronom i fizičar, ustanovio celzijusovu 
temperatursku skalu (0
o
c – 100
o
c).

---

46
Žene u nauci : od Аrhimeda do Аjnštajna
Prva žena u istoriji moderne astronomije nesumnjivo je Sofija Brahe (Sophia 
Brahe, 1556–1643), deset godina mlađa sestra i desna ruka svoga brata čuvenog 
astronoma tiha Brahea. rezultati njihovih zajedničkih astronomskih osmatranja 
omogućili su Kepleru da izvede svoje proračune o putanjama planeta. i posle 
bratovljeve smrti Brahe je nastavila svoja istraživanja, ne samo u astronomiji već 
i u medicini i hortikulturi. Kao retko koja naučnica, bila je poznata već za svog 
života. i danas neki univerziteti u danskoj i drugim evropskim univerzitetskim 
centrima koriste njene rukopise kao primer naučnog istraživačkog metoda 
(oglivie, 1986; hamilton, 2000).
 
 
Sofija Brahe 
Statua Marija Kunic u njenoj rodnoj Svidnici (Poljska)
druga poznata astronomkinja elizabeta Kaufman hevelins (elizabeth 
catherine Koopmann/Kaufmann 1647–1693) nije u istoriju astronomije ušla 
uz podršku brata, već muža, poznatog poljskog astronoma johana hevelinsa. 
johan je bio trideset šest godina stariji od elizabete i kada su se venčali imao je 
značajan ugled u naučnim krugovima. elizabeta i johan zajedno su objavili katalog 
Prodomus astronomicao, koji predstavlja najobimniji popis zvezdanog neba bez 
upotrebe teleskopa.
i u svoje vreme poznata marija Kunic (maria cunitz, 1610–1664) prevela je 
Keplerove radove i korigovala njegove tabele o kretanju planeta. njena precizna 
objašnjenja su olakšala razmevanje Keplerovog rada, a njeni prevodi postali su 
osnova za proučavanje Keplerovih dela. nazivali su je „ona koja je najbliža muzi 
astronomije“, prema nazivu njene knjige 
Urania Propitia.
jedna druga marija, Kirh (maria margarethe Kirch Winkelmann, 1670 
–1728), ćerka luteranskog sveštenika i supruga Gotfrida Kirha, kraljevskog 
astronoma u Berlinu, astronomijom se bavila i pre braka, ali joj je udaja obezbedila 
profesionalnu karijeru. Kao i u slučaju elizabete i johana hevelinsa, i Gotfrid je 
bio skoro trideset godina stariji od marije. Kada su se upoznali i venčali on je 
već imao status poznatog astronoma. marija Kirh je 1702. otkrila jednu kometu 

---

47
aStronomija i matematiKa Kao ŽenSKi ProStor
i izračunala njenu orbitu, što je i danas, uz svu pomoć kompjutera, složen posao. 
Posle muževljeve smrti nastavila je da radi sa sinom, kasnije direktorom Berlinske 
opservatorije, i ćerkama Kristinom (christine Kirch, 1696–1782) i margaretom 
(margaretha Kirch, 1690–1720), svojim „nevidljivim pomagačicama“. Zaposleni 
u opservatoriji zvali su je 
upraviteljica u senci. Ponudu za mesto carskog astronoma 
na dvoru Petra Velikog odbila je da ne bi napustila sina. Berlinska akademija nauka 
je 1712. prvo odbila da je primi za počasnu članicu, ali je kasnije, zahvaljujući 
zalaganju poznatog filozofa i matematičara Lajbnica, Kristina Kirh ipak bila 
primljena u akademiju (Kohlstedt, 1999; Stephens, 2011).
Sredinom 18. veka i Pariska opservatorija otvara vrata ženama, zaslugom 
njenog direktora Žeroma Lalanda
42
, koji ih je angažovao za pojedina osmatranja, 
prvenstveno za proračun putanje halejeve komete 1759. godine. na tom 
zadatku je radila i već poznata astronomkinja amaterka nikol Lepot (nicole 
reine hortenzia Lepaute, 1723–1788), kasnije angažovana i na osmatranjima 
pomračenja Sunca (1762. i 1764). nikol Lepot je sarađivala ravnopravno sa 
poznatim francuskim astronomom Kleroom
43
, koji je kasnije objavio rezultate 
njihovih zajedničkih proračuna samo pod svojim imenom. odredila je i 
gravitacioni uticaj jupitera i Saturna na putanju halejeve komete. njene proračune 
i kataloge mnogi smatraju temeljima razvoja savremene astronomije. Zajedno 
sa mužem, dvorskim sajdžijom, istraživala je i fenomen periodičnog kretanja i 
odredila zavisnost broja oscilacija u jedinici vremena od dužine klatna. međutim, 
ovaj zajednički rad (
Traite d’horlogerie) objavljen je samo pod imenom njenog 
muža (Lynn, 1911; hamilton, 2000; oglivie et al., 2000). danas ime nikol Lepot 
nosi jedan krater na mesecu i jedna ruža. 
Nikol Lepot
42  Žerom Laland (jerome Lalande, 1732–1807), francuski astronom i pisac. jedan krater na mesecu 
danas nosi njegovo ime.
43  Klod Klero (alexis claude de clairant, 1713–1765), francuski matematičar, geofizičar i astronom.

---